A+ A A-

Изложба - “Турска са 1.000 стопа”

Оцените овај чланак
(5 гласова)

Akvadukt-Maglova-IstanbullБЕОГРАД - Посетиоци Калемегданске тврђаве могу до 7. јуна у Алеји хероја видети изложбу фотографија “Турска са 1000 стопа” познатог турског уметника и фотографа Алп Алпер, које приказују Турску из ваздуха, њене историјске и природне лепоте.

Изложбу, која је вољом природе постала посвећена поплавама у Србији и страдалим рударима из рудника Сома у Турској, организовала је Канцеларија за културу и туризам турске амбасаде у Београду, а отворио ју је протекле седмице амбасадор Турске у Србији Мехмет Кемал Бозај.

“Ову изложбу посвећујемо сећању на све животе изгубљене у тим трагедијама,” казао је том приликом амбасадор Бозај.
TRIzlozzbaMK“Настојаћемо да нашу жалост ублажимо гледајући уметнички предивне пределе које су спазиле очи Господина Алпера, а потом овековечила његова сочива. Настојаћемо да наше душе нађу утеху у чаробним мелодијама које ће нам извести Господин Налимбантоглу са његовој 250 година старој виолини,” поручио је амбасадор Бозај.

Аташе за културу и туризам Дерја Полат при Амбасади републике Турске у Београду је представила фотографа Алпера, истичући да је његова изложба посвећена настрадалима у страшној природној непогоди, као знак саосећања и подршке у овим најтежим тренуцима народу Србије.

На отварању изложбе је говорио и аутор Алп Алпер, који је своје радове представио публици широм света, а потом је виртуоз на виолини Недим Налимбантоглу својим музичким рециталом одао пошту страдалима у поплавама.

Турски уметник Арт Алпер - страст према уметничкој фотографији

Alp AlperАлпер, који је сада представник Туркиш Ервејза у Њу Делхију у Индији, је страст према уметничкој фотографији развио пошто је 1992. приступио тој авиокомпанији. Године 1999, после разорног земљотреса који је погодио Турску оформио је уметничку групу и свету се представио радом “Турска са 1.000 стопа”
Изложбе “Турска са 1.000 стопа” су гостовале у Атини, Варшави, Кејптауну, Берлину, Лондону, Сао Паолу, Пекингу, Дуизбургу, Тулузу, Осијону, Паризу и Њујорку.

Алпер сарађује са низом познатих светских магазина, а тренутно ради са својом уметничком групом на четири фотографска пројекта и два документарна филма о Турској. Објавио је и књиге: “Турска са 1.000 стопа”, “Турски пејзажи из снова” и “Четири годишња доба у Истанбулу”.

Турски виртуоз на виолини Недим Налимбантоглу

Налимбантоглу (48) је прве часове као петогодишњи дечак добијао од оца Авнија, а потом се школовао на истанбулском Мимар Синан конзерваторијуму, а потом на ‘Ecole Normal de Musique de Paris’ код виолиниста Татјане Афанасијеве, Девија Ерлиха и Бруна Луишиева. Током 20 година живота у Француској предавао је на мастер курсу школе Ris Organic и био прва виолина L’Orchestre Nationale de Jazz наступајући заједно, поред осталих, са Џони Грифином и Тутсом Тилемансом.

NedimNambantogluImagesУ Француској је Недим Налимбантоглу био познат као “човек који цеди виолину”. Имао је, на захтев Стефана Грапелија, соло реситал на прослави 80 година лорда Јехуди Мењухина, позивала га је Сала Краљице Елизабете у Лондону и наступао је у Грчкој, Бугарској, Југославији и њеним земљама наследницама, Мартинику, Индији, Јапану, Естонији, Мароку, Тунису, Сирији, Шведској, Немачкој, Шпанији, Италији, Белгији, Португалији, Норвешкој, Финској…

Критичари кажу да је посебна Налимбантоглуова вредност, таленат да гради мостове према различлитим музичким стиловима, попут џеза, класичне музике, турске, балканске, рока, блуза, индијске, као и да импресивно импровизује.

Током отварања изложбе је прикупљана и хуманитарна помоћ за пострадале од поплава у Србији.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 01 јун 2014 12:04
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани