Кућа Добрих Вести

Login

Изложба фотографија "Будимпешта, 2 новембра 1956"

Оцените овај чланак
(2 гласова)

hungarikumУ сусрет националном празнику Мађарске револуције и борбе за независност 1956. године у Хунгарикум центру (Collegium Hungaricum)  у Београду биће вечерас отворена изложба фотографија под називом „Будимпешта, 2 новембра 1956“, мађарског аутора Ласла Хариша (Laszlo Haris).

 

У Дому омладине биће поводом истог јубилеја одржана пројекција филма „Деца славе" у петак, 21. октобра са почетком у 20 часова. Тема филма, како наводе организатори, је о времену када је на Олимпијским играма 1956 у Мелбурну мађарски ватерполо тим играо са руском репрезентацијом". 

 

Улаз на ову филмску пројекцију је слободан.

 

                                      decaslave55656

 

Програм обележавања јубилеја реализован је подршком Одбора за обележавање мађарске револуције 1956.

 

Мађарска револуција или Мађарски устанак 1956. године је био устанак мађарског становништва против комунистичког режима тадашње НР Мађарске и њених совјетских покровитеља, који је трајала у периоду од 23 октобра до 10 новембра. Започео је као студентска демонстрација пред зградом парламента у Будимпешти на којему су се тражиле економске и политичке реформе; покушај комунистичких власти да их силом угуше је изазвао бурну и једнако насилно контра-реакцију када су на страну демонстраната масовно почеле прелазити припадници, па и целе јединице мађарске војске, а што је до 28. октобра довело до практичног колапса комунистичке владе, коју је заменила привремена влада на челу са Имреом Нађем који је прогласио неутралност Мађарске и излазак из Варшавског пакта.

 

Она, међутим, није у била у стању организирати и ефикасну одбрану када је 4. новембра дошло до совјетске војне интервенције, те је отпор устаника до 10. новембра сломљен. Совјети су инсталирали нову просовјетску владу на челу са Јаношем Кадаром. У устанку је погинуло неколико хиљада Мађара (цивила и устаника), те неколико стотина совјетских војника; неколико десетака хиљада Мађара је затворено, а преко 200.000 је избегло преко границе.

 

Мађарска револуција је представљала најозбиљнији ударац тадашњој совјетској хегемонији у Европи, најспектакуларнији покушај да се промени политички поредак хланоратовске Европе као и највећи оружани сукоб на територији Европе у другој половини 20. века све до распада Југославије 1990-их. Иако су Совјети успели сачувати контролу над Мађарском, догађаји из 1956. су имали значајне последице за крајњи исход хладног рата, пре свега зато што је совјетски режим у очима светске јавности представљен као агресор те је изгубио потпору, чак и међу западним марксистима.

 

                                  ddjfkddfjdkjfkd

 

Ко је Ласло Хариш

 

Отац му је био техничар, предузимач, производио је делове за аутомобиле – рат је стварао коњуктуру. Мајка са троје деце дане је проводила код куће, у домаћинству јој је помагала слушкиња са села, Марика. Био је стар тек неколико дана кад су његовог оца, резервног официра позвали у војску. Њега је  у ствари упознао  тек кад је напунио четири и по године, кад се вратио из руског заробљеништва. Ма колико је то необично, и данас се тачно сећа сцене, кад је стигао кући - мршав, болестан, срећан, али напокон код куће.

 

Шест година касније његов старији брат је за њега био пример који треба да следи, нека врста замене за оца. Од њега је учио да фотографише, У својој шестој години већ је имао свој фотоапарат, знао је да развија филм, да контактира. Читати и писати научио је тек годину дана касније у школи у улици Дугонич.

 

У лето 1968.  дипломирао је на Техничком универзитету у Будимпешти.  Након годину и по дана на студијама схватио је да га више интересује фотографисање, филм и уопште уметност, него техничке науке. То је било време кад је у Мађарску стигао нови талас француских и пољских филмова.

 

Редовни је члана Мађарске академије уметности. Од 2008. знатан део његоврих радова бави се специјалним могућностима дигиталне фотографије, региструјући више временских слојева. Велики део нових слика настао је у Ердељу, и представљају симболе нашег заједништва, судбинског идентитета. 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 20 октобар 2016 22:17
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија