Кућа Добрих Вести

Login

Сто година од рођења чувеног оперског певача Бориса Христова

Оцените овај чланак
(4 гласова)

BorisБЕОГРАД - Поводом 100 година од рођења чувеног бугарског оперског певача Бориса Христова, у четвртак, 6. новембра 2014. у 20 часова на Сцени „Раша Павловић", Француска 3, биће приређен концерт са учешћем солиста Софијске опере и Опере Народног позоришта у Београду.

 

Концерту ће претходити пројекција документарног филма „Молитва Бориса Христова", редитељке, професора Магдалене Манолове.

 

Концерт се одржава у оквиру обележавања бугарског празника Дана народних просветитеља 1. новембра, уз помоћ Државног културног института при Министарству спољних послова Републике Бугарске.

 slika2

 

Борис Христов (18.05.1914. - 28.06.1993.) је био један од највећих басова 20. века и најлепших гласова у историји музичке уметности, те најчувенијих оперских извођача прошлог века. Певачева уметност представља културно-историјско благо светског значаја, наведено је у саопштењу из амбасаде Бугарске у Србији.

 

Током певачке каријере је Христов извео 64 оперске улоге из 58 опера на шест језика у више од 800 представа. Певао је у 16 ораторијума, извео 250 песама италијанских, немачких и руских композитора, међу којима и дела Страделе, Бетовена, Шуберта, Шумана, Мусоргског, Брамса, Глинке, Бородина, Рахманинова, Римског-Корсакова, Чајковског, итд.

 slika1

Међу његове најпознатије улоге спадају оне у којима је глумио Цара Бориса (Мусоргски – Борис Годунов), Филипа II (Верди – Дон Карло), Мефиста (Гуно – Фауст и Боито – Мефисто), Ивана Сусанина (Глинка – Живот за Цара), Захарија (Верди – Набуко), Цара Ивана (Римски – Корсаков – Иван Грозни) Досифеја (Мусоргски – Кованшина), Гомеза да Силву (Верди – Ернани), Фиеска (Верди – Симон Боканегра), Атилу (Верди – Атила), Оца Гардиана (Верди – Ла форца дел дестино), Галицког и Кончака (Бородин – Принц Игор) и друге. Истакнуте су биле и неколико улога у делима Вагнера – међу којима су Хаген у „Goterdammerung“ i kraљ Марке у „Тристану и Изолди“ – и, можда најчудније у контексту других ликова које је тумачио, насловна улога у Хендловом „Јулију Цезару“.

 Током изузетно дугог уметничког пута (1945-1986), Христов је радио са стотинама диригената попут Бруна Валтера, Херберта фон Карајана или Рудолфа Кубелика, певачица Ренате Тебалди и Марије Калас, Рафаела Корелија, Гене Димитрове, Марија дел Монака, Јуси Бјорлинга, Тита Гобија, Николе Ђаурова, те режисера као што је био Лукино Висконти.


Музички критичари су оцењивали глас и уметност феноменалним. Епитети које је Христов добијао били су попут, “геније лирског позоришта“ - Чикаго Дејли Њуз (18.11.1958.); “Не може ни да се машта о комплетнијем савршенству...“ - Мартин Кадо, Ле Летр Франсез бр. 9 (24.02.- 02.03. 1966.); „ Христов је заиста дотакао праг изразних могућности и дрхтаја људског срца“. – Алфредо Паренте, Иван Сушанин–Хорват, Сан Карло (22, 26, 29.04, 1967.); “... магичан глас, који може бити препознат по свом тембру између стотина гласова...“, Алан Блајт, Опера Магазин (10.1973.).

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено среда, 05 новембар 2014 22:31
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија