Кућа Добрих Вести

Login

Спортска нација – Мађарска, на филму и изложби

Оцените овај чланак
(4 гласова)

puskasssss

БЕОГРАД - Историјска спортска нација Мађарска ће се наредних дана представити у Београду са два културна догађаја, изложбом и филмском пројекцијом.

 

У петак, 3. јуна, у 19 часова у Колегијум Хунгарикуму у Београду, изложбу “Мађари на Олимпијским играма” ће отворити др. Лајош Сабо, директор Музеја Олимпијских игара и спорта у Будимпешти.

 

Мађарски спортисти су учествовали још на првим олимпијским играма модерног доба 1896. у Атини. Атлете из те земље су потом наступале на готово свим Летњим и на свим Зимским олимпијским играма.

 

Мађарских олимпијци су освојили укупно 476 медаља на Летњим олимпијадама и шест на Зимским, а били су најуспешнији у мачевању. Међу земљама које никада нису биле домаћин Игара, Мађарска је освојила највише олимпијских медаља.

 

Мађарска фудбаска олимпијска репрезентација је до сада науспешнија у историји Игара у том спорту. 

 

Филм о Ференцу Пушкашу

 

О најславнијем периоду мађарског фудбала ће пак говорити документарни филм “Пушкаш, Мађарска” режисера Тамаша Алмашија. То је прича о једном од најбољих фудбалера свих времена Ференцу Пушкашу (1927-2006) који се из будимпештанског сиромашног предграђа Кишпешта винуо до међународне звезде.

 

Пушкаш је, упркос политикама, рату и друштвеним конвенцијама, живео за и радио оно што је најбоље знао: фудбал.

 

Прочуо се као нападач будимпештанског Хонведа и националне репрезентације из времена тзв. “мађарске лаке коњице”, а потом, као избеглица, у Реал Мадриду када је мадридски краљевски тим доминирао европским фудбалским теренима.

 

Током блиставе каријере Пушкаш је постигао 84 гола на 85 утакмица за мађарску репрезентацију и 514 погодака на 529 мечева у мађарској и шпанској лиги. Пре него што га је опхрвала тешка болест, Пушкаш се окушао и као тренер у Грчкој и на челу мађарске репрезентације.

 

У филму који траје 116 минута поред Ференца Пушкаша се појављују његова супруга и кћерка, сународници саиграчи, такође чувени Ђула Грошич, Јене Бузански и Ђерђ Сепеши, као и међународне звезде Франц Бекенбауер, Алфредо ди Стефано, Рејмон Копа и Пеле.

 

Филм, који је производ Next Station Productions из 2009. ће бити приказан у понедељак, 6. јуна у 20 часова у београдском Дому омладине, уз слободан улаз.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 03 јун 2016 13:11
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија