У аутентичном амбијенту, који промоцији једне љубавне књиге поезије даје посебну ноту романтике, емоције и истине, окупило се више од стотину студената, професора, бака, дека, рођака, пријатеља и новинара.

Аутор “Шапата снова”, шегрт метафизике љубави како сам себе назива, са осмехом је дочекао сваког госта. Када је програм почео, салу је испунио громогласан аплауз.

Велика храброст

О аутору и његовом делу, прва је говорила рецезент књиге, комуниколог и песник, Ива Баришић.

“Прво што ме асоцира на Слободана и конкретно оно о чему пише је његова храброст да изађе пред свет са оним што је написао и створио”, објаснила је она.

Баришић је додала да се песме које је Петровић написао не баве социјалним темама, већ су оне “љубавне и романтичне, и свако ко верује у љубав сигурно може да се пронађе бар у неким од ових песама.”

Песме за све прилике

Велики уметник, и заљубљеник у писану и казану реч, естета који је амбасадор културе између Србије и Словеније, Нани Пољанец, заволео је и рецитовао Слободанову поезију у различитим приликама.

О пишчевој поезији рекао је: “Бобину поезију заволео сам јер је врло искрена, једноставна, и његове песме читао сам у највећим радостима али и жалостима”.

Он је објавио једну лепу и радосну вест о сарадњи између Србије и Словеније: ,,Штампаћемо једну нову књигу поезије где ће се наћи песме Тање Плевник, која пише дивне песме на српском језику, и 18 песама из три књиге Слободана које ћемо превести на словеначки језик”.

Лепота стваралштва која се по души разлива као вино

Председница Књижевног клуба “Петар Стокић” Бечеј, Милица Мирић, у својој књижевној критица каже: “Најлепше латице орхидеје буди и у уснулом пољском цвећу и нагони траву да памти свако померање птице из гнезда, проналази у сновима сваки трептај љубавног зова, па онај шапат снова у јави претвара својим стиховима о љубави Слободан Петровић. Песник, који својим тајнама стварања никада неће моћи сакрити своју племениту мисао о лепоти стваралаштва која се по његовој души разлива као вино”.

Ово је само део искрене критике на Петровићеву поезију, која је током вечери изазвала различита осећања, од захвалности, суза и поштовања, али највише осмеха и смеха.

Аутору су током вечери саопштене дивне вести, да ће све три књиге чији је аутор, бити преведене на македонски, бугарски и румунски језик. Књига се налази у продаји, а можете је купити у било којој боље опремљеној књижари.

Звуци руске музике

Програм је улепшала вокална солисткиња, Нина Шурлан, која је отпевала руску народну песму, уз пратњу гитаристе, Момчила Станковића.

Уз чаробан глас, и сетан звук гитаре који се разлио просторијом, гости су уживали и у потпуности могли да осете све емоције које су њих двоје својом музиком износили.

Нина и Момчило чланови су “Академског друштва Високе туристичке школе Нови Београд”. Нина је по занимању дипл. инг. за информационе системе, а Момчило је од 2010. године члан Народног оркестра.

Гост изненађења – о вери, љубави и нади

Велика дама, уметница која је апсолвирала на Југословенској књижевности, Рушка Јакић, била је гост изненађења. Искрено је објаснила: ,,Мој двадесетогодишњи вапај за временом нежности показао се вечерас у Слободану Петровићу. Двадесет година причам о вери, љубави и нади. У време када је вера постала невера, љубав мржња, а нада безнађе, појавио се један човек као вапај за тим временом”.

По свом избору прочитала је песму ,,Где небо почиње” рекавши да може да буде и њена лична. Она је потом додала: ,,Човек кога сам највише волела у животу дао ми је највећи комплимент, да умем да волим ћутањем”, а управо су то речи које се налазе у овој песми.

Снови се остварују

Сам аутор, на крају се обратио присутним гостима бираним речима: “Најлакше је обратити се, говорити и чути се онда када говориш истину. Ја сам увек био искрен, и мислим да ми је та искреност у овом времену у којем живим можда више ишла на штету него на корист”.

,,Али без обзира на то, ја сам се трудио, пењао и сањао. Сада, све ово што видите овде, чујете и осећате, све то сам тако дуго сањао, и тако дуго желео, и ево у 27. години мени се мој сан остварио. Сада када сам видео да се снови остварују, и када сам научио да слушам како снови шапућу, чврсто сам одлучио да до краја живота, још дубље, снажније, даље, брже и веће сањам, и све своје снове у речи претварам. А те речи ћу вам несебично даривати, да онда када будете желели читате их и можда у тим речима пронађете неки део себе, који сте можда несмотрено изгубили”.

Након обраћања и обећања Слободана, гости су отишли на коктел а потом и на дружење са аутором књиге, где су уз смех и музику чекали у реду на потпис и посвету.

Извор: Кућа добрих вести