Logo
Одштампајте ову страницу

Андрићград - најмлађи стари град у Европи

Оцените овај чланак
(15 гласова)

andricgradfiksnapravaAНДРИЋГРАД/ВИШЕГРАД - Вечерас цела планета може да слави заразну реч "слобода", а да би памћење ваљало, требало би га освежити и да би будућност ваљала и да би била добра по нас, морамо заштити идентитет и имати основу у овом граду који смо направили. Ове речи Емира Кустурице, идејног творца Андрићграда на његовом отварању, на Видовдан 28. јуна, можда најлепше илуструју целокупну замисао да се сва српска историја нађе на једном месту и у њему настави да живи и за наше будуће.

И то управо у Андрићграду, посвећеном Иви Андрићу, нашем једином носиоцу Нобелове награде и вероватно једином Нобеловцу на свету који сада има свој град, грађен три године, као резулатат Кустуричине идеје и његовог неуморног и неодустаног рада и прегалаштва, а уз помоћ влада Републике Српске и Републике Србије која је помогла завршетак изградње Андрићевог института.

 

 kusturica

Андрићев институт започео своју културну мисију

Андрићев институт је већ започео своју културну мисију, промоцијом три издања о теми сарајевског атентата Одјељења Андрићевог института за историју – и то књиге „Сарајевски атентат – повратак документима“, аутора Мирослава Перишића, као и првог броја историјског часописа „Векови“ и шестог броја „Историјских свесака“. 

Andricevinstitut

Са друге стране пак Одјељење за књижевност Андрићевог института у Вишеграду (Република Српска) сутра и прекосутра -  01. и 02. јула 2014. године, организује научни скуп на тему Српска књижевност и Први свјетски рат, а поводом 100 година од Видовданског атентата и почетка Првог светског рата


Намера организатора је да се на овоме скупу, на основама савремених научних сазнања, сагледа српска књижевност настајала током Великог рата, као и књижевно стваралаштво аутора који су писали у поратном периоду инспирисани дешавањима везаним за поводе, ток, или последице Првог светског рата.

 

"Најмлађи стари град у Европи", створен испод ћуприје на Дрини, инспирације јединог нашег Нобеловца Иве Андрића, спојени су и том историјом и сопственим трговима, улицама, институтима и различитим видовима уметничког виђења наше историје, а ту су и Петар Петровић Његош, "трагични јунак косовског мита", и Андрић и Гаврило Принцип и Млада Босна и Манастир Високи Дечани и сви српски порази и све наше победе. И сам тај Видовдан, највећи српски празник, о којем се овом народу, као по некаквом планетарном програму, догађају најзначајније, најтрагичније и најсветлије ствари.  

Град изникао на поетици, трагици и узвишености Видовданској 

И заиста, сам овај град - Андрићград у још једном граду српске историје, Вишеграду, као да је изникао на поетици, трагици и узвишености видовданској, да поруку мира шаље свима онима који желе да је чују. И који су свесни тога да ниједан народ, ма колико велик и колико стар био, не може опстати, не може остати и не може се развијати, ако не поштује своју историју, своје национално биће и своје јунаке.

 andricgradcrkvaprava

Видовдански косовски јунаци, Његош, Гаврило Принцип и његови младобосанци, Андрић... само су део оних јунака који су своје мисли, своја дела, своје жеље, стремљења, неки и своју крв и живот сам положили у темеље српске борбе за слободу, за правду и живот достојан човека, а против ропства, робовања и тираније. Стога и сам датум отварања Андрићграда, на стогодишњицу пуцња Гаврила Принципа против ропства, а у име живота, носи у себи симболику видовданског мита. Вечне жеље за слободом. И борбе да се слобода досегне. Оствари, избори, извојује, речено је на свечаној академији.

Институт посвећен нобеловцу Иви Андрићу

Свака улица, сваки трг, сваки споменик, свака зграда, свака слика у Андрићграду подсећа на ту вечиту и прескупо плаћену тежњу за слободом. Опомиње, поручује, учи. Да се не заборави. Ни манастир Високи Дечани - кроз своју копију у виду Цркве Светог цара Лазара и његових мученика, ни Његош, до чијег трга и споменика води Улица младе Босне, ни Адрић, чијим именом је назван институт. Ни видовдански јунаци Гаврило Принцип и његови Младобосанци, који су добили своју улицу, а у чију част је откривен импозантни мурал "Млада Босна" на зиду биоскопа "Доли Бел", рад магистра сликарства из Београда Бисеније Терешченко. 


При крају целодневног програма којим је обележено отварање града саграђеног у славу слободе, приказана је Кустуричина реконструкција сарајевског атентата, "Побуњени анђели", уз учешће 300 глумаца и статиста.

 andricgradkola

Овај сценски приказ у три чина претходио је концерту руског хора "Александар", који је посетиоце обрадовао и извођењем песме "Тамо далеко", а на крају се над храмом Светог цара Лазара и косовских мученика у Андрићграду, коју је овог Видовдана освештао Патријарх Српске православне цркве Иринеј, вио дим од ватромета, који је неминовно подсећао на свеукупну трагику српске историје, уједно опомињући да се из ње морају извући поуке, како нам се никада више не би поновила.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 30 јун 2014 18:49
Негослава Станојевић

Негослава Станојевић, дипломирани економиста, новинарством се бави од 1983. године. Најдужи део радног века провела је пратећи бурна дешавања у нишкој и српској привреди, нажалост више везана за њено уништавање, радничке штрајкове и, коначно, њено свођење на ово што имамо данас.
Доживела је, тако, да јој се предмет рада готово укине. И решење за сврабеж прстију навиклих на свакодневно писање нашла је у вођењу два своја блога.

Онда је открила ,,Кућу добрих вести", медиј чију мисију види као онај зрачак из тунела који новинарству може да врати пољуљани углед, а читаоцима изгубљени оптимизам. Највише воли да пише приче о неким успешним, вредним, паметним и предузимљивим људима, који нас уверавају да није све тако црно и да има наде...

Аутор је збирке приповедака на заплањском дијалекту- "Јоште чекам тај реч да ми рекне".

 

Најновије од Негослава Станојевић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015