Кућа Добрих Вести

Login

Дунавски аласи – поглед у прошлост обичних људи

Оцените овај чланак
(5 гласова)

naslovnaБЕОГРАД - Навикли смо на историју која се бави значајним личностима и важним датумима. Књиге се најчешће пишу о краљевским породицама, политичарима, пресудним биткама и споразумима, због чега се у сенци елите губе подаци о „обичном“ човеку. 

Историјски музеј Србије се оправдано труди да историју не посматра само из једног угла. После изложбе на којој су се могли видети предмети Карађорђевића и Обреновића, ова установа културе упознаје јавност са нечим потпуно другачијим – заборављеном породицом Богдановић и дунавским аласима.
Мало је недостајало да се реализација изложбе не оствари али, упркос томе, у две дворане Историјског музеја Србије на Тргу Николе Пашића београдске реке откриваће своје тајне до 15. марта, сваког дана од 12 до 19 часова осим понедељка.

 

Значај породице Богдановић

Београд је, као што знамо, удобно смештен на ушћу две велике реке, што га чини идеалним за рибарење. Упркос томе, ова грана привреде је замрла, а густо поређани ловци на кедере с обе стране Бранковог моста слабашни су одјек еснафа који је процват доживео у другој половини деветнаестог и првој половини двадесетог века.
Изложба „Дунавски аласи“ ауторке др Душице Бојић помоћу две стотине предмета упознаје посетиоца са тим периодом. Прва целина изложбе кроз разноврсну рибарску опрему обрађује аласки живот на Дунаву, док је друга посвећена Богдановићима, њиховом животу на Дорћолу, статусу у друштву и породичном неговању аласке традиције.

Најстарији познати чланови породице Богдановић су браћа Алекса и Владимир, угледни чланови рибарског еснафа свог времена. После Алексине смрти посао је наставио његов син Драгољуб, председник Београдске рибарске задруге између два светска рата. Драгољуб Богдановић је имао ћерку Јелену, али је усвојио и Ивана Амброзића, који је заволео живот на реци и наставио аласку традицију.

Аласки занат је био уређен као и било који други, тако да је за ранг мајстора требало проћи пут од шегрта преко калфе до аласа са положеним испитом и дипломом. Забележено је да је познати математичар и професор Михаило Петровић - Алас, велики љубитељ реке и риболова (по чему је и добио надимак), положио аласки испит управо пред комисијом коју су чинили чланови породице Богдановић.
„Са историјом владарских и управљачких породица обичан човек се не може идентификовати, док са историјом „малих“ људи свакако може. Овај процес подиже свест о важности сваког човека, кроз спознају важности сопствене породичне историје“, поручује јеромонах Гаврило (Амброзић), наследник аласке породице Амброзић и сарадник на поставци музеја.
Заоставштина јеромонаха Гаврила и његове породице, у чијем се власништву налази доста предмета који су изложени у музеју, веома је значајна јер је архива Београдске рибарске задруге уништена у бомбардовањима Београда током Првог и Другог светског рата.

Пројекат „Заборављене српске породице“

Изложба „Дунавски аласи“ представља почетак реализације пројекта др Душице Бојић, саветнице Историјског музеја Србије, чији је циљ приказивање социјалне историје кроз проучавање породица које су допринеле развоју српског друштва.

У свету се већ одавно посвећује пажња приватном животу из прошлих епоха, али код нас то озбиљно научно поље с муком прави ретке музејске кораке у друштву које, чини се, највише занима истицање државности и политике.

„Уз захтеван истраживачки рад који је пратио стварање изложбе проблеми су се јављали и у домену научног препознавања и признавања неопходности овог пројекта, јер је тема о рибарењу политички неатрактивна. Требало је променити поглед научне, стручне јавности према социјалној историји, што није протекло без отпора. Једнако велику препреку представљала је промена свести власника аласких артефаката о неопходности излагања њихових предмета да би се боље упознала наша прошлост“, истиче јеромонах Гаврило, који је сарађивао и на изради монографије „Дунавски рибари са Дорћола и породица Богдановић“.

Правилно вредновање историјског наслеђа

Према мишљењу јеромонаха Гаврила изложба је важна и због тога „јер се њеном посетом стиче правилан осећај вредновања и систематизације историјског наслеђа, које је затим способно да поруке прошлости пренесе у садашњост и будућност“.

Под сенкама раширених рибарских мрежа, препарираног сома дугог два метра, чамаца, препарираних риба и птица, занимљивих личних предмета, видео снимака и фотографија, нуди се и више од тога. На изложби је створена снолика атмосфера лепе, романтичне, па и мистичне прошлости, али је присутна и порука да је рибарска професија била и те како захтевна и исцрпљујућа. Захваљујући томе историја „малих“ људи је заблистала у пуном сјају, па јој ни музејску важност више нико не може оспорити.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 24 фебруар 2014 18:16
Љубисав Панић

ЉУБИСАВ ПАНИЋ  je рођен 1983. године у Лозници. Дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду. Члан је редакције и новинар магазина Лице улице, где пише текстове о филму, друштвеним и еколошким проблемима. Филмске критике пише за сајт Попбокс, а као филмски критичар и критичар научнопопуларне литературе радио је за магазин Yellow Cab. Његова примарна интересовања везана су за области филма и науке.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија