Кућа Добрих Вести

Login

Изложба „Сари – Магија индијског ткања“

Оцените овај чланак
(5 гласова)

maticnaБЕОГРАД - Изложба “Сари – Магија индијског ткања” Рте Капур Чишти (Rta Kapur Chishti), отворена је данас у Етнографском музеју у Београду.

Изложба, коју организује Амбасада Индије у Србији у сарадњи са Индијским Саветом за Културну Сарадњу (ICCR), састоји се од 36 сарија и одаје почаст уметничком раду и вештини небројених индијских преља и ткача.


Експонати, специјално израђени за ову изложбу, потичу из само седам од 25 индијских савезних држава, и престављају север, југ, исток и запад земље која се простире на преко 3,5 милиона квадратних километара. Изложени сари су одраз како традиционалног, тако и савременог дизајна, који наглашавају разноврсност природних материјала и техника израде, развој естетике, као и причу о бојама.

druga
Сари је традиционална индијска женска народна ношња. Састоји се од великог платна дужине од 4.57 метара (м) to 8.23 м израђеног од памучне тканине или свиле. Непрошивен иглом, елегантан и прикладан како у естетском смислу, тако и за поднебље у којем се носи, сари је често уметнички израђен, у разним бојама и проткан шарама.


Сари се омотава се око тела и понекад пребацује преко главе. Један од многих начина мотања сарија је да се десном руком стави неки крај тканине на леви бок, другом руком други крај омота око леђа и провуче испод руке па преко груди и закачи украсном шналом или шпенадлом. Остатком који виси се прекрије глава.


Концепт сарија – нешивене хаљине која пада око тела у грациозним, лелујавим наборима – стар је најмање хиљаду година. У историји одеће Индије сари потиче још од Цивилизације Долине Инда, која је цветала од 2800. до 1800. године пре Христа, у западном делу индијског подконтинента.

prva
Сари се први пут приказује на статуи свештеника Долине Инда који је њиме огрнут. У древној тамилској поезији и радовима на санскриту, описује се жена оденута фином тканином. У древној индијској традицији, пупак Врховног бића сматра се извором живота и креативности, и одатле стомак остаје непрекривен саријем.


Сари наставља да плени машту индијских жена које га носе у свакодневном животу, као и у свечаним приликама. Овај одевни предмет је елегантан и прикладан како у естетском смислу, тако и за поднебље у којем се носи.


Због великих температурних екстрема на индијском подконтиненту, сари игра практичну као и декоративну улогу. Не само да греје зими и хлади лети, већ и његову прилагодљиву израду преферирају жене које морају бити слободне да се крећу на начин који захтевају њихове обавезе.

treca

 

Ту ношњу су као симбол културе одабрале да носе хостесе у националној авио компанији Ер Индиа, као и запослене у луксузним хотелима са пет звездица у Индији. Политичарке у Индији носе сари на професионалан начин.


У модерно доба, сари се све више производи на механичким разбојима и прави од вештачких влакна, као што је полиестер, који не захтева штиркање и пеглање. Производе се машински, или ткају према једноставним шемама са наборима на задњем делу сарија.
Сваки регион на индијском подконтиненту има вековима развијан аутентичан стил сарија. Ти стилови се разликују по изради, ткању или мотивима.


Ручно рађени и декорисани сарији много су скупљи од фабричких имитација. И мада је целокупно тржиште ручне производње у паду што је изазвало велику пометњу међу индијским плетиљама, тако израђени сарији и даље су популарни приликом венчања и других великих друштвених догађаја.


Рте Капур Чишти је признати стручњак за текстил, писац књига и сценарија за филмове о сарију, преводилац и уредник издања „Сари Индије“, аутор изложби.


Она је оснивач „Школе сарија“ која производи сари, организује радионице и приватне чаосве за оне који желе да уче о чудесима овог нешивеног текстила и учине га важнијим у свом свакодневном животу. Према Рте Капур Чишти, постоји 108 стилова мотања сарија.
Из амбасаде Индије су позвали све заинтресоване да посете изложбу која ће бити отворена до 7. Децембра 2014, у Етнографском музеју, Студентски трг 13 у Београду.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 25 новембар 2014 21:15
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија