Logo
Одштампајте ову страницу

Српски без превода

Оцените овај чланак
(12 гласова)

budimirБЕОГРАД - Милисав и Стефанија су се срели једне године на рафтингу Таром. Упознао их је скипер са њиховог рафта, на коме су кулирали док је рафт дрифтовао, ушавши у мирније воде. Скипер је био изузетно у муду – сазнао је да му је млађи брат добио посао као ренџер и да је постао део стафа који брине о пашњацима и шумама у једном националном парку.

Упознавање је трајало кратко. Он се представио као Микеле – велики фан рафтинга и глајдинга, а она као Стефи – велики фан… само рафтинга.

Обоје су се сложили да је енвајронмент реке још више девастиран у поређењу са прошлогодишњом сезоном. Још мало су четовали, а онда се препустили кулирању – свако за себе...

Микеле је био фриленсер у оквиру пиар активности и радио је за неколико маркетиншких кућа, рекламирајући разне брендове. Као рођени Житорађанин, знао је да, уколико жели да се афирмише, мора да се анплагује из свог места рођења.

Највише је волео послове у којима је био инволвиран у мултидисциплинарним арт-сешнима и који су се, најчешће, јављали у  оквиру неких промотивних фешн-викова.

Из сваког од тих хепенинга излазио је са новим бенефитом, који му је постајао додатна трамбулина за нове бизнисе и који би, обавезно, бивао додаван у следећи си-ви, којим је аплицирао за нови контракт.

На страну што је он себе сматрао згодним и да је у ин фазону. Пратио га је глас ... ма шта пратио – глас о ''Њему'' је ишао испред њега. У формирању свог аутлука имао је сајентолошки приступ, а што је било суштина његовог бихе-виоризма.

 Сваки ивент или перформанс је пажљиво анализирао – до у ситне детаље. Његов аутлук није смео да има ни најмању дискрепанцу у односу на оно што су други очекивали. Чак и када је фурао кежуал лук, морао је да буде тренди. Рецимо, као што је изгледао на првом оупену.

Фенси стајлинг је био резервисан за вечерње часове – било је опште познато да су фенсери тражени. Они који су носили бренд лузера, углавном су служили за спрдачину. Те спрдачине ради, многи од њих су завршили као фрикови које су сви избегавали. Сличну судбину су имали и припадници геј окружења, које су често тилтовале групе скинхедса и осталих традиционално и национално опреде-љених хејтера.

Стефи је била денсерка. Живот јој није био много накло-њен. Поготово не у Танди, једном месташцу у источној Србији, из којег је побегла чим је добила личну карту. Све што је до тада постигла, постигла је мукотрпним радом – најчешће ноћним.  Рад у трећој смени је приморавао да спава до касно поподне, тако да јој је мало времена остајало за припреме и сређивање пред вечерње наступе. Дане викенда је користила за апгрејдовање своје личне кореографије. Све је радила потпуно сама. Кореографи су били скупи и по дифолту, они који су били стрејт, сви без разлике, хтели су да је факују.

Па добро, сад, неки су и успели у томе, мада је она веровала да је са тим мушкарцима било нечег више од - просте размене простаклука.

Тог дана је увежбавала нови детаљ своје кореографије, који је она назвала ''слајдинг наглавачке са ротацијом'', а за који јој је идеја пала напамет у току контакта са једним од њених конгениталних инсајдера. Била је поносна на себе, јер овај пут није морала да губи време у сурфовању по нету не би ли пронашла неки даунлоуд. 

Сладила се, унапред, при помисли како ће то изгледати на мејн стејџу. Оно што је још више узбуђивало, били су коме-нтари у бекстејџу. Знала је да ће бити присутан и један ме-наџер из нове гарнитуре мејнстрим менаџера који су ресетовали поједине припаднике тог еснафа, који су се исувише опустили, живећи у убеђењу да су антачибл.

Знала је да мора да превазиђе себе и да се представи у фулу. Погледала је у роковник и схватила да пре наступа мора да сврати на један брифинг у вези са штампањем свог буклета и мануала. Била је убеђена да неће трајати дуго – забележила је напомену  ''кафа и пушење''.

 ''Одлично''! – помисли радосно – ''Искористићу то време за бранч''.

Коначни листинг мониторинга њених наступа био је објављен у извештају једне агенције за испитивање јавног мњења, у коме су пиплметри изразили њену популарност са шест дигита.

У свом најбољем светлу изашла је из своје ''Бембаре'' и нонши покретом дала кључеве од кола једном од школованих горила, мастерсу срвејлинга– да га препаркира.

Улазећи у објекат клуба, из офа је зачула Ацу како пева док је на дисплеју био његов лик у тоталу. Потиснула је хејт према ономе што је чека и набацила смајл на лице.

Ушла је у простор клуба обасјан блек лајтом... Била је у спиду...

У реееду ! Прееедааајееем се!

Од овог српског језика може да се рикне!

П.С.

Уколико неко од читалаца жели превод ове приче, нека ми  пошаље  коверту, 80 динара, маркицу за ту коверту и своју слику, направљену непосредно по завршеном читању ове приче.

Страшно бих волео да га видим како је изгледао - после читања.

Редакција „Куће добрих вести“ овај текст је објавила баш данас на Дан матерњег језика како би указала на значај очувања језика као једног од најважнијих темеља културног идентитета народа.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 22 фебруар 2014 00:00
Будимир Новаковић

''Made in Надица, designed by Александар Новаковић’’, рођен је у Београду  26.05.1952 године.

Ближа одредница места рођења је део Београда који се зове Зерек и који је у директном контакту са најлепшим и најузбудљивијим делом планете, познатим под називом - Дорћол.

Дечаштво и момаштво је провео у ’’кругу двојке’’, где је завршио основно и средње образовање – на велику радост његових наставника и професора. У истом периоду успешно завршава и музичку школу одсек виолине, а потом и одсек клавира.

1970 године уписује Архитектонски факултет у Београду, који завршава, ’’ама за длаку’’, у року – на велику радост његовог оца.

После дванаестогодишњег лутања у државној служби, основао је своје приватно предузеће ’’АРЦХ’’ д.о.о. у коме је и данас запослен и у коме се бави пројектовањем, графичким и примењеним дизајном, илустрацијом и фотографијом и у којим областима је и добитник већег броја награда и признања.

Писањем, које иначе никада није сврставао у категорију свог креативног изражавања, почео  је да се бави на наговарање својих пријатеља.

Бивши је државни репрезентативац и рекордер у пливању и бивши је вице-шампион у џудоу.

Садашњи је отац петорице синова које сматра својим јединим правим успехом у животу.

Најновије од Будимир Новаковић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015