Изложбу ће отворити амбасадорка Индије Нариндер Чохан и Светлана Јанчић, в.д. управнице Народне Библиотеке Србије.

Изложба се састоји од 45 дигиталних репродукција изабраних слика Нобеловца Гурудева Рабиндраната Тагореа (1861-1941), најистакнутије културне личности индијског потконтинента. Тагореов ликовни језик дао је нову димензију савременом индијском сликарству.

Тагор, како га изговарају Индуси, почео је да црта и слика када је имао 60 година. Одржане су успешне изложбе многих његових радова широм Европе, а прва је била у Паризу, уз подршку уметника које је упознао на југу Француске.

Изложбом у Народној библиотеци Србије одаје се почаст Гурудеву Рабиндранату Тагореу, великом уметнику и мајстору многих видова стваралачког изражавања, свестраној личности, истинском интелектуалцу и једном од највећих и најпознатијих амбасадора индијске културе, чије име у културама и нацијама света представља синоним за човекољубље и хармонију. Његов концепт креативности, филозофије, књижевности, уметности и људског друштва наставља и дан-данас да инспирише човечанство.

Тагор, кога би можда требало ословљавати са “Рабиндранат”, како to Бенгалци чине са другим чувеним писцима,
Сачинио је више од 1.000 поема, 24 драме, осам романа, испевао више од 2.000 песама, велики број есеја и друге прозе. Преводио је своју лирску поезију на енглески језик.

Тагореова поезија се одликује једноставношћу емоција, есеји јачином мисли, а романи друштвеном свешћу. Главни циљ му је био повезивање истока и запада.

Најзначајнија Тагореова дела су збирке песама „Градинар“ и „Гитанџали“, а од романа „Бродолом“.

Тагор је такође писао и мјузикле, путописе и мемоаре. Бавио се и компоновањем.

Тагоре је написао речи и музику индијске националне химне (Jana Gana Mana). Бангладеша (Amar Shonar Bangla) и оригиналне националне химне Шри Ланке (Sri Lanka Matha).

Тагоре је био је најмлађи син (седмо дете) хиндуистичког филозофа и верског мистика Девендранаха. Породица Тагоре, са лозом дугом преко три стотине година, једна је од водећих у Колкати (Калкута), некадашњој престоници Индије и сматра се да је имала кључни утицај током Бенгалске Ренесансе.

Бенгалска Ренесанса сеодноси на социјални, културни и верски реформаторски покрет током 19. и почетком 20. века у провинцији Бенгал на истокуз Индије, мада се њен утицај раширио по читавом подконтиненту. Ренесанса је значила оживљавање позитивних појмова из индијске прошлости и уважавање утицаја Модерног Запада, који је настао после Ренесансе у Европи из 15. века.

Своје прве песме је Тагоре написао у осмој години, а у 17. је отишао у Енглеску да би студирао права, која није довршио, већ се вратио у Индију и определио за књижевност. Током боравка у Лондону објавио је прве две збирке својих песама - „Вечерње песме“ и „Јутарње песме“.

Године 1913. Тагоре је постао први spisatelj iz Азијe који је добио Нобелову награду за књижевност i то за збирку песама „Гитанџали“.

Британска колонијална влада је 1915. прогласила Тагореа за витеза, но он се те титуле одрекао у знак протеста после масакра у Амрицару, на северозападу Индије, 1919. Радило се о обрачуну британских власти са демонстрантима у духовном средишту Сика, када је убијено између 370, по британским, и добро преко 1.000 људи по другим изворима.
Тагоре је основао експерименталну школу у Схантиникетану, засновану на упандисанским идеалима образовања. Упанишаде представљају колекцију ведских текстова који садрже најранија помињања неких од централних религијских концепата Хиндуизма, Будизма И Јаинизма. Веде представљају обиље тексова који потичу из древне Индије.

Повремено је Тагоре учествовао у индијском националком покрету, где се спријатељио са још једним индијским великаном Махатмом Гандијем (1869-1948), творцем филозофије ненасилног отпора и мирног решавања друштвених сукоба. Иако се није слагао са свим политичким активностима И националистичким принципима покрета за независност, Тагоре је учествовао је у њима.

Џавахарлал Нехру (1889-1964), први премијер независне индије и државник који је остао најдуже на том месту, до сада, за Тагореа је казао да је ... „више него иједан Индијац ускладио идеале Истока и Запада проширивши основу индијског националног осећаја, те да је, као и Ганди на другом плану, навео свој народ да мисли о ширим питањима која се тичу човечанства.”

Гурудев Тагоре је на посебан начин повезан са Србијом. При другој посети Европи, Тагоре је 1926. дошао и Краљевину Југославију И са пратњом стигао на београдску железничку станицу 14. новембра. Оба дана боравка Рабиндраната Тагоре у Београду била су испланирана до детаља, од сусрета с новинарима до свечаних обеда, посета музејима…

Тагоре се сусрео са истакнутим писцем и новинаром Станиславом Винавером (1891-1955). И већ сутрадан у листу „Време”, након дужег разговора који су имали, освануо је овакав портрет 65-тогодишњег индијског ствараоца.

„Песник је одевен у дугу црну мантију, оперважену златним везом. Он се држи мирно и тихо, говори одлично енглески са лаким егзотичним нагласком.
Понеки пут као да се дубље замисли, као да пада у екстазу. И тада, ако је реч о Индији, он готово пева, изговарајући све реч по реч. А ако је реч о Европи, он изговара брже, а његова десна рука једнако оцртава по наслону фотеље чудне шаре и потезе. Најзад, кад говори о поезији, он затвори очи испод наочара и забаци мало главу са великом седом брадом и седим коврџама...”

,,Политика” је 15. новембра писала да је Тагоре је одсео у скромном апартману на четвртом спрату хотела ,,Палас”, где је примио и новинаре из београдских редакција.

Домаћин великом Индијцу била је и југословенска секција Пен клуба, која је у ,,Српском краљу” приредила ручак за угледног госта. На овој свечаности поздравио га је ректор Београдског универзитета Павле Поповић.

У вечерњим сатима 15. октобра Тагоре је прво говорио у новом здању Универзитета, а сутрадан на Коларчевом универзитету. У обе прилике се ,,окупио цео Београд”.

,,Дошао је и обичан радник, који је једва начуо за величину и вредност овога песника далеке Индије, дошао је и озбиљни учењак да своја знања о Тагору обогати и личним импресијама о њему”, јавила је ,,Политика”.
На Универзитету је Тагоре одржао предавања под називом „О савременој цивилизацији”. Била је то тема о којој је већ говорио у Лондону, Паризу, Бечу, Будимпешти...

Тагоре је, говорећи о тренутку тадашњег света, рекао и ово:
,,Страсти су полуделе. Дошла је жеља за експлоатацијом и све велико и лепо изгубило се. Ми дрхтимо у страху од те Европе која хоће да одвоји човека од Бога. Војници и трговци који нам данас долазе, не доносе нам идеале првих пионира, већ само страст за материјалним богаћењем. Можете ли се поносити цивилизацијом која носи страх. Савремена цивилизација одвојила је науку од духа. Наука ствара дисциплине, даје снагу, али без идеала… Све што не црпе снагу духа, није лепо, него је ружно. Снагом може да се поноси лав, тигар, слон. И кад се човек поноси снагом, он је као животиња.”
,,Најлепши део вечери” било песниково рецитовање песама на бенгалском језику, тако да је ,,и тај бенгалски језик свима слушаоцима који су га први пут чули у животу изгледао близак, познат и разумљив”, јавила је ,,Политика”.

Сутрадан је Тагоре одржао предавање о значају уметности, а ,,овације песнику биле су бескрајне”, известила је ,,Политика''.

Током посете Хришћанској заједници младих људи, у њиховом друштвеном дому у Васиној улици, где га је поздравио владика Николај Велимировић, Тагоре је рекао:

,,Врло сам срећан што могу да видим народ који се много разликује својим осећањима од осталих западних народа. За вашу љубазност ја вам не могу изразити своју захвалност. Ја волим овај народ што има спонтано осећање, што има топло срце које уме да се одушеви. Како је то пријатна ствар бити толико вољен и познат у једном свету у који ниси никад очекивао да дођеш! Ја се осећам као птица која има два гнезда на две супротне обале. Ја сам срећан што се налазим у земљи пребогатој љубављу.”
“Србија - Национална ревија” ( издање бр. 4 из 2007. године ), која је писала о његовој посети Београду, описала је Гурудева као “дубокоумног тумача Истока”, и навела да је српска престоница била одушевљена овим индијским песником и филозофом, пођеднако као што је и он био одушевљен Београдом.

Гурудев је био дирнут посебним поклоном који је добио: старом српском одором опточеном златом, рукотвореном на Косову у 18. веку.
После посете Београду, славни песник и филозоф Рабиндранат Тагоре је преко Софије и Истанбула отпутовао за Индију.

Изложбу су омогућили Амбасада Индије у Србији и Индијски савет за културну сарадњу (ИЦЦР) из Њу Делхија. Нека од ових уметничких дела су била изложена и на индијском штанду током Међународног београдског сајма књига, од 26. октобра до 2. новембра 2014.

Поставка ће бити отворена до 27. новембра 2014.

Извор: Кућа добрих вести