Испред Центра „Сава“ нема више црвеног тепиха којим су, помало у маниру супротном овој словенски емотивној причи, прошли актери филма великог руског редитеља.

Они који су присуствовали првом приказивању „Сунчанице“ у Великој дворани и том величанственом часу историје, сигурно ће размишљјати о прукама Михалкова које су изговарали јунаци његовог филма.
А свака од тих порука је питање – Како нам се у ствари све то десило, и да ли смо некако то могли да спречимо...

На конференцији за новинаре, пред саму премијеру своје трочасовне филмске приче, Михалков је рекао да је кроз живот који протиче ипак много тога у нашим рукама и да можемо дати свој допринос да се несрећа и рат не десе.

Ова филмска прича по мотивима прозе Ивана Буњина дешава се 1920. године у логору за белогардејце на Криму где се један млади руски официр сећа своје дивне љубавне приче из 1907.

Михалков је нагласио да је рад на овом сценарију почео пре 37 година и да тада није ни помишљао да ће се десити овај рат на Криму.

Желео је да оживи историју пораза царске војске и ликвидација на хиљаде њених припадника које су спроводили припадници новог режима совјетске Русије.

А испричана је зато што у школама нисмо имали исту наставу историје и, према речима Михалкова, зато што свима није на исти начин позната позадина братоубилачке совјетске револуције. Поред романтичне приче о љубави белогардејског официра и младе Украјинке, у филму је и низ појединости које су довеле до револуције 1917.

А Михалков је ту цитирао Чехова – да „иза сваког срећног човека стоји неко ко му је причао о туђој несрећи како би се и сам упитао како да избегне сопствену“.

Михалков се није сложио са закључком да рат највише погађа малог човека.

„Рат додирује све, руши све и тера људе да се навикну на могућност да убију и да буду убијени“, поручио је Михалков.
Ово прво приказивање у Србији и Београду, сматрам рођенданом свог филма, а рођендан се увек слави са пријатељима, рекао је руски оскаровац.

Србију сам изабрао, како је рекао, зато што је она широм отворила врата онима који су бежали из Русије и који су главна тема овог филма.
Многи Руси су тада били приморани да оставе своју домовину и дођу Србију и та велика појединост нас је трајно везала, јер су ти Руси оставили дубок траг у српској култури.

Поред носилаца главних улога, Украјинке Викторије Соловјеве и Мартинса Калите, Михалков је важну улогу поверио и младом српском глумцу Милошу Биковићу.

Филм „Сунчаница“ неће учествовати на фестивалу у Венецији а Михалков је рекао новинарима да од венецијанске комисије није добио никакво, чак ни куртоазно образложење.

Никита Михалков је носилац два Венецијанска лава и више других награда.
На конфренцији за новинаре је изјавио да је испунио обећање и обезбедио путујући биоскоп како би „Сунчаницу“ могли да гледају и Срби са севера Косова.

аутор: Гордана Занковић

Извор: Кућа добрих вести