Кућа Добрих Вести

Login

Јапански пријем поводом рођења цара Акихита

Оцените овај чланак
(4 гласова)

japannnnБЕОГРАД – Амбасада Јапана приредила је протекле седмице пријем поводом рођења јапанског цара Акихита.


Акихито је 125. цар Јапана. Акихито је рођен као пето по реду дете, али уједно и најстарији син цара Хирохита и царице Нагако. Године 1952. Акихито је званично добио титулу престолонаследника.


Царска кућа Јапана је најстарија наследна монархија на свету. У Кођики или Нихон Шоки (преводи се и као Хронике Јапана), књизи јапанске историје написаној у осмом веку нове ере , наведено је да је Јапан утемељио 660. године пре Христовог рођења император Ђиму.


Јапански цар Акихито, који се на престолу налази од 1989. године, прославиће 23. децембра 81. рођендан. Амбасада Јапана у Србији сваке године почетком децембра огранизује прославу у част цара.

 

Emperor Akihito

 

Акихито је једина особа на свету која сада носи титулу цара. На престо је дошао 7. јануара 1989. године, наследивши оца Хирохита (1901 — 1987), који је био јапански цар између 1926. и 1989. године.


Цар је симбол јединства јапанске нације. Он врши чисто симболичке функције и није чак ни номинални шеф државе, што је по уставу председник владе. Титула цара наслеђује се по мушкој линији.


Амбасадор Јапана у Србији Масафуми Куроки том приликом је оценио да се пријатељска сарадња између две државе наставља на разним пољима.


Амбасадор Куроки, који је говорио на пријему поводом рођендана јапанског цара Акихита, казао је како не сумња да је свима у Србији и Јапану намера да пријатељска сарадња буде продубљена у будућности.


Амбасадор Куроки је у поздравном говору оценио да се Србија данас суочава са историјским изазовима – промовисањем европских интеграција и озбиљним економским реформама, истовремено градећи пријатељске односе са суседним земљама. „У том смислу, желео бих да похвалим председника Владе Вучића и његов Кабинет на привржености европском путу и дипломатској иницијативи ка остварењу мира и стабилности у региону,“ рекао је јапански амбасадор.


Амбасадор је изразио јапанску подршку приступу Србије Европској унији. „Спремни смо у томе да помогнемо кроз билатералну сарадњу,“ казао је Куроки.

 

                      akihito

 

Факултативни курсеви јапанског језика у четири школе


Куроки је навео да је током 2014, покренуто неколико иницијатива за јачање билатералних односа Јапана и Србије. Као прво, навео је покретање факултативних курсева јапанског језика у четири школе у Србији за које је већ уписано 400 деце. „Овај пројекат је, такође, отворио и нова радна места за талентоване младе Србе који одлично говоре јапански језик,“ приметио је амбасадор.


Као друго, водећи јапански пословни савез Кеиданрен је послао своју високу мисију у Србију у септембру. Јапанска пословна делегација, која се састојала од представника великих трговинских и производних компанија, разговарала је и са члановима Владе Србије и Привредне коморе Србије о могућностима инвестирања.


„Надам се да ће ова пословна мисија у блиској будућности довести до нових директних инвестиција у Србији,“ казао је Куроки.


Амбасадор Јапана је и овом приликом изразио искрено саосећање са људима који су погођени пролетошњим великим поплавама у Србији и региону. Он је подсетио да су грађани Србије пружили топлу подршку житељима Јапана пострадалим од трагичног земљотреса и цунамија у марту 2011.


„Задовољство ми је што могу да приметим да су многи јапански грађани код својих кућа самоиницијативно организовали прикупљање помоћи након поплава у Србији, како би се одужили за велику помоћ коју им је народ Србије пружио након земљотреса,“ казао је амбасадор .


Прилика за уживање уз звуке јапанских бубњева


Куроки је прокоментарисао и један веселији догађај вредан спомена ове године, победу Кеија Нишикорија, водећег јапанског тенисера, против Новака Ђоковића у полуфиналу Ју Ес Опена. „Штета што је Ђоковић у наредним мечевима победио Нишикорија, али се радујем њиховим будућим сусретима, који ће дефинитивно скренути пажњу јапанске јавности ка Србији,“ казао је насмејани амбасадор.


Пријему у Кристалној дворани хотела "Хајат" присуствовали су и принц Александар Карађорђевић и принцеза Катарина, саветник Председника Републике Оливер Антић, представници дипломатског кора и верских заједница у Србији, те многобројне друге званице.


Пријем је био прилика да присутни уживају уз звуке јапанских бубњева у извођењу српске Таико групе „Сакураноки“, и јапанску храну и пиће. Званице су могле да пробају пет различитих врста јапанског националног пића саке, али и мање позната, веома питка јапанска вина, Мерлот и Совињон из префектуре Нагано у централном делу највећег јапанског острва Хоншу.


Гости су, такође, могли да разгледају изложбу производа реномираних јапанских фирми и њихових увозника у Србији. Били су, између осталих изложена возила Тојоте, Мицубиши Моторс, Хонде, Сузукија, Јамахе, Сонија, Тошибе, као производи или делатности Мицубиши Електрикa, Комацуа, Никона и других великих корпорација које су допринеле да Јапан буде једна од водећих привредних сила света.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 18 децембар 2014 16:21
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија