Кућа Добрих Вести

Login

Ретроспектива венецуеланског филма у Југословенској кинотеци

Оцените овај чланак
(3 гласова)

ArajaaaaaБЕОГРАД - У Београду ће од од 7. до 13. априла бити приказано седам репрезентативних остварења венецуеланског филма у до сада У Србији најпотпунијoj ретроспективi дуге историје кинематографије те јужноамеричке земље.

 

 

Ретроспективу у згради Југословенске кинотеке у Узун Мирковој 1 ће отворити „Араја“, дирљиви црно-бели документарни филм о тешком животу радника у великој природној солани, редитељке Марго Бенасераф, који је на Канском фестивалу 1959. поделио Међународну награду критике са остварењем “Хирошима, љубави моја” Алана Ренеа, а тамо је освојио и Награду техничке комисије.


Следи „Оријана“ Фине Торес, класик из 1985. који је на истом фестивалу награђен Златном камером, а у Чикагу и Картахени те године проглашен најбољим филмом.


Од остварења из овог века, биће приказани прво „Побуна у Каракасу“ Романа Ћалбоа и „Разгледнице из Лењинграда“ Маријане Рондон, два филма који се баве различитим епохама борбе за социјалну правду у Венецуели.

 

Први говори о демонстрацијама у престоници фебруара и марта 1989. које су букнуле због економских мера тадашње владе које је предложио Међународни монетарни фонд (ММФ) и њиховим трагичним последицама. Овај догађај био је једна од главних иницијелних каписли војне побуне три године касније, када се Уго Чавез први пут представио као вођа новог боливарског револуционарног таласа који ће из корена променити Венецуелу.


Други филм у маниру Бенињијевог „Живот је леп“ приказује мукотрпну борбу венецуеланске левичарске гериле 1960-их година на напола шаљив начин, из угла једног детета. Овај филм је награђен престижним наградама на фестивалима у Сао Паулу, Картахени, Бијарицу и Керали.


Пете и шесте вечери ретроспективе, гледаоци ће моћи да виде „Вечни пепео“ Маргарите Каденас и „Дечак који лаже“ Марите Угас, који, премда веома различити, као заједничко полазиште имају лутање појединца ка поновном налажењу смисла након трагедије коју су проузроковале природне непогоде.

 

invation

 

Смотру затвара биографски филм „Боливар, човек тешкоћа“ Луиса Алберта Ламате који се бави једном од најтежих, али и историјски најзанимљивијих етапа ослободилачке борбе Симона Боливара (1783 –1830), једног од најважнијих светских лидера XИX века, који се родио управо у Венецуели.

 

Посебан је куриозитет што су пет од ових седам филмова режирале жене.
Свако од наведених остварења почеће у 20:30 часова, а прве вечери ретроспективе публици ће се, уз представника Југословенске кинотеке, обратити отправница послова Венецуеле у Србији, Др Дија Надер де Ел Андари. Биће приређена и изложба посвећена венецуеланској кинематографији.

 


Венецуеланска кинематографија потиче из 19. века, а последњих година је у тој земљи режирано између 10 и 15 филмова у просеку. Вила дел Сине, велики државни телевизијски и филмски студио отворен је 2006.
Филм „Одавде“ Лоренца Вигаса је 2015. постао прво венецуеланско остварење које је добило Златног лава на Међународном филмском фестивалу у Венецији.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 05 април 2016 21:26
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија