Кућа Добрих Вести

Login

Амбасадорка Словачке: Подстаћи мотивацију за ЕУ

Оцените овај чланак
(2 гласова)

dvoracaБЕОГРАД - Амбасадорка Словачке у Србији госпођа Дагмар Репчекова изјавила је да ће наредних шест месеци током председавања Европском унијом (ЕУ) та земља бити медијатор, посредник или модератор, са задатком да координира и приближава становишта, јер ставови 28 држава ЕУ нису увек у потпуном складу.

 

 

За то време јавност у Србији треба да има на уму да приступање ЕУ није циљна линија на атлетској стази, на којој се све завршава и у том процесу није важно шта ЕУ очекује од Србије, већ оно шта Србија очекује од себе саме, поручила је амбасадорка Репчeкова у интервјуу за Кућу добрих вести.


Словачка је годинама једна од успешнијих прича у Европској унији. Како објашњавате тај успех?


До тог успеха нисмо дошли једноставно. У почетку смо били у неповољнијем положају у односу на остале државе у окружењу које данас чине Вишеградску четворку, наше комшије Мађарску, Пољску и Чешку Републику, јер је због тадашње политике, односно политичког вођења државе на челу са премијером Владимиром Мечиаром, ЕУ је одбила нашу кандидатуру за чланство. Имали смо далеко тежу стартну позицију него остале три државе. Морали смо да притегнемо каиш, нисмо имали другу могућност, и вредно смо радили да бисмо стигли тамо где данас јесмо. Затезање каиша, унутрашња енергија и воља коју смо имали да постанемо део ЕУ, и да не останемо изоловано острво у центру Европе, гурало нас је напред.

 

slovackaaa

 

Имали смо вољу, ентузиазам, способности и мотивацију. А то је управо то, што нам у Србији мало и недостаје. Јер Влада се јасно изјашњава у прилог ЕУ, али то се не чује у разговорима са људима на улици, у кафанима, не осећа се та мобилизација која би показала да српско друштво заиста жели да постане део Уније.


 

Шта Србија може да научи из из својеврсног словачког привредног чуда?


Кратко речено: где има воље, постоји и начин. Словачка је после одвајања од Чешке Републике била држава из које је тешка индустрија везана за војну опрему била фактички елиминисана одлуком тадашњег председника државе Вацлава Хавела. Били смо у тој области велесила, али свега тога смо морали да се лишимо, да комплетно преоријентишемо нашу производњу. Увели смо нове технологије, и реконструисали индустрију у потпуности.


Друга ствар је иновативност. Отворили смо се новим идејама и компанијама, фокусирали на нове технологије у комбинацији са стручношћу наших радника. Данас је Словачка титан аутомобилске индустрије, привукли смо стране инвестиције кроз отварања фабрика аутомобила. У Словачкој данас израђујемо највише аутомобила по глави становника у свету. Имамо већ четири фабрике – Пежо Ситроен, Фолксваген у Братислави, КИА у Жилини, а најновија је Јагуар Ландровер у Нитри.

bajkovito

 

Словачка на челу ЕУ


У каквом расположењу Словаци дочекују преузимање шестомесечког председавања ЕУ, и каква је ситуација у земљи после недавних парламентарних избора?


Председавање у Савету ЕУ очекујемо са напетошћу, сматрамо га великим изазовом, јер је то први пут да Словачка председава овим Саветом. Истовремено то председавање долази у периоду у коме је ЕУ, али и Европа уопште, изложена тешким искушењима: мигрантској кризи, недавној финансијској кризи која је проистекла из проблема које је имала Грчка, а којој је претходила и економска криза која још има утицај на економију појединих држава.


Суочавамо се и са таласом тероризма, који је преплавио Европу - од Париза и Брисела до најновијег у Истанбулу. Резултат референдума у Британији је још један изазов са којим ће словачко председавање морати да се носи. Са једне стране, ово су за нас велики изазови, а са друге и ништа мања одговорност. Словачка ће наредних шест месеци бити медијатор, посредник или модератор, који има задатак да координира становишта и да их приближава, јер нису ставови 28 држава које чине ЕУ увек међусобно у потпуном складу. То је наша главна улога и оно што нас очекује од 1.јула.
Недавни парламентарни избори у Словачкој су једнозначно потврдили да грађани желе да у ЕУ, јер су већину гласова добиле странке које заговарају проевропску политику. Наравно, не треба затварати очи пред чињеницом да су у парламент ушле и странке које су недвосмислено против ЕУ и против НАТО. Али, то је неки уопштени тренд у целој Европи у последње време. Погледајте странку Мари Ле Пен на недавним изборима у Француској, изборе за аустријског председника, па чак су и избори за српски парламент показали да еуроскептицизам и партије које се противе уласку у ЕУ добијају на популарности међу грађанима. Исто се десило и у Словачкој, у парламент је ушла партија која је веома националистичка и радикална у својим ставовима. То, међутим, ништа не мења на томе да Словачка и даље јесте и планира да буде чланица ЕУ.

 

kremnica

 

Словачка долази на чело ЕУ у деликатном тренутку Брегзита. Да ли су познати планови словачког председања Унијом?


Не бих то назвала плановима, већ приоритетима. То су, пре свега, економски јака Европа, савремено и јединствено тржиште, одржива мигрантска и азилантска политика, глобално ангажована Европа. То су наши приоритети.


Јасно је да поред ових приоритета морамо да решимо и питање Брегзита, али оно не би требало да нађача све остало. То је само још један од задатака које словачко председавање мора да реши, али опет са позиције модератора. Управо је наш министар спољних послова и европских питања Мирослав Лајчак био први од шефова дипломатије, и уопштено први од официјалних представника ЕУ који је посетио Велику Британију са жељом да помогне у решавању ситуације, приближавању ставова те земље и Уније.


Шта можемо очекивати од преговора за приступање Србије Унији до краја 2016. године?


Ово је пре питање за српску Владу, а не за Словачку. Али, у вези са тим желим да нагласим да приступање ЕУ није циљна линија на атлетској стази, на којој се све завршава. Управо је супротно, а то је уосталом рекао другим речима и премијер Вучић у недавном обраћању јавности: није важно шта ЕУ очекује од Србије, већ оно шта Србија очекује сама од себе. Реформе које се односе на поглавља 23, 24 и друга, која се тичу животне средине, пољопривреде, науке, истраживања итд, уздижу српско друштво на виши ниво. Чак и сам процес реформисања и испуњавања акционих планова који се односе на одређена поглавља има маркантне резултате у животу држављана Србије. Овим реформама се наставља демократизација друштва а људи се осећају сигурније и боље у многим областима.

nestvarnoleop

 

 

Какав је став Словачке према садашњој избегличкој кризи у Европи?


Убеђени смо да мигрантску и избегличку кризу треба решити на одржив начин. Не сматрамо да су нека од предложених решења у форми увођења обавезних квота трајно одржива. Пракса је, такоже, показала да не функционишу, јер од тих 160.000 људи који је требало да буду расељени из Грчке и других држава, једва да је било неколико стотина.
То показује да квоте нису решење. Сада је на столу договор са Турском, који сматрамо одрживом формом решења, јер је стварно деловао да буде заустављен талас миграната у Европу. То су решења која подржавамо и на којима ћемо истрајати.


Билатрална сарадња Србије и Словачке


Како бисте оценили садашње стање билатералних односа Словачке и Србије?


Мислим да не постоје отворена питања између Србије и Словачке. Наравно, увек може да се уради нешто боље, нарочито на економском плану. Рецимо, на нивоу узајамне трговинске размене, ситуација нас не чини претерано оптимистичним и сматрамо да ту постоји доста простора за даље побољшање узајамних односа.


На пољу политике мислим да смо сва питања успели да решимо билатерално. То се односи и на словачку мањину у Србији коју сматрамо мостом који спаја наше две државе и ојачава културну разноврсност у Србији. И односи између наших представника и узајамне посете потврђују да смо уско повезани; узајамни контакти су веома живи. Од почетка говоримо да подржавамо пут у ЕУ не само Србије, већи целог Западног Балкана. Проширење ЕУ сматрамо једним од најважнијих алата које европска политика има на располагању.


Како се одвија привредна сарадња између две државе?


Словачка се убраја међу 30-ак најзначајнијих инвеститора у Србији. За последњих пет година прилив инвестиција из Словачке је износио 57.669.000 евра, и покренуто је више пројеката, у области енергетике, животне средине и водопривреде.


Одређене резерве постоје у узајамној трговинској размени. Иако је спољнотрговински промет прошле године достигао индекс 106,5, укупна трговинска размена достигла је само 538 милиона евра. Упркос чињеници да Словачка Република успева да задржи активан салдо трговинског биланса, извоз из Србије у Словачку расте брзим темпом (114,0 одсто), као и увоз (100,8). Ово потврђује и премештање неких од процеса израде из Словачке у Србију чиме Словачка доприноси повећавању броја радних места у Србији.


Из Словачке се у Србију углавном допремају електричне машине и телевизори, котлови и опрема за електране и топлане, минерална уља, возила, гвожђе и челик, производи од пластике и од папира, а из Србије пут Словачке најчешће се извозе електричне машине и опрема, возила, железнички вагони, пластика, животињске или биљне масноће и уља.
Као дугорочније предузетнике који учествују на српском тржишту можемо да поменемо нпр. словачке фирме SES Tlmače, Železary Podbrezova, Slovnaft, Ju Es Stil, КИА Motors Slovakia, Konstrukta Industry, Benteler Automotiv, Bukoza Vranov, Continental Matador, Johnson Controls Lucenec, Гемтеџ, Unimedpharma, Leoni Slovakia, Njhirpoool, Embraco, Chirana и друге.

 

predsedavanjesk

 

У Србији и њеној северној аутономној покрајини Војводини живи значајна и цењена мањина етничких Словака. Како видите њихов положај у овој земљи?


Ценимо то што се Словачка мањина у Србији труди да одржи традицију коју су донели из државе својих предака кроз фолклор, игру, музику, неговање језика, издавање разних публикација уз несебичну помоћ наше Канцеларије за Словаке који живе у иностранству. Једна од таквих манифестација су и Словачке народне свечаности у Бачком Петровцу које нас очекују у августу.


Оно што нас највише брине када је реч о Словацима који живе у Србији је оно што мучи Србију уопште, а то је одлазак младих људи у иностранство. И то не само на студије, што би било похвално када би одлазили по знање и враћали се да га овде примене, већ одлазе за стално. То се дешава и са нашом мањином и из године у годину драматично се повећава број људи који одлазе не само у Словачку, него у Европу уопште у потрази за бољом зарадом и бољим животом. Морамо заједно на нађемо решење за тај проблем, тако да млади људи остају ту у Србији генерално, а то важи и за припаднике словачке националне мањине. Против тога тренда можемо да се боримо само на један начин: повећањем животног стандарда у Србији да би се ти људи мотивисали да остану. Зато се трудимо да помогнемо Србији на путу у ЕУ - да би у привреди било више инвестиција и већа стопа запослености.

 

Каква је Ваша порука пословним људима из Србије?


Затегнути каиш и веровати у себе јер, кад човек нешто заиста хоће, то сигурно може и да постигне.

Нешто о амбасадорки

Амбасадорка Репчековa је економиста по образовању и том тематиком се углавном бавила током своје каријере. У Србију је дошла пре непуних годину дана са положаја помоћник министра за економску и привредну сарадњу Министарства спољних послова и европских питања (МСПиЕИ) Словачке Републике. Већ је била изванредна и опуномоћена амбасадорка у Румунији између 2008. и 2012. године. Рад у МСПиЕИ и Министарству привреде Словачке Републике, водио је госпођу Репчекову и на службе у Берну и Берлину.

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 02 јул 2016 23:15
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија