Посетиоцима се на отварању прво обратио др Жарко Јанда, научни сарадник Електротехничког института „Никола Тесла“, који је Теслу представио као човека који је не само једини Србин, већ једини Словен, чије име носи једна мерна јединица – за магнетну индукцију.

Јанда је истакао и да је Тесла својим стасом, европским односом у опхођењу према људима, магично утицао на публику.

Он је, између осталог, указао и на Теслин утицај у медицини, Теслине струје које се користе за загревање мишића, што је био изум посебно цењен у Паризу, као што су и Теслин трансформатор, рендгенски зраци, али и бродић на даљинско управљање из 1903. године.

Јанда је говорио и о односу Тесле и Едисона који су били два жестока ривала, два научна дива, па су као такви морали један другог савладавају, баш као што Новак Ђоковић ради са својим јаким такмацима у тенису.
Јанда је, везано за однос између Тесле и Пупина, рекао да су обојица били јаке личности, крајишког менталитета, што их је довело до сукоба, али да су се на крају помирили.

Тесла је, како је рекао Јанда, дошао у Париз са добрим препорукама, није био анти- аустроугарски орјентисан, сам је финансирао своја истраживања и био је експериментални тип, док је Пупин био више теоретичар и математичар и био је анти-аустроугарски орјентисан...

О односу између Тесле и Џорџа Вестингхауса, власника више компанија везано за железницу и транспорт, Јанда је навео да је он био пријатељски, да је Вестингхагус веровао у Теслине идеје и да је у право време добијао Теслине идеје да порази Едисона.

Јанда је рекао и да је Тесла имао одличан однос са Самјуелом Клеменсом (Марк Твен) који је једном приликом изјавио да би Тесла, да није постао научник, био одличан писац, а да о њиховом пријатељском односу сведочи и податак да је Твен позвао Теслу на венчање своје ћерке Кларе.

Указано је и на значај односа Тесле и професора Ђорђа Станојевића који је био Теслин вршњак и у то време његов једини пријатељ и сарадник у Србији где су у сарадњи градили хидроцентрале (на реци Ђетини (Ужице), Градац (Ваљево), Вучјанци – хидроцентрала „Вучје“ (Лесковац), Пек (Велико Градиште)...).

Присутнима је, у оквиру отварања изложбе, такође престављен „меџик бокс“, уређај за приказивање дигиталних објеката свих формата:књига, часописа, видео и аудио материјала.

Овом приликом је на том уређају приказана дигитализована књига Ђорђа Станојевића о Тесли.

Изложба „вечити геније... светлост која траје“ представља нов покушај да се лик, дело и мисао Тесле приближе данашњим генерацијама.

На изложби су представљена дела о Николи Тесли (монографске и серијске публикације) из фонда Универзитетске библиотеке. Изложбу прати каталог у којем су издвојене и анализиране тематске целине„Теслина посета Београду“, „Никола Тесла и Томас Алва Едисон“, „Никола Тесла и Михајло Пупин“ и „Никола Тесла и Ђорђе Станојевић“.

„Ова изложба осмишљена је тако да приближи Теслино време и Теслу нама, да видимо и осетимо снагу воље која је померила границе и изнедрила открића која су од велике помоћи целом човечанству. Ако ова изложба буде утицала на посетиоце да се заинтересују више за Теслу, његово време, проналаске и резултате, она ће постићи своју хвале вредну сврху.

Приказана су изабрана дела о Николи Тесли и дела Николе Тесле у фонду Универзитетске библиотеке у Београду, као и попис чланака о Николи Тесли и његових чланака у историјским новинама у фонду Универзитетске библиотеке, што омогућава и олакшава заинтересованима дубље упознавање са животом и делом нашег великог сународника Николе Тесле.“
Др Жарко Јанда

Аутори изложбе су Оја Кринуловић, Миле Стијеповић и Игор Живановић, библиотекари Универзитетске библиотеке „Светозар Марковић“.

Овогодишњи велики јубилеј – 160 година од рођења Тесле, биће обележен једномесечном манифестацијом „Тесла дани 2016“ у оквиру културно-туристичке руте „Путевима Тесле“.

Манифестација „Тесла дани 2016“ донеће и предавања „Никола Тесла у историјским новинама“ 18, 20. и 22. јула 2016. од 11 часова у Универзитетској библиотеци, у оквиру којих ће бити представљена и цитираност његових дела.

„Тесла дане" организује Кластер путева културе, који умрежава више од 40 институција културе међу којима је и Универзитетска библиотека "Светозар Марковић", затим туристичких организација и агенција, привредника, и шест факултета.

Извор: Кућа добрхи вести