Кућа Добрих Вести

Login

Васкрс – хришћански празник над празницима

Оцените овај чланак
(2 гласова)

јајаааааааБЕОГРАД - Васкрсење Господа Исуса Христа славе све хришћанске цркве као празник над празницима са вером да је овај догађај који је променио смисао живота свеукупног човечанства суштина новозаветне вере. Ако Христос не васкрсе, узалуд је вера наша, узалуд је молитва наша..., речи су светог апостола Павла које указују да је суштина хришћанства Васкрсење и победа живота над смрћу.

 

 

Ускрс се слави још од времена првих Христових апостола, а време празновања највећег хришћанског празника одређује се према природном календару и независно од званичних календара – Јулијанског према коме своје богослужбено време рачуна један број православних цркава и Грегоријанског календара којег поштује већина хришћанских цркава.

 

На првом Васељенском сабору одлучено је да се Васкрс слави свуда истог дана и то прве недеље после пролећне равнодневнице и прве недеље после пуног месеца и јеврејске Пасхе.

 

Сви православни хришћани се до данас држе ове одлуке сабора па се Васкрс не слави никада истовремено са јеврејском Пасхом.

 

Све православне цркве, па чак и оне које су прешле на рефомисани и тачнији Грегоријански календар, истовремено славе Васкрс наглашавајући тако своје јединство и припадност православном хришћанском учењу.

 

Ускрс се слави увек у недељу и покретан је празник који, зависно од равнодневнице и пуног месеца, може пасти у размаку од 35 дана - од 4. априла до 8. маја. Покретни су и празници који се везују за васкршње славље (Вазнесење Господње, Духови...) док се остали празници одређују према званичним календарима цркава – Јулијанском или Грегоријанском!

 

Ове године православни Васкрс слави се 12. априла док су римокатолички верници и сви хришћани западог обреда празник над празницима славили 5. априла.

 

Суштина вере је иста за све хришћане

 

Ипак, суштина вере је иста за све верне хришћане, па и празнични обичаји наликују једни на друге иако званичне цркве нису ускладиле неке разлике које су догматске природе и тичу се схватања божанске природе Христове.

 

Празновању Васкрса претходи седмонедељни пост, најдужи у хришћанској вери, а цркве славе све догађаје који претходе слављу над слављима.

 

Последње седмице пред Васкрс славе се чуда Христова и његове божанске моћи – Васкрсење Лазарево или Лазарева субота, последње чудо Христово пред страдање, смрт и Васкрсење. Овај празик у православљу се везује за Врбицу која је дечји празник јер је, према предању, Исус, на путу за Свету земљу рекао – пустите децу мени јер је таквих Царство небеско.

 

Исус је у Јеусалим ушао у недељу на Цвети – кротак на магарету, како је записано, а народ је, машући палмовим гранама у знак добродошлице узвикивао – Осана сину Давидову!

 

Следи Велика недеља или Недеља страдања, уз строги пост за вернике, која се завршава Великим петком када је на Голготи распет и умро Исус Христос.

 

У храмове се испред олтара износи плаштаница на посебно украшено место које представља Христов гроб. Свештеници претходно са црвеном плаштаницом обилазе око цркве што симболично представља Христову сахрану.

Велики петак је дан највеће хришћанске жалости као и Велика субота, а у православљу је обичај да се у те дане целива плаштаница.

 

У дане жалости не звоне звона већ се молитве најављују дрвеним клепалима, јер у Четворојеванђељу стоји да су у часу смрти исусове од жалости препукла сва звона у храмовима.

 

Прва звона оглашавају се у поноћ између суботе и недеље чиме се објављује радост Васкрсења. Молитве се служе пред вратима цркава а у часу Васкресења отварају се врата храмова и отварају царске двери православних олтара – јер се Васкрсењем Христовим за оне који верују отвара пут у Царство небеско.

 

Христос васкрсе

 

Од прве васкршње литургије верници се размењују поздраве – „Христос васкрсе“ и „Ваистину васкрсе“. 

 

Општехришћански обичај је да се о Ускрсу јаја боје црвеном бојом или другим бојама у знак радости.

 

Прво црвено јаје, према предању, поклонила је Марија Магдалена римском цару Тиберију и упутила му поздрав – Христос васкрсе!

 

Догађај Васкрсења слика се на православним иконама које се на празник износе пред олтаре храмова. Најчешћа је представа са архангелом Гаврилом који седи на празном гробу васкрслог Христа и женама мироносицама које су у недељу дошле да помажу гроб.

 

Најпознатија васкршња представа је фреска у српском средњевековном манастиру Милешеви са архангелом Гаврилом који показује на празан Христов гроб у коме је само плаштаница. Према јеванђељу по Луки он каже уплашеним женама - „Што тражите живога међу мртвима“? „Није овде, него устаде...“.

 

Ова фреска задужбине краља Владислава Немањића проглашена је на изложби у Њујорку за слику претходног миленијума.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 13 април 2015 12:17
Gordana Zankovic

ГОРДАНА ЗАНКОВИЋ - Рођена, живи и ради у Београду као новинар и преводилац.
Четрдесет година радног стажа провела је у обе професије, a у новинарству највећи део бавећи се питањима религије, претежно догађајима везаним за цркве и верске заједнице у Србији.

,,Кућа добрих вести" је права прилика да искуство које сам стекла у сусрету са умним људима и посебно људима од вере, филозофома, теолозима и другим који верују да је добро једино право опредељење, пренесем онима који тај пут следе и желе то да чују!

Као књижевни преводилац објавила је више превода са француског, италијанског и енглеског језика. Судски је тумач за француски језик.

Завршила је Девету београдску гимназију и Филолошки факултет, одсек за романистику.
Мајка је две предивне ћерке Милице и Невене!

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија