Изложба „Цар на четири трона“, која ће бити отворена до 21. октобра 2016, организована је поводом 700. годишњице од рођења Карла Луксембуршког (1316 – 1378), једног од најзначајнијих чешких владара.

Посетиоци ће моћи да се у 14 тачака упознају са животом Карла IV од његових почетака па до смрти, као и са његовим значајем и заоставштином.

Карла IV у Чешкој Републици сматрају “оцем државе” јер је веома утицaјни краљ и император оставио материјално и духовно наслеђе које надмашује све остале владаре у тој централноевропској земљи.

Карло IV, рођен Вацлав, био је краљ Бохемије, а први и једини који је, такође, постао император Светог римског царства. По оцу краљу Чешке и грофу Луксембурга Јовану био је потомак династије Луксембурга. Његова мајкиа Елишка Премисловна, била је последња чешка владарка из једине чешке аутохтоне владарске породице Пшемисловића. Карло IV је такво порекло наглашавао јер је значило да има два свеца као директне претходнике.

Родио се у Прагу, а образовао у Паризу, где га је отац послао пошто га је после несугласица које је имао са његовом мајком, одвојио од ње. Његов учитељ је био Пјер д Росјер (Pierre de Rosieres), касније папа Климент VI. Oбразовање му је било импресивно, поред осталог говорио је пет језика, чешки, немачки француски, латински и италијански.

Уз помоћ Климента VI изабиран је за краља Светог римског царства 1346, а наредне године, после очеве смрти, и за краља краља Чешке и грофа Луксембурга.

Владавина Карла се памти као “Златно доба Бохемије.” Карактерисао ју је, такође, преображај Империје.

Карлова империјална политика је била усредсређена на област династије и он је напустио претенциозну идеју империје као универзалне монархије хришћанства. Донео је 1356. Златну булу којом је одређен систем наследства титуле императора, очуван наредна четири века. Организовао је државе империје у мирољубиву конфедерацију.

Владар је усмерио енергију превасходно ка привредном и интелецтуалном развоју Бохемије, у којој је 1348. основао универзитет, први у Централној Европи и охрабривао је рад раних хуманиста. Позната је његова преписка са италијанским ренесансним научником и песником Петратком (1304-1374).

Наводно је одржавао добре односе и са српским царом Душаном (1308-1355), чији је савременик био.

У доба Карла IV је, такође, био наглашен значај империјалних градова. Праг је постао престоница Светог римског царства.
У то време је Праг био град импресивне величине, са приближно 40.000 становника, трећи највећи у Европи, после Рима и Истанбула. Са порезима из читаве Империје који су се сливали у владарево седиште, у овом случају Праг, Карло IV је имао довољно новца да унапређује град. Тако је он у Прагу створио највећи градски плански пројекат током средњег века.

Поред Карловог универзитета, положио је камен темељац за Карлов мост, био одговоран за велики део градње Прашке тврђаве и знатан део катедрале Светог Вита. Име краља оснивача и заштитника се појављује и на многим другим споменицима и институцијама, поред осталог и у случају Карловог трга.

Најчувенија места ван Прага која је завршио овај бохемијски краљ били су дворац Карлштејн и градска бања Карлове Вари, чувена по топлим водама.

У Манаковој кући (Гаврила Принципа бр. 5) ће 19. октобра од 18 часова бити уприличена и пројекција филма “Сласти оца домовине”. Још два филма о овом значајном владару, “Ноћ на Карлштејну” и “Глас за римског краља”, биће приказана у Југосоловенској кинотеци у петак 7. октобра (пројекције од 18 и 20.30 часова) у оквиру манифестације Дани чешког филма, која ће трајати од 5. до 8. октобра.

Извор: Кућа добрих вести