Кућа Добрих Вести

Login

Вече клавирских композиција

Оцените овај чланак
(1 Глас)

vujicБЕОГРАД - У Студентском културном центру (СКЦ) у Београду ће у понедељак, 16. новембра бити одржано Вече клавирских композиција Александара С. Вујића.


Дела за клавир – соло познатог српског композитора која ће бити изведена на концерту су настала у распону од 1970-2015. године.
Најмлађи учесник концерта, којим ће бити отворено музичко вече, је 13-тогодишња Галина Николин (“Шест комада за клавир”, 1980.), Даљи извођач Иван Башић (“Три комада за клавир,” 2015.) је проглашен за најбољег студента клавирског одсека Факултета музичке уметности (ФМУ) у Београду.


Публика ће моћи да чује и извођења Дејана Јанковића (“Српско коло,” 2010.), студента докторских студија из Бања Луке, те Наталије Младеновић (“Јеврејска свита,” оп. 30, 1993.), пијанисткиње из Москве која живи у Београду.
Наступиће такође Клевис Ђерђи (“Метаморфозе,” 1970.), студент докторских студија из Скадра, који је и декан Музичке академије у том албанском граду.


Александар С. Вујић (70), композитор, пијаниста и диригент, дипломирао је ФМУ у Београду, одсек за клавир 1968. (Проф. Андреја Прегер, проф. Олга Михаиловић, магистрирао 1970), одсек за дириговање 1976. (Проф. Душан Сковран, проф. Живојин Здаравковић) и одсек за композицију 1983. (Проф. Станојло Рајичић, проф. Петар Озгијан, проф. Василије Мокрањац).
Вујићев опус обухвата дела за соло клавир, соло виолину, соло виолончело, за клавир и виолину, виолончело и клавир, гудачка дуа, триа, клавирска триа, гудачке квартете, камерни оркестар, симфониски оркестар и дело за соло мецосопран, хор и симфонијски оркестар. Његове композиције су штампане код издавача у Сједињеним Америчким Државама, Немачкој, Италији, Мађарској и Србији.


Вујић у свом стваралаштву посебан нагласак ставља на хорску музику. Он је у иностранству један од најизвођенијих српских композитора хорске музике (Мађарска, Аустрија, Немачка, Белгија, Италија, Кипар, Грчка, Француска, Естонија, Аргентина, САД, Народна Република Кина, Руска Федерација, Молдавија…).


Вујић је награђиван на међународним такмичењима анонимних композитора хорске музике. Неколико његових композиција је поручено (за универзитет америчке савезне државе Канзас, за фестивал у немачкој покрајини Шлезвик-Холштајн поводом 250 година од смрти Јохана Себастијана Баха), поједине су биле обавезна дела на међународним хорским такмичењима, а снимали су их на CD и водећи светски хорови. Отуда је професор Вујић једини живи српски композитор који је ушао у енциклопедију хорске музике 20. века (Choral Music in the Twentieth Century, Nick Strimple, Amadeus Press 2002).


Вујић је 1987. основао у Београду камерни оркестар “Синфонијета” чији је уметнички директор и шеф диригент, као што је оснивач, уметнички директор и диригент Мадригалског хора ФМУ у Београду. Редовни је професор на ФМУ и директор Савеза Српских Хорова. Оснивач је и музички директор фестивала камерне музике “Тисин цвет” у Новом Кнежевцу.
Вујић је добио одликовање мађарске владе “ Золтан Кодај” (1983.) и Државну медаљу Израела (1988), а био је и гостујући професор на Државном Универзитету у Канзасу.


Овај стваралац је награђен Трећим местом на “Међународном такмичењу за хорску композицију” у Тренту, Италија (1993, за композицију „Хад гад-ја“ за мешовити хор), признањем “Роберт Шуман” на Међународном такмичењу за хорску композицију у Цвикау у Немачкој, као 1 и 3. наградом (за композиције „Отче наш“ за женски хор и „Слава Теби“ за мешовити хор (1995), те златном медаљом на 2. олимпијади хорова у Бусану у Јужној Кореји (са хором Јувентус кантат као диригент – у категорији духовна музика)
Концерт у СКЦ ће почети у 20 сати.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 16 новембар 2015 14:17
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија