Кућа Добрих Вести

Login

Фотографска „Магија“ Дуње Пантић

Оцените овај чланак
(15 гласова)

sМлада, талентована и свестрана уметница Дуња Пантић, која, без обзира што тренутно ради у Њујорку, радо и често посећује Београд у коме је и рођена, одржала је у свом граду изложбу својих фотографија под називом „Magic“ (магија).  

Џез клуб „Чекаоница“  био је овог јануара место окупљања многих младих који су дошли да подрже и да се боље упознају са Дуњиним радом и животом, са којим и "Кућа добрих вести" кроз овај интервју жели да упозна своје читаоце.

 

Била си изузетно млада када си се из Србије преселила и свој живот наставила у Зимбабвеу. Какве успомене носиш са собом из те прелепе и сасвим другачије афричке земље од оне на коју си предходно навиклa?

Успомене из Африке, или оно што ми недостаје, је природа. Тамо је живот другачији  у  смислу да је човек стално окружен зеленилом;  кућа, башта, базен...  Такође, материјалне ствари немају толику вредност као што имају у осталим градовима где сам живела.  У том смислу је све некако опуштеније. Ишла сам на часове цртања у баштама галерија „Пeтер Брич (Peter Brich) и „Хелен Лирос“ (Helen Lieros). Обоје су чувени уметници тамо, све се дешавало напољу и природа нам је била главна инспирација.

 

Може се рећи да си велики љубитељ путовања с обзиром да си се после Зимбабвеа вратила у Европу на студије у Италији и Француској?

Док сам живела у Африци, пуно смо путовали и по Европи, а пошто сам знала да желим да се бавим уметношћу, Академија у Фиренци ми је била прва на листи, што се може рећи да је логично. Париз, као други на листи, ми је био увод за мастер који сам планирала да упишем у Њујорку, годину дана после америчке школе „Парсонс“ (Parsons) у Паризу.

 

 dp

Успела си, захваљујући огромном труду, упорности и знању које си стеклa студирајући, да се опробаш како у фотографији, тако и у филмској анимацији, а опет кажеш да си највећу инспирацију налазила у музици. Како је музика утицала на твој рад?

Мислим да, било шта радили,  музика има јак утисак на све нас. Ја слушам све живо, од афричке до хип-хопа, и мислим да се то види у стилу мог рада, који се стално мења. Некада може да има тенденције примитивног, гласног, дречавог, а некад мелахоличног и наивног. То све зависи од расположења које ми нанесе музика коју слушам.

 

Ову изванредну изложбу фотографија назала си „Магија“. Шта фотографије са ове изложбе чини магичним и шта те је привукло да се бавиш тим послом?

Одувек сам се бавила фотографијом, углавном као хобијем, а понекад  би од тога испао и посао. Ишла бих иза сцене док би пријатељи снимали спотове или филмове и фотографисала бих глумце, бину и атмосферу. Увек ми је било занимљиво да стварам фотографије на којима није јасно шта сам заправо фотографисала. Имала сам могућност да то радим док сам се крила иза платна или сниматеља, и имала сам времена да експериментишем. Тај недостакак дефиниције или трансформација објекта је по мом мишљењу „Магија“,  фотографије детаља других детаља. Када бих се нашла са целом филмском екипом, нисам желела да фотографије које ја направим буду исто што ће се видети на филму или шта год су они снимали. Хтела сам да додам другу димензију целом пројекту. И тако је остало и кад сам на сету и ван њега.

dsd

Твоји радови су били приказани  широм Европе, Африке, Блиског истока и Сједињених Америчких Држава. Од свих тих изложби, која ти је била најдража, или можда најуспешнија по твом мишљењу и зашто?

Мислим да је најуспешнија била групна изложба која се одржала у Галерији „Челси“ (Chelsea) у Њујорку, где сам изложила анимацију о глобалном загревању. Било је пуно посетилаца и упознала сам пуно људи и остварила нове контакте.

 

Постоји ли нека област у уметности у којој још ниси имала прилику да се опробаш, а волела би?

Ја сам на Академији завршила сценографију. Међутим,никада се нисам осећала довољно сигурном у себе, или спремном да радим у тој области. Када сам дипломирала бавила сам се графичким дизајном и није било пуно посла за сценографе. Волела бих да се појави неки занимљив пројекат у коме бих могла да учествујем.

 

Имаш ли неки мото и шта је то што те у животу тера да стално идеш корак даље?

Трудим се да радим оно што волим и да ништа не одбијам, јер верујем да ће од свега да се створи нешто лепо, или ће некоме бити од користи.  Ја сам се увек трудила да за сваки пројекат дам све од себе, јер верујем да тако ништа не могу да изгубим.  Иначе све волим да испитујем и нервирам се када су људи убеђени у једну ствар и не желе да верују да постоји нешто даље.  Мени је у Београду дивно што људи стварају свашта ни од чега. Веома су креативни и не треба им много у материјалном смислу да би се изразили и постигли веома занимљиве резултате. Мислим да је то заиста важно.

 

dunja

После веома  успешне изложбе у Београду, какве планове имаш и чему ћеш посветити своје време?

Тренутно илуструјем шесту књигу за децу и у томе уживам. Надам се да ће то довести до продукције филма и анимације. Све у свему волела бих да се мој посао настави овим током у ком имам могућност да експериментишем и да се изражавам у разним медијима. За сада не планирам да се вратим у Србију, али никад се не зна. Одрасла сам у иностранству и волим да сам окружена људима из целог света. То ми овде недостаје.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 09 фебруар 2014 10:02
Ivona Nikolić

ИВОНА НИКОЛИЋ - Рођена је у Београду 1992. године и студент је новинарства. Професионално се бавила спортом, одбојком, што јој је била и прва љубав. Одлучила се за студије новинарства због наклоности према писању, читању и истраживању и жељи да своју радозналост усмери на праве вредности.

„Кући добрих вести“ прикључила се због могућности које пружа овај сајт у ширењу квалитетних, занимљивих, веродостојних вести које су данас далеко изнад већинe оних које пречесто срећемо у нашем новинарству.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија