Кућа Добрих Вести

Login

Из Индије захвалност Србији за подршку у UNESCO

Оцените овај чланак
(3 гласова)

indijafiksnaБЕОГРАД/ПАРИЗ - Индија је на заседању 5. Генералне скупштине држава-потписница Конвенције за заштиту нематеријалне светске културне баштине, која је одржана протекле седмице у Паризу, изабрана у Међудржавни комитет за заштиту нематеријалне културне баштине Организације за образовање, науку и културу Уједињених нација (UNESCO).

Индија је изабрана на четворогодишњи период, од 2014 до 2018 године, а поводом овог успеха из Амбасаде Индије у Београду захвалили су влади Србије на подршци кандидатури те земље за избор у овај Комитет.
„Културни миље Индије, са богатом нематеријалном културном баштином, нуди величанствено и јединствено културно искуство. Индијско искуство је јединствено због чињенице да испод разноврсности лежи континуитет индијске цивилизације и друштвене структуре, из древног доба па све до данашњих дана,“ наведено је у саопштењу Амбасаде.

Заштита нематеријалне - живе културне баштине

Индија, како се даље наводи, снажно подржава Конвенцију УНЕСKО за заштиту нематеријалне културне баштине, придаје велики значај деловању Међудржавног Комитета и верује да ће њена улога у том телу бити од важности.
УНЕСКО као нематеријалну културну баштину дефинише праксу, представљање, изражавање, као и удружена знања и неопходне вештине које заједнице, групе и, у неким случајевима, појединци препознају као део своје културне баштине.indijacetiris

 


Нематеријална културна баштина, која се понекад назива и жива културна баштина, манифестује се, између осталог, у усменој традицији и језику; сценској уметности; друштвеној пракси, ритуалима и празницима; знању и примени знања о природи и универзуму; традиционалној уметности.
У саопштењу Амбасаде се наводи како заштита светског културно-уметничког блага представља дугогодишњи интерес Индије, а та земља има развијену мрежу инстутуција, државних и невладиних, укључујући истраживачке институте, живе музеје и ризнице који се активно баве заштитом нематеријалне културне баштине.

Индија – богата ризница знања и стручности

Индија има и велики број стручњака ангажованих на очувању и заштити нематеријалне културне баштине и пружа билатералну подршку многим државама чланицама, а током протеклог периода је изградила богату ризницу знања и стручности у овој области, па верује да је у позицији да подели своје искуство са остатком света, нарочито са другим земљама у развоју.

 

 


Као мултикултурна, мултиконфесионална демократија, са становништвом бројнијим од милијарду људи, Индија верује да може да има удео у обликовању и креирању политике која за циљ има промовисање очувања нематеријалне културне баштине.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 09 јун 2014 13:38
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија