Кућа Добрих Вести

Login

Обележен рођендан Махатме Гандија

Оцените овај чланак
(5 гласова)

MGaniУ Махатми Гандију су биле садржане многе личности – људско биће које је било савршено попут божанства, филозоф, политички стратег, друштвени активиста, амбасадор истине и ненасиља, оценио је у Београду др Ђитендра Синг, индијски државни министар.


Министар Синг, који је у посети Србији, говорио је у суботу на свечаности поводом годишњице рођења Махатме Гандија и Међународног дана ненасиља. Синг је на свечаности током које су представници амбасаде Индије, Канцеларије Уједињених Нација у Србији и Града Београда положили венце на спомен-бисту индијском "оцу нације", захвалио властима у Србији и српском народу што су у друштву успели да рашире Гандијеву филозофију и принципе.


Амбасадорка Индије у Београду Нариндер Чохан захвалила је држави Србији и српском народу, посебно градским властима, што су једној од улица на Новом Београду 1970. дали име Махатме Гандија. На оближњем Савском кеју касније је постављен споменик којим се додатно чува сећање на индијског и светског великана.

 

Махатма Ганди

 

Годишњица рођења Мохандаса Карамчада Гандија (1869-1948), познатог као Махатма Ганди, се слави сваког 2. октобра широм света као Светски дан ненасиља, проглашен резолуцијом Генералне скупштине УН 2007, коју је Србија свесрдно подржала.


Ганди је био утицајан поборник сатјаграхе (ненасилног протеста) на путу ка остварењу савремене индијске државе. Књижевник, драматург и филозоф, индијски нобеловац Рабиндранат Тагоре (1861-1941) је Гандија назвао махатма, што на санскриту значи "велика душа".


Министар Синг је указао да је Ганди као дете био једно од обичних људских бића, никако светац. Но што је више одрастао, а нарочито током студија у Уједињеном краљевству, он је све више упознао себе и људе око себе.

                            sw9eu4u

 

„Ту је стално експериментисао са истином“, навео је министар. „Покушавао је да схвати шта је, у ствари, истина. И да себе искуша шта је мера истине.“ „Коначна истина је је пак самоспознавање себе,“ истакао је министар.


Оног часа када почнемо да лажено о свету око себе, почели смо да лажемо самог себе, указао је Синг. „Када научите да будете искрени према себи, постићићете нешто што многи други нису успели,“ казао је министар.
Синг је навео да се Ганди кроз свако од својих доба развијао као људско биће. У том процесу када су људи почели да верују у његову честитост, човечанство је почело да се окупља око њега.


По министру Сингу, иначе цењеном лекару ендокринологу, Ганди, такође, мора да је био рођен као веома интелигентна особа. „Гандијева транспарентност, честитост и брига за друге су га учинили омиљеним међу људима. То их је подстицало да следе Гандија,“ навео је Синг.

 

Гандијево учење о ненасиљу

 

По министру, ненасиље које је проистекло из Гандијевих размишљања, показало се као изванредно добра политичка стратегија за читаво човечанство. „Насупрот другим стратегијама које заговарају насиље као одговор на силу, имаћете мртве. Но уколико се сили супроставите ненасиљем, та особа ће два пута размислити да ли да вас нападне и одузме вам живот,“ навео је Синг.


У том контексту је министар указао да је Ганди после више од 20 година ненасилне борбе против режима апартхејда, одвојеног развоја раса у Јужној Африци постао предводник афричких вођа, на континету и у САД.


Но, Ганди је такође појаснио да ненасиље није оружје слабијих. Као што се стално пропитивао шта је истина, тако је вечито разматрао шта је ненасиље. „То што немам оружје и муницију не значи да немам снагу да се супротставим оном ко ме напада,“ навео је Махатмине речи Синг.


Синг је појасниоп да то не значи да је казао, „Ја верујем у ненасиље, будимо пријатељи. Не. Крајња проба ненасиља јесте: Ја сам у стању, ја имам на располагању сву моћ, поседујем сва средства да уништим противника, али ја не желим да то учиним, јер верујем у ненасиље. То је оно што га је уличило омиљеним међу другима,“ навео је индијски министар.


„Ненасиље је било бриљантна филозофија за коју се Ганди веоима жртвовао, кроз његове штајкове глађу, маршеве широм Индије, разна приватна одрицања...“, истакао је министар. По Сингу, ненасиље у једну руку и трагање за истином у другу, су оно што је Гандија одликовало.

                         Gandhi0-8i09- 

Време је потврдило Гандије ставове

 

Синг је навео такође, да се са протоком времена показује оправданост Гандијеве мисли. Све велике савремене филозофије су се поакале неуспешним, Гандијева је опстала.


„Ганди је успео тамо где други нису. Ганди је деловао у време паралелних политичких мисли и револуција,марксизма, лењинизма, био је активан током Првог и Другог светског рата, у потоњем је постао светска личност. Све те идеје нису могле да опстану са протоком времена, а Гандијеве мисли, филозофија и стратегија су и даље одрживи,“ истакао је Синг.


Читаво човечанство то треба да има на уму и разматра, поручио је министар Синг. „Када се данас осврћемо на Гандијево дело и покушамо да га применимо, то не чинимо ради њега, него ради себе. Данас је опстанак човечанства све више везан за приближавање начину живота какав је усвојио Ганди. Што више будемо настојали да га разумемо, то ћемо више учити од њега,“ мишљења је Синг.


Синг сматра и да се личност као Ганди више неће родити. „Три генерације касније човечанство не може да верује да је такав човек од крви и меса, корачао по Земљи. Отуда се сећамо његовог наслеђа и још увек није касно да се поверује да је постојала личност као што је Махатма,“ закључио је министар Синг.

 

Ганди и УН

 

Шефица Канцеларије УН у Србији Ирена Војачкова Солорано рекла је да на дан великог Махмате Гандија и Међународни дан ненасиља, треба да учимо како да поштујемо једни друге, али и да ценимо природу. „То је оно чему нас је Велики Махатма Ганди подучавао,“ казала је Војачкова Солорано.
Представница УН је подсетила да је Индија одлучила да управо на Међународни дан ненасиља потпише 2. октобра Париски споразум о климатским променама, најважнији савремени документ којим се показује поштовање према природи. „Индија је одлучила да буде са човечанством у ограничавању емисије гасова и повећању благородног живота људи са природом,“ закала је званичница светске организације.

 

                     INDIJATROJKAOB

Војачкова Солорано је захвалила Индији што је одабрала датум Махатминог рођења за подсећање на важно питање ненасиља. „Ненасиље је начин коме нас је он учио, да нема потребе за ратовањем, а нарочито у савременом свету треба да размишљамо о порукама Великог Махатме и да и их примењујемо јер су оне важеће као и у његово време,“ закључила је представница УН.


Достојанствена свечаност међу платанима Савског кеја и уз обалу реке почела је интонирањем химни Србије и Индије у извођењу групе ученика Осме београдске гимназије. О Гандију је говорио Александар Петровић, редовни професор Културне антропологије на Филолошком факултету Универзитета у Београду и прочитани су ученички и студентски радови о Махатми. Изведена је једна од првих у свету химни о Гандију, студената Вељка Глигоријевића и Саше Ристића.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 17 октобар 2016 14:51
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија