Кућа Добрих Вести

Login

Обележена 145 годишњица рођења Махатме Гандија

Оцените овај чланак
(2 гласова)

mahatmaaaaБЕОГРАД - Представници Амбасаде Индије у Београду, положили су венце на бисту Махатме Гандија (2.10.1869.-30.1.1948.) на Новом Београду, обележавајући 145. годишњицу рођења тог аутора филозофије ненасилног отпора и мирног решавања друштвених сукоба.


Свечаном полагању венаца које је Амбасада Индије организовала 2. октобра у сарадњи са Индијским културним центром из Београда, присуствовали су представници Владе Србије и многи гости.


Генерална Скупштина Уједињених нација је 15. јуна 2007. године одлучила да 2. октобар, дан Гандијевог рођења 1869, прогласи за Међународни дан ненасиља. Идеја је била да због свеопштег значаја ненасиља, буду подржани “култура мира, толеранције, разумевања и ненасиља”.


Истог месеца те године је Гандијева спомен биста, дар Владе Индије народу Србије, постављена на Новом Београду, у улици која носи име великом индијског државника.


У Народној библиотеци Србије је 1. октобра приказан играни филм „Ганди“, док је 2. октобра РТС 2 емитовао играни филм „Стварање Махатме“.

 

gandi

 

Велика душа


Мохандас Карамчад Ганди, познат као Махатма Ганди, био је један од оснивача савремене индијске државе и утицајан поборник сатјаграхе (ненасилног протеста) на путу ка остварењу револуције. Књижевник, драаматург и филозоф Рабиндранат Тагор (1861-1941) је Гандија прво назвао само махатма, што на санскриту значи "велика душа".


Ганди је успешно водио покрет за ослобођење Индије од британске власти те популаризирао ненасилне методе у остваривању политичких циљева.Такође је инспирисао остале народе у свету под колонијалном влашћу да раде на сопственој независности.


Ганди, рођен у Индији, у младости се школовао за адвоката у Великој Британији, а потом живео у Јужној Африци у којој је започео покрет за грађанска права индијских досељеника. Године 1914. се вратио у Индију где се после Првог светског рата (1914-1918) придружио Индијском националном конгресу (ИНЦ) и постао један од његових вођа.


Ганди је користећи своју харизму, преобразио ИНЦ у масован покрет и покренуо серију ненасилних акција са циљем да Индија добије независност од колонијалних власти Велике Британије. Због тога је више пута хапшен, али су његови напори коначно уродили плодом 1947. године када је Велика Британија одлучила да Индији да независност.


Гандијев принцип сатјаграхе инспирисао је генерације демократских и антирасистичких активиста, укључујући и вођа покрета за грађанска права америчких црнаца Мартина Лутера Кинга (1929-1968.) и Нелсона Манделу (1918-2013), борца против апартхејда у Јужноафричкој Републици (ЈАР) и првог председника ЈАР који није био белац.


Ганди је често говорио да су његове вредности једноставне, преузете из традиционалних хиндуистичких веровања: истина (сатја) и ненасиље (ахимса).


Гандијев роҔендан је у Индији национални празник, а широм света се обележава као симбол мира и ненасиља.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 08 октобар 2014 00:32
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија