Кућа Добрих Вести

Login

Изложба архивских докумената

Оцените овај чланак
(0 гласова)

rhiv3443454545БЕОГРАД - Архив Југославије, у сарадњи са Дипломатским архивом Министарства спољних послова Републике Србије и Амбасадом Канаде у Београду, припремио је изложбу архивских докумената под називом: Београд – Отава од успостављања дипломатских односа до данас. 

 

Изложба обухвата релевантне документе и фотографије везане за дипломатске односе две земље. 

 

 

Организацијом и постављањем изложбе обележава се 75 година од успостављања дипломатских односа две земље. Преко изабраних архивских докумената и фотографија приказан је период у коме је Југославија уживала политички углед и била уважени члан међународне заједнице. Изложба илуструје традиционално пријатељске односе између две земље који нису никада прекидани и подсећа на збивања када је Канада подржала Савезну Републику Југославију, њено чланство у Уједињеним Нацијама, ОЕБС и другим међународним организацијама, отпис дугова СРЈ у Париском клубу, и њен допринос на Донаторској конференцији.

 

Преко поглавља: Конзуларни односи, Дипломатски односи до 1945, Посета краља Петра II Карађорђевића Канади, Jугословенска војна мисија у Виндзору, Дипломатски односи после 1945, Писма највиших званичника Југославије и Канаде, Сусрети на врху, Међудржавни уговори, представљени су документи и фотографије Архива Југославије, Дипломатског архива и Музеја историје Југославије.

 

Указом краља Александра I Карађорђевића, од 30. маја 1922, установљен је Конзулат Краљевине СХС у Монтреалу. Указом од истог дана за конзула је постављен Анте В. Сеферовић, до тада почасни конзул. Последњег дана 1935, на предлог новог председника Владе и министра иностраних послова Милана Стојадиновића, ово заступништво подигнуто је у ранг Генералног конзулата КЈ. Указом, истог дана за генералног конзула у Монтреалу постављен је Миливоје Наумовић. До промене на челу Генералног конзулата дошло је почетком априла 1939, када је за генералног конзула постављен Владимир Вукмировић, до средине септембра 1942, када га је заменио Петар Цабрић.


Све време између два светска рата, Канада у Краљевини Југославији није имала своје конзуларно представништво.


После почетка Другог светског рата, и напада сила Осовине на Југославију, априла 1941, њене окупације и комадања, значај Канаде, као чланице британског Комонвелта и савезничке државе, за Владу Краљевине Југославије још више је порастао. Министар иностраних послова у Влади КЈ др Момчило Нинчић предложио је да се отвори Посланство КЈ са седиштем у Отави „...с обзиром на важност Канаде у данашњим приликама и њен све већи утицај на развој међународних догађаја“. Министров предлог је усвојен на седници Министарског савета од 23. маја 1941, на основу којег је краљ Петар II Карађорђевић потписао Указ од 30. маја 1941. којим се отвара Посланство Краљевине Југославије са седиштем у Отави. Указ којим се Изидор Цанкар поставља за првог посланика Краљевине Југославије у Канади, краљ Петар II Карађорђевић донео је 9. фебруара 1942. Током новембра, исте године, канадска влада именовала је свог првог посланика Џорџа Филијаса Ванијеа (Georges-Philéas Vanier), који је акредитиве предао краљу Петру II 10. јануара 1943. у Лондону. Почетком марта 1944. посланику И. Цанкару уважена је оставка на положај посланика у Отави, па је за отправника послова постављен Радоје Николић. Он је остао на тој дужности до почетка новембра 1944. када је за отправника послова постављен др Петар Цабрић, до тада генерални конзул у Монтреалу. До промена је дошло и у канадском Посланству. Почетком августа 1944. именован је отправник послова канадског Посланства при Влади Краљевине Југославије Пјер Дипи (Pierre Dupuy), због одласка посланика Ванијеа на нову дужност.


Промена власти у Југославији, формирањем привремене владе Демократске Федеративне Југославије марта 1945. и проглашење Федеративне Народне Републике Југославије новембра 1945, није се одразила на континуитет дипломатских односа Југославије и Канаде. Први посланик ФНРЈ у Отави био је Мате Јакшић. Указ о његовом постављењу за изванредног посланика и опуномоћеног министра донет је почетком јануара 1948, а своје акредитиве предао је 8. јула 1948. генералном гувернеру Канаде лорду Харолду Александеру (Harold Alexander). На месту изванредног посланика и опуномоћеног министра ФНРЈ у Канади Јакшића је заменио др Раде Прибићевић, који је постављен указом из августа 1950. Југословенска мисија у Отави и канадска мисија у Београду подигнуте на ранг амбасада 2. јула 1951. После Прибићевића амбасадори Југославије у Канади били су: Рајко Ђермановић (1951–1955), Обрад Цицмил (1955–1958), Милорад Милатовић (1958–1961), Димче Беловски (1961–1965), Живадин Симић (1965–1966), др Тоде Ћурувија (1967–1972), Петар Бабић (1972–1976), Митко Чаловски (1976–1981), Крсто Булајић (1981–1985), др Владимир Павићевић (1985–1989), Горан Капетановић (1989–1992).


У време југословенске кризе, дипломатска представништва две државе функционисала су на нивоу отправника послова. После нормализације односа, у Канади су били следећи амбасадори: др Павле Тодоровић (1997–2001), Миодраг Перишић (2001–2003), др Перко Вукотић (2004–2006).


Први амбасадор Републике Србије у Канади био је др Душан Батаковић (2007– 2009), па Зоран Вељић (2010–2013). Од 2014. амбасадор Републике Србије у Канади је Михаило Папазоглу.


Отварање Посланства Канаде у Београду постало је актуелно 1947. и у октобру затражен је агреман за Емила Вајанкура (Emile Vaillancourt), као опуномоћеног министра и изванредног посланика у Београду. После добијања агремана, први посланик Канаде у Београду Емил Вајанкур стигао је у југословенску престоницу почетком марта 1948. После одласка посланика Вајанкура, функцију отправника послова обављао је Гордон Крин (Gordon Gale Crean), ad interim, све до доласка новог шефа мисије, амбасадора Канаде у Југославији. Први амбасадор Канаде у Београду био је Џејмс Скот Мекдоналд (James Scott Macdonald), од 23. октобра 1951. и на тој функцији остао до 1957. После Мекдоналда канадски амбасадори у Београду били су: Џорџ П. Игњатијеф (George P. Ignatieff), 1957–1959; Роберт А. Д. Форд (Robert A. D. Ford), 1959–1961; Гордон Гејл Крин (Gordon Gale Crean), 1961–1964; Рос Кембел (Ross Campbell), 1964–1967; Брус М. Вилијамс (Bruce M. Wililiams), 1967–1972; Роберт Луис Роџерс (Robert Louis Rogers), 1972–1974; Роберт Парк Камерон (Robert Parke Cameron), 1974–1977; Кит Вилијем Меклелан (Keith William MacLellan), 1977–1979; Џемс Гордон Херис (James Gordon Harris), 1979–1983; Џон Mаклод Фрејзер (John MacLeod Fraser), 1983–1987; Теренс Чарлс Бејкон (Terence Charles Bacon), 1987–1990; Џемс Бајрон Бисет, (James Byron Bissett), 1990–1992.


Развој догађаја у Југославији 90-их година прошлог века утицао је на ниво односа. По увођењу санкција Уједињених нација Савезној Републици Југославији 1992. године, Канада је током маја, следећи западне земље, повукла свог амбасадора. Прва личност канадске мисије у Београду био је отправник послова Лорн Грин (Lorne Green). После експертских консултација представника два министарства иностраних послова, маја 1996, канадска влада је добила агреман за амбасадора Дениса Снајдера (Dennis Snider), 1996–1997. За новог амбасадора Канаде у Београду постављен је Рафаел Артур Жирар (Raphael Arthur Girard), 1997–2000. Следили су: Анђела Богдан (Angela Joan Aleksandra Bogdan), 2001–2002. и Доналд П. Мекленан (Donald P. McLennan), 2002–2005.
Први амбасадор Канаде у Републици Србији био је Роберт Пол Мекдугал (Robert Paul McDougall), 2005–2008; потом Џон Артур Морисон (John Arthur Morisson), 2008–2011; Роман Вашчук (Roman Andrew Waschuk), 2011–2014. Актуелни амбасадор Канаде у Републици Србији, од 2014. године, јесте Филип Пинингтон (Philip Herbert Pinnington), који је предао акредитиве председнику Републике Томиславу Николићу, 22. децембра 2014.

 

Изложба ће бити отворена у среду, 22. јуна 2016, у 13 часова, у Архиву Југославије, Васе Пелагића, 33, у Београду, а свечано ће је отворити министар културе и информисања Иван Тасовац, док ће у име Министарства спољних послова говорити амбасадор Данило Пантовић начелник Одељења за Северну и Јужну Америку. У име домаћина, Архива Југославије, говориће в.д. директора Миладин Милошевић.


Изложбу прати тројезични илустровани каталог са уводном студијом, уводном легендом, насловима поглавља и плакатом.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 21 јун 2016 20:37
Марко Јелић

Рођен у Подгорици, а одрастао у Београду. Од малена путује. Растао је у породици књижевника где су се окупљали многи беоргадски интелектуалци, а пре свега књижевници и сликари. Зато је љубав ка путовањима учврстио често слушајући уметничке импресије са путовања које су се испредале у његовом дому у детињству, као и гледајући уметничке слике многих сликара фасцинираних лепотама света.

Струковни је економиста у туризму. Објавио је више десетине путописа и радова из туристичке географије. Писао је за часописе: „Војска“, „Просветни преглед“ „Глобус“, „Земља и људи“, „Геа“, „Свет туризма“, „Привредни преглед“, као и за неколико веб портала. Члан је Удружења новинара Србије (УНС) од 2010. године.

Одувек су га интересовале егзотичне дестинације, али посебно земље Северне Африке и Југоисточне Азије, које сваким даном постају све утицајније земље. Труди се да скрене пажњу на значај Алжира, Индонезије, и многих других земаља „трећег света“, као и да укаже на традиционално добре, пријатељске везе с којим Србија и земље Балкана тек треба да обнове и учврсте и дипломатске, а нарочито економске односе.

Одлучио је да се придружи редакцији ,,Кућа добрих вести" зато што је портал расадник добрих, позитивних вести, оаза занимљивих, добрих људи, који зраче позитивном енергијом.

 

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија