Кућа Добрих Вести

Login

Ноћ у којој је светлела цела Србија

Оцените овај чланак
(2 гласова)

paviljonzuzoricБЕОГРАД - Да су култура, уметност и смех најбољи савезници против сујеверја показала је тринаеста Ноћ музеја која је успешно одржана широм Србије.

 

Можда тринаест није напопуларнији број, али тринаеста Ноћ музеја показала је да јубитељи културе и уметности не пате од трискаидекафобије – страха од броја 13 – нарочито када је њихова омиљена манифестација у питању.

 

И ове године, трећа мајска субота протекла је у знаку истраживања музеја, галерија и бројних других установа и градских кутака пуних најзанимљивијих прича које су се причале до касно у ноћ.

 

Војни музеј у Београду дочекао је бројне заљубљенике у историју изложбом којом подсећа на повлачење српске војске преко Албаније и њеног боравка на Крфу, које се одриграло пре тачно сто година.

 macccc

Једна од најпосећенијих београдских локација ове вечери је Павиљон „Цвијета Зузорић“ који је, уз несебичну помоћ Васе Жупањевца, претворен у необично царство црикуса. Несвакидашње приче необичних уметника и акробата, који су током XX века посетили Београд или поникли из овог града.

 

Филмофили су свој кутак за седму уметност пронашли у Музеју југословенске кинотеке где су се дружили са најпознатијим филмским плавушама, од Мерилин Монро до Милене Дравић. Легат Петра Лубарде спојио је лепо и више него корисно на радионици за малишане, на којој су деца учила како да везу гоблене са мотивима са слика нашег чувеног уметника. Њихови радови продавани су током вечери, а прикупљени новац намењен је Универзитетској дечјој клиници у Тиршовој.

 

Београдска лепотица, зграда некадашње Јадранско-подунавске банке, данашње седиште Алфа банке, своја врата широм је отворила ове суботе, дочекујући посетиоце причама о најлепшим београдским споменицима и скулптурама који красе јавне градске површине. Ове драгуље уметности одабрао је наш познати архитекта, академик Брана Митровић, који је и провео прву групу посетилаца кроз ово здање.

 zvezdice

Аустријски и српски уметници укрстили су идеје на изложби „Hope Chest“  у УК Пароброд, која је само за ово вече стигла у Београд. Њихови радови савремени су уметнички одговор су на концепт девојачке шкриње, опреме коју су девојке некада носиле са собом када би се после венчања преселиле у кућу код своје нове породице.

 

Традиција коју Ноћ музеја успешно наставља из године у годину, отварање нових, заборављених градских простора и причање неиспричаних прича, још једном се потврдила као једно од највећих блага манифестације. Анатомски музеј Факултета за ветеринарску медицину први пут је дочекао посетиоце у оквиру Ноћи музеја, представљајући им невероватну колекцију која свет животињског царства дочарава на сасвим нов начин. Београдска савремена уметничка сцена ускоро добија нови урбани простор назван Дорћол Платз, а ове суботе сви заинтересовани имали су ексклузивну прилику да завире у просторије ове дорћолске артистичке комуне и открију како ће она да изгледа.

 

Докторова кула, најстарија психијатријска установа у региону, прошле године баш у Ноћи музеја дочекала је своје прве посетиоце, а ове године заинтригирала их је причом о наша два великана писане речи, Лази Лазаревићу и Петру Кочићу, чија је судбина на нераскидив начин везана за ово здање. Дом Јеврема Грујића, још једно здање које је своја врата отворило током прошле Ноћи музеја, ове године за своје госте сачувао је слатко изненађење – омиљену торту краљице Наталије, припреману према оригиналном рецепту из 1885. године.

 

Посетиоци Народног музеја у Шапцу храбро су се поиграли са ватром и открили на који је све она начин утицала на развој човека и човечанства, док су у Библиотеци шабачкој могли да сазнају како је Јеврем Обреновић Шапца направио раскошну европску варош. Током Ноћи музеја на једно вече оживела је и Шабачка синагога која ће ускоро прерасти у право музејско здање посвећено шабачким Јеврејима.

 

Нишлије су се ове суботе упознале својим заборављеним суграђанином, Светиславом Тисом Милосављевиће, који је током свог живота оставио дубоки траг у историји Бањалуке, због чега је прозван за „бањалучког Периклеа“. Заљубљеницима у науку представили су се и Никола Тесла и Хјуго Гернсбек, два велика визионара XX века.

 doktorvakulca

 

Богат програм за Ноћ музеја у Суботици приредила је и Градска библиотека у којој је највећу пажњу привукао „КњигоСмех“, разиграна изложба фотографија које приказују читаоце библиотеке са књигама које су их насмејале. Међуопштински завод за заштиту споменика необичниим зидом намењеним специјално за исписивање графита и мурала, покушавајући да под слоганом „Оном ко шврља по културном наслеђу – седам година несреће“ осветли проблем исписивања графита на културном наслеђу.

 

У Крагујевцу је премијерно у Ноћи музеја Историјски архив Шумадије отворио изложбу „Убиство Краља Александра и Карађорђевића у Марсеју 1934. године“, док је Народни музеј Ваљево представио изложбу „Ваљевски времеплов из мог угла“, на којој су стручне службе музеја радиле заједно са својим суграђанима. Након прошлогодишњег премијерног учешћа, Косовска Митровица и ове године учествовала је у Ноћи музеја занимљивом изложбом ликовних радова како професора, тако и студената Факултета уметности, уз посебно осмишљен програм студената музичког и драмског одсека. Музеј „Хореум Марги-Равно“ посетиоце Ноћи музеја у Ћуприји дочекао је веселом изложбом „Долази циркус“, док се у амбијенту дворишта музеја демонстрирало пуцање из реплике Карађорђевог трешњевог топа.

 

Ноћ музеја, која се одржава под покровитељством Делегације Европске уније у Србији, представља јединствен културни спектакл у више од 120 градова широм света, међу којима је од 2005. године и Београд.

 

Viasat History је поносни спонзор манифестације „Ноћ музеја“ већ седам година. Овај канал се налази у власништву интернационалне компаније Viasat World, која има 100 милиона претплатника и производи и дистрибуира најквалитетније забавне садржаје кроз 24 документарна, филмска и спортска канала, у 47 земаља.

 

Пријатељ 13. Ноћи музеја је МТС, која је спонзор манифестације 11. пут за редом. Већ традиционални спонзори и подршка су: Делегација Европске уније у Републици Србији, компанија Кока-Кола , ИДЕА, Alpha Bank и штампарија Графикс.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 23 мај 2016 20:32
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија