Изложбу, која је вољом природе постала посвећена поплавама у Србији и страдалим рударима из рудника Сома у Турској, организовала је Канцеларија за културу и туризам турске амбасаде у Београду, а отворио ју је протекле седмице амбасадор Турске у Србији Мехмет Кемал Бозај.

“Ову изложбу посвећујемо сећању на све животе изгубљене у тим трагедијама,” казао је том приликом амбасадор Бозај.
“Настојаћемо да нашу жалост ублажимо гледајући уметнички предивне пределе које су спазиле очи Господина Алпера, а потом овековечила његова сочива. Настојаћемо да наше душе нађу утеху у чаробним мелодијама које ће нам извести Господин Налимбантоглу са његовој 250 година старој виолини,” поручио је амбасадор Бозај.

Аташе за културу и туризам Дерја Полат при Амбасади републике Турске у Београду је представила фотографа Алпера, истичући да је његова изложба посвећена настрадалима у страшној природној непогоди, као знак саосећања и подршке у овим најтежим тренуцима народу Србије.

На отварању изложбе је говорио и аутор Алп Алпер, који је своје радове представио публици широм света, а потом је виртуоз на виолини Недим Налимбантоглу својим музичким рециталом одао пошту страдалима у поплавама.

Турски уметник Арт Алпер - страст према уметничкој фотографији

Алпер, који је сада представник Туркиш Ервејза у Њу Делхију у Индији, је страст према уметничкој фотографији развио пошто је 1992. приступио тој авиокомпанији. Године 1999, после разорног земљотреса који је погодио Турску оформио је уметничку групу и свету се представио радом “Турска са 1.000 стопа”
Изложбе “Турска са 1.000 стопа” су гостовале у Атини, Варшави, Кејптауну, Берлину, Лондону, Сао Паолу, Пекингу, Дуизбургу, Тулузу, Осијону, Паризу и Њујорку.

Алпер сарађује са низом познатих светских магазина, а тренутно ради са својом уметничком групом на четири фотографска пројекта и два документарна филма о Турској. Објавио је и књиге: “Турска са 1.000 стопа”, “Турски пејзажи из снова” и “Четири годишња доба у Истанбулу”.

Турски виртуоз на виолини Недим Налимбантоглу

Налимбантоглу (48) је прве часове као петогодишњи дечак добијао од оца Авнија, а потом се школовао на истанбулском Мимар Синан конзерваторијуму, а потом на ‘Ecole Normal de Musique de Paris’ код виолиниста Татјане Афанасијеве, Девија Ерлиха и Бруна Луишиева. Током 20 година живота у Француској предавао је на мастер курсу школе Ris Organic и био прва виолина L’Orchestre Nationale de Jazz наступајући заједно, поред осталих, са Џони Грифином и Тутсом Тилемансом.

У Француској је Недим Налимбантоглу био познат као “човек који цеди виолину”. Имао је, на захтев Стефана Грапелија, соло реситал на прослави 80 година лорда Јехуди Мењухина, позивала га је Сала Краљице Елизабете у Лондону и наступао је у Грчкој, Бугарској, Југославији и њеним земљама наследницама, Мартинику, Индији, Јапану, Естонији, Мароку, Тунису, Сирији, Шведској, Немачкој, Шпанији, Италији, Белгији, Португалији, Норвешкој, Финској…

Критичари кажу да је посебна Налимбантоглуова вредност, таленат да гради мостове према различлитим музичким стиловима, попут џеза, класичне музике, турске, балканске, рока, блуза, индијске, као и да импресивно импровизује.

Током отварања изложбе је прикупљана и хуманитарна помоћ за пострадале од поплава у Србији.

Извор: Кућа добрих вести