Кућа Добрих Вести

Login

Јапанска пијанисткиња први пут у Београду

Оцените овај чланак
(3 гласова)

pijanistkinkaБЕОГРАД -  Реномирана јапанска пијанисткиња Ингрид Фуђико Хеминг први пут ће наступити у Београду, у среду, 8. октобра, у 20 часова у Великој дворани Коларчеве задужбине.

 

Хемингова ће, после концерата у Њујорку, Токију, Берлину, Паризу и другим светским метрополама, наступити у Београду под покровитељством компаније Јапан Тобакo Интернeшенел (ЈТИ) и у сарадњи са Амбасадом Јапана у Републици Србији. Репертоар уметнице је доста широк, али се углавном састоји од дела Моцарта, Бетовена, Шумана, Шопена, Листа, Грига, Дебисија, Равела…

 

Хемингова је рођена у Берлину 5. децембра 1932, од мајке Јапанке, пијанисткиње која јој је била и прва учитељица, и оца Руса, архитекте. Први пут је наступила са 17 година као средњошколка, а професионалну каријеру је почела у сарадњи са Јапанском филхармонијом и другим оркестрима у тој земљи. Тих година је као последицу веома јаке грознице изгубила слух на десном уху, али је наставила са концертима. У 28. години се преселила у Европу, где се усавршавала и истовремено наступала. У том периоду је изгубила слух и на левом уху, који је потом делимично успела да поврати.

 

Захваљујући челичној вољи и изузетном таленту Хемингова је успешно градила концертну каријеру, која је 1999. доживела процват. Те године је Хемингова постала сензација у Јапану, после издавања првог ЦД на којем је извела композицију „Мало звоно“ (La Campanella) Франца Листа. Издање је продато у више од два милиона примерака, што је необичан феномен у свету класичне музике.

 

Хуманитарац на делу

 

Од тог тренутка је почела богата интернационална каријера Хемингове и наступи у најпознатијим концертним дворанама светских метропола са првокласним оркестрима попут Московског  филхармонијског оркестра, Енглеског камерног оркестра и других. Каријера Хемингове је данас осведочена и са 15 ЦД албума, углавном за JVC Victor, Domo Records и ЕМИ. Четири су награђена признањем „Албум године класичне музике“ на додели Јапанских златних награда, што је био први такав случај у историји.

 

Мада календар наступа Хермановој оставља веома мало времена, она настоји да испуни и хуманитарне обавезе према другима. Помагала је жртве терористичких напада 11. септембра 2001, авганистанске избеглице и Фонд за децу Уједињених нација (УНИЦЕФ). Пијанисткиња подржава и бори се за права животиња, почев од бриге за и удомљавања мачака и паса. Херманова је вегетеријанац последње 22 године.

 

Покровитељ концерта Херманове, ЈТИ у Србији има седиште у Белграду, док му је фабрика у Сенти – ЈТ International a.d. Senta. До сада је ЈТИ уложио 140 милиона долара у Србију, што је била прва и највећа директна инвестиција неке јапанске фирме у овој земљи. ЈТИ запошљава преко 300 људи у Србији и сарађује са приближно 380 узгајивача дувана и 200 сезонских радника. Отуда у ЈТИ себе сматрају истинским примером успешног страног инвеститора у Србији.

 IngridImages

 ЈТ International a.d. Senta. је чланица групе компанија ЈТИ која се сматра водећим међународним произвођачем дувана. Седиште ЈТИ је у  Женеви у Швајцарској. Компанија запошљава преко 27.000 људи у 95 представништава широм света, као што поседује и 25 фабрика, шест центара за истраживање и развој, те пет постројења за прераду дувана. ЈТИ делује у више од 120 земаља у свету, а међу његових запосленима су људи више од 90 националности.

 

Компанија ЈТИ сваке године публици у Србији представља део јапанске културе и традиције, трудећи се да допринесе јачању веза између две пријатељске земље. У сарадњи са Амбасадом Јапана, ЈТИ је до сада Србији представио низ јапанских уметника, као што су Gocoo бубњари, традиционална група Варики, челиста Минео Хајаши и други. 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 08 октобар 2014 00:38
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија