Кућа Добрих Вести

Login

Изложба „Поход мохачких бушара, део културне баштине света“

Оцените овај чланак
(4 гласова)

busarnovo16БЕОГРАД – Представљање „бушара“, карневала поклада у Београду други је у низу програма Collegium Hungaricum покренутом 2015. године на тему „Мађарска светска баштина у Београду”.

 

Поход бушара или поход бушара је покладни годишњи фестивал у граду Мохачу (Мађарска Барања) којом се обележава крај зиме. Назив је добио по застрашујућим закрабуљеним мушкарцима, бушарима, који носе велике дрвене маске и вунене огртаче


Изложба "Поход мохачких бушара, део културне баштине" се организује 31. јануара од 14 до 17 часова. У изложбеном простору биће приређена фото и етнографска изложба из светски познатих остварења Др. Јожефа Сентпетериа и Иштвана Полоњиа које је за ову прилику уступила Градска управа Мохача.


Изложба је обогаћена са неколико оригиналних покладних маски из колекције музеја „Kanizsai Dorottya Múzeum” из Мохача.


Изложбу отвара др. Естер Чонка-Такач шеф Управе за нематеријалну културну баштину Етнографског музеја на отвореном у Сентандреји, која је присуствовала 2009. на пријему овог обичаја на списак нематеријалне културне баштине UNESCО у Абу Дабиу.


Пред отварање изложбе поворка чланова ансамбла бушара и народних плесова Шокачке читаонице у Мохачу, маскирани и одевени у ношње, у пратњи тамбурашког оркестра „Шокадија” прошетаће улицама Београда од зграде Collegium Hungaricum-а (Грачаничка 14.) преко Кнез Михајлове, на Калемегдан и назад.


Покладни обичаји с разноликим маскама некада су били познати на целом свету углавном у земљорадничким срединама. У Еуропи су били најраспрострањенији на Балкану, односно у читавој панонској регији, а једна врста покладних обичаја с маскама и кринкама особито се везивала уз Словенске народе. Временом се тај обичај променио, и у зависности од простора, народа или заједнице која га је неговала, попримио различите облике. Међутим, на просторима где још постоји ова традиција, обичај је у фрагментима очуван све до данас. У то спада пресвлачење као симбол преображаја, и дизање буке ради протеривања зла. Називи маскираних људи се разликују од области до области. У Славонији и на историјском простору Барање, гдје живе Шокци – па тако и у Мохачу у Мађарској – овај обичај називају „буше”.


Ову су традицију Шокци утемељили у Мохачу, и временом је постала препознатљив знак мохачког идентитета, независно о националне припадности становништва. Док је у другим крајевима традиција готово ишчезла, у Мохачу је постајала све прихваћенија, што је и омогућило да 2009. буде уврштена у Репрезентативну листу нематеријалне културне баштине човечанства УНЕСЦА, а 2013. да постане „хунгарикум”, односно заштичена и јединствена појава типична за Мађарску.


Главни циљ овог обичаја протеривања зиме и призивања пролећа симболизовала је обнову природе. Тиме се изражавала жеља да што брже прође зима, разна зла и болести, а да брже стигне пролеће и година да буде што плоднија. Зато дрвена фигура препознатљива међу маскама, звана 'дрвени Мато', симболише управо плодност.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 28 јануар 2016 21:24
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија