Кућа Добрих Вести

Login

Индија на Београдском сајму књига

Оцените овај чланак
(5 гласова)

sajamglavnaБЕОГРАД - Индија, једна од колевки светске цивилизације ће учествовати на предстојећем 59. Медјународном Сајму Књига у Београду од 26. октобра до 2. новембра 2014.

 

 

Последњег дана ове манифестације, на којој је наступила први пут прошле године, Индија ће добити од представника Народне Републике Кине отворену књигу као земља која ће бити почасни гост 60. Међународног београдског сајма књига 2015. године.


Индијски штанд, површине око 68 квадратних метара, биће постављен у Хали 2А и на њему ће бити представљена Туристичка организација Индије. На изложбеном простору биће промовисана кампања „Невероватна Индија (Incredible India), представљена дела славног индијског књижевника и филозофа Рабиндраната Тагоре (1861-1941), посетиоци ће моћи да виде књиге о Индији и производима из те земље, као и аудио-визуелне презентације о Индији, књижевним делима насталим у њој, итд. Током Сајма, Амбасада Индије ће организовати округле столове и радионице намењене стручњацима, новинарима и заинтересованој публици.


У недељу 26. октобра у 12 часова амбасадорка Индије Нариндер Чохан отвариће изложбу „Дигиталне репродукције уметничких дела Тагоре“. Потом ће бити представљена књига ‘’Рабиндранат Тагоре; Изабрана Дела’’, док ће о индијском нобеловцу за књижевност из 1913. године предавање одржати професор Др. Душан Пајин.


У понедељак, 27. октобар 2014, у 11 часова биће промовисана књига о Николи Тесли „The inventor “ („Проналазач“), аутора Раве Мехта, док ће предавање о славном научнику имати Александар Протић, научни директор Тесла глобал форума и управник Тесла меморијалног пројекта.

 

indija

 

У уторак, 29. октобра, у 11 часова ће бити промовисана књига “Индијско позориште – традиција и активизам”, на српском језику, аутора Др. Милене Драгићевић Шешић, редовнog професорa Менаџмента у култури и Теорије масовних медија Факултета драмских уметности у Београду, те шефа катедре УНЕСКО (Организација за образовање, науку и културу Уједињених нација) за културну политику и менаџмент Универзитета уметности у Београду.

 


Наступу Индије на овогодишњем Сајму су допринели Одсек за јавну дипломатију Министарства спољних послова Индије и Национална књижевна задужбина Индије (National Book Trust of India – NBT). НБТ је врховно тело које је влада Индије основана 1957. са циљем да граҔанима буде обезбеҔена квалитетна литература по ниским ценама и унапреде читалачке навике у другој најмногољудијој земљи na svetu, са преко 1,2 милијарде становника.

 knjiga

 

Савремено издаваштво Индије међу седам највећих на свету


У Индији се штампа обиље књига, а издаваштво у пространој земљи на 3,3 милиона квадратних километара обухвата више језика којима је корен у санскриту, мајци свих језика на подконтиненту. Савремено издаваштво у Индији је једно од седам највећих на свету.
Процене о броју издавача се крећу између 16.000 регистриваних и мноштва нерегистрованих, па се бројка пење до 60.000. Највећи број издавача су мале и породичне јединице.


Годишње у Индији буде објављено између 90.000 и преко 100.000 наслова на енглеском и 24 језика, од којих су у вишејезичкој земљи, 18 веома развијени. Индуси кажу како у њиховој домовини статистика стално заостаје за реалношћу, да се бројке увећавају сваке године, па да су стварне цифре можда и веће од објављених...


На хинду, бангла, тамилском и малајалам језику, али и низу других, пише галаксија добрих аутора, које објављују локални издавачи и у којима уживају становници тих средина. Но такве књиге се могу наћи широм Индије и оне даље обогаћују једну од најстаријих светских култура.


Према Федерацији индијских комора трговине и индустрије (ФИЦЦИ), више од половине свих наслова објављених у Индији су на хинду и енглеском језику, чији је однос 26 према 24 одсто. Индија је, у ствари, трећи највећи у свету издавач на енглеском језику, после Сједињених Америчких Држава и Велике Британије. Број наслова на енглеском језику у Индији је већи него у самој Енглеској, једној од четири земље Уједињеног краљевства.

 

 sajamtekst

 

Тражња за књигама за децу, из образовања и популарне психологије

 

Процењује се да је издавачка индустрија у Индији вредна близу две милијарде долара годишње. Издаваштво се прилично добро носи са успоравањем привреде. Тежње све многобројније средње класе – рачуна се да она износи преко 300 милиона оних који имају дневно на располагању између два и 20 америчких долара - подстичу тражњу за књигама за децу, из образовања и популарне психологије.


Генерални секретар ФИЦЦИ Др. А Дидар Сингх је казао како су пре 10 година били сретни они издавачи који би одштампали књигу у 3.000 примерака и продали је. „Данас је, пак, уобичајена продаја 10.000 до 20.000 примерака појединачне књиге, а у неким случајевима 100.000, па чак и милион", казао је он.


А. Сетумадаван, председавајући НБТ и малајански писац је казао како су "разноликост Индије и чињеница да су две трећине становништва Индуса млади (до 35 година живота), покренули издаваштво у земљи и омогућили да књига очува значај".


Као и у већини развијених тржишта, око 60 одсто објављеник наслова у Индији су књиге из образовања, укључујући уџбенике.


Издавачи из Индије извозе књиге и друге услуге у више од 120 земаља света. Процењује се да вредност тог извоза премашује 550 милиона долара годишње.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 26 октобар 2014 13:45
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија