Кућа Добрих Вести

Login

Изложба Муза Нађе Радмановић

Оцените овај чланак
(5 гласова)

nadjafiksnapravas БЕОГРАД – У великој галерији Културног центра Град, у Савамали, вечерас се се свечано отвара изложба фотографија и представља Нађа Радмановић, млада и талентована уметница из Њујорка и њен ауторски пројекат Муза, који ће заинтересовани посетиоци имати прилике да виде до 29. јуна.

Иако рођена у Њујорку, где са непуних 17 година уписује студије фотографије, Нађа је врло везана за Србију и већ неколико година паралелно излаже у Београду и Панчеву, као и у Њујорку, где живи. Фотографију је дипломирала 2013. године и наставила студије на одсеку историје уметности и галеристике. Као успешан студент и фотограф, добитница је многобројних награда.

Пројекат Муза је мултимедијалне природе и састоји се од фотографија и видео рада, те пратећих текстова одштампаних на свили и муслину. Нађа се кроз своје фотографије труди да, како сама каже, прикаже слојевите емоције и нагна посматрача на њихово раслојавање и декодирање. То је случај и са изложбом Муза, својеврсном посветом најбољој пријатељици Шенон Смит (Shannon Smith), која је инспирисала не само Нађину фотографију, већ и читав Нађин живот у деликатној доби адолесценције и помогла јој да почне да тражи и сазнаје сопствено биће. Тај процес трагања сублимира се кроз визуелни и наративни део поставке. У форми поезије одштампане на деликатним материјалима, нарација има за циљ да још јаче пренесе емоције ауторке према својој музи и материјализује их до краја.

Компилација врло естетизованих фотографија уз видео, открива нам, поред Нађиног сензибилитета, такође и њену експресивну и врло нежну природу, склоност ка размекшаним ауратичним визурама портрета и пејсажа, као и техничку разноликост. У свом раду, млада уметница углавном тежи ка аналогној фотографији због супстанцијалности и техничког изазова који ставља пред фотографа. Већина фотографија овог опуса рађена је аналогно, уз комбинацију са појединим дигиталним формама.

Позивамо Вас, стога, да завирите у Нађину уметничку интиму и упознате Шенон Смит, ћерку, сестру, другарицу, студенткињу, индивидуалисту, камелеона и надасве, Нађину музу.

МУЗА - изложба уметничких фотографија Нађе Радмановић

 

Нађа Радмановић нам кроз мултимедијалну поставку фотографија, видео рада и наративних минијатура уклопљених у складну целину, открива своју музу, Шенон Смит. Повод за ову поставку је истовремено врло експресиван, емотиван и симболичан. Уносећи један део споствене личности у поставку, Нађа полази од најискренијих емоција везаних за пријатељство: љубав и захвалности, кроз које симболично наглашава крај једне деликатне животне доби, крај адолесценције, истиче Александар Луци Стојановић, кустос асистент објашњавајући фируративно појам музе - жене која инспирише уметника, као извор поетског надахнућа и инспирације. nadjas



Ото Бихаљи Мерин је тврдио да је главна улога уметности изражавање неке унутрашње истине, без обзира којим маниром се уметник користи.

Какву то унутрашњу истину Нађа представља причом о својој музи?

Нађа прича о значају пријатељства у доби адолесценције, које је, како сама каже, обележено несигурношћу, хаосом, откривањем и трагањем за самим собом. Термин муза, иако адекватан за наслов ове поставке има и додатно значење. Шенон није само Нађина инспирација у уметничком смислу, већ у много ширем, интимном, животном смислу. Муза која је Нађи помогла да успешно оконча турбулентни период адолесценције, пријатељица којој је Нађа због тога одлучила да посвети овај својеврсни интимистички омаж и тиме јој се захвали. Шенон, као муза, има двоструки значај за младу уметницу: поред тога што је ауторки инспиративна за продукцију многобројних уметничих фотографија , она је својом улогом у њеном животу инспирисала и концепт ове поставке, истиче Стојановић.

Омаж је, према његовим речима, конципиран смислено и врло естетизован јер има за циљ да уобличи различите етапе Нађиног уметничког опуса. Чини га компилација фотографија које су настајале независно, за друге пројекте или без претходно дефинисаног циља, а на којима је Шенон у главној улози.

Од веома природних портрета који наглашавају карактер, преко фигуре постављене у екстеријеру, где осећамо стабилност и потребу за симетријом и складом, до естетизованих модних фотографија са контолисаним светлом, ова компилација сведочи о стилском диверзитету и распону ауторке, а истовремено и трансформације које њена другарица може да изнесе (па је природно зато и муза).

Поред стилске разноврсности имамо и комбиновање технике, заступљена је дигитална, али доминира аналогна фотографија, која је Нађи дража јер ставља пред њу већи изазов и као што сви знамо, ефекат изненађења. Супстанцијалност је такође примамљива компонента аналогне фотографије, јер како наглашава, ауторка воли да сама развија филм и тиме је цео процес заокружен и заиста ауторски.

Једна од фотографија кореспондира видео раду. У питању је једноставан лирски приказ музе у природи, уз експерименталну шминку и кореографију, без наратива, тако да посматрац стиче утисак врло деликатног, а због костима и помало митског бића у природном окружењу, музе која у датом тренутку својим емоцијама и покретима инспирише.   

Наратив надокнађују поменути исечци поезије и дијалога, који су изведени на прозирним материјалима и тиме симболично приказују и ближе илуструју деликатну природу дубоког пријатељства и емоција унутар њега. Поставком појединих наратива уз фотографије публици се пружа могућност да их повезује са фотографијама и тако даље декодира слојевите емоције, које како Нађа наводи, представљају срж њеног рада.  nadjauspravna

Овако заокружена мултимедијална компилација младе фотографкиње представља високо естетизовану интимну експресију ка драгој особи, где изражавање захвалности за све што је учинила постаје уметнички чин, исто толико колико и пријатељски, закључује Александар Стојановић.

О Нађи

Нађа Радмановић је рођена 1994. у Њујорку. Студира на Институту моде и технологије ( Fashion Insitute of Technology). Факултет је уписала са непуних 17 година.
Дипломирала је на одсеку Фотографије у јуну 2013., а студије је наставила на катедри Историје уметности и галеристике. С обзиром на високи просек оцена, њено име је на декановој листи. Члан је друштва заслужних студената “Phi Theta Kappa”. Ради као асистент продукције за познати амерички ТВ програм “Америка има талента” на релацији Њујорк- Лосанђелес.

Награђивана је више пута. Добитница је два Златна кључа међународног конкурса за најбољу фотографију, који организује престижна компанија Sholastics. Финалиста је америчког конкурса у организацији Dreksel универизитета из Филаделфије, као и многобројних других такмичења за најбољу фотографију у САД.

Нађа сматра да је Србија њен други дом и своје прве самосталне изложбе је зато организовала у Панчеву и Београду. Њена жеља је да настави започети дијалог са публиком у Србији и да периодично представља нове опусе свог рада, као и да оствари континуирану сарадњу са организацијама, галеријама, уметничким радионицама и младим уметницима из Србије.

Док фотографише, без обзира да ли је у питању портрет, људска форма или пејсаж, Нађин циљ је да прикаже слојевиту емоцију, која у оку посматрача буди жељу за трагањем. У свом раду користи и експериментише различитим техникама и опремом. Аналогна и дигитална фотографија, Полариод, велики формат, Инстаграм су саставни делови Нађиних уметничких начина изражавања.
Чланица је уметничке групе АРТЕ из Београда од 2012.године.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 23 јун 2014 11:37
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија