Кућа Добрих Вести

Login

Модна ревија и демонстрација кимона

Оцените овај чланак
(2 гласова)

kimonoБЕОГРАД - Са жељом да грађанима Србије представе једну од традиционалних јапанских вештина, Јапанска амбасада у Републици Србији и Филолошки факултет Универзитета у Београду, катедра за оријенталистику - група за јапански језик и књижевност, под покровитељством компаније Џапан Тобако Интернешенел (ЈТИ, Japan Tobacco International), организовали су демонстрације облачења традиционалног јапанског кимона.


Модна ревија и радионица кимона ће бити одржане у уторак, 28. октобра у 16 часова, на Филолошком факултету Универзитета у Београду, сала 11, Студентски трг 3, и у петак, 31. октобра у 17 часова у малој сали Хале 4, Сајма, Булевар војводе Мишића 14. Демонстрације облачења традиционалног јапанског кимона ће одржати мајсторица кимона, госпођа Акеми Хошино.


Кимоно је традиционални јапански одевни предмет који носе мушкарци, жене и деца.


У питању је одора у облику латиничног слова Т, великог оковратника, дугих и широких рукава чији рубови падају до чланка. Носи се обавијен око тела, увек са левом страном преко десне (осим у случају облачења за сахрану), учвршћеним појасом оби који се везује на леђима, уз јапанске чарапе таби и традиционалну јапанску обућу гета.

 kimono1

 

Синоним за кимоно - гофуку


Реч кимоно је састављена од јапанских киру (носити) и моно (ствар) и дословно значи "нешто што се носи". У почетку је израз коришћен за одећу, али је касније означавао само јапански кимоно.


Један од синонима за кимоно, гофуку (呉服 - у буквалном значењу одећа источног Ву-а), спада у најраније облике одоре оваквог типа, још из V века нове ере. Коначни облик је добио током Хејан периода (794–1192).
Формални кимоно се прави се од свиле и других специјалних материјала, али као обична одећа радио се од памука. У Јапану је веома поштован и сматран уметничким радом. Лети се уместо формалног кимона носи јуката, која је лакша за кретање и рад.


Кимони су рађени од једног комада тканине. Сви традиционални кимони се ручно шију, украшавају, док је материјал такође ручно направљен. Пошто кимоно нема џепове личне потребштине су стављане у рукаве или у предњи део.


Кимони су ношени у феудалном Јапану као свакодневна одећа, али их данас мали број људи користи. Кимони носе само на посебним приликама (нпр. венчање). Јапан је у потпуности присвојио западњачку одећу и само професионални сумо хрвачи морају да носе кимоно кад год се, ван ринга, појаве у јавности.


Раније су кимони зарад прања потпуно растављани да би опет били састављани шивењем. Међутим, данас то није више потребно. Кимони се никад не бацају већ се рециклирају и користе у друге сврхе нпр. кимони за децу, хаори (сако налик кимону) или чак вреће и торбице.
Кимони су веома скупи, па један женски може коштати преко 10.000 долара. Оби (појас) је такође скуп, а може коштати и до неколико хиљада долара.

 kimono2

 

Богата културна баштина

 

Кимона се шију у неколико облика, зависно од нивоа формалности. На женским кимонима ниво формалности манифестује се дужином рукава, бојом и материјалом, док мушки има један облик и обично је тамније боје.
Савремена модна индустрија реч кимоно често користи за модерне одевне предмете који су на одређени начин инспирисани јапанском традицијом и културом.


На 59. Међународном београдском сајму књига ће Јапанска амбасада у Србији кроз серију културних манифестација, овдашњој публици представити неке од најзанимљивијих делове богате културне баштине те острвске земље на Далеком истоку Азије.

 


На штанду Јапанске амбасаде на Сајму, Хала 4, од 26.октобра до 2. новембра ће бити одржавани „Изложба Но маски“, пројекције аниме филмова Јапанске фондације и пружане информације о стипендијама Владе Јапана.


У четвртак 30. октобра у 14 часова ће чланови удружења „Сакурабана“ одржати радионицу. У 16 часова ће удружење „Сакурабана“ приредити Манга радионицу и мини cosplay show.


У суботу, 1. новембра у 15 часова ће о искуствима студирања и живота у Јапану говорити Слободан Јајић, Милош Станојевић, Дарко Павловић, стипендисти Владе Јапана.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 28 октобар 2014 21:47
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија