Као предгрупа на овој светској турнеју под именом „Ian Gillan sings Deep Purple“ наступа grupa „Papa Le Gál“ у којој пева Гиланова ћерка Грејс(Grace), па смо имали прилику да уживамо и у тим звуцима латино, фанк, даба пре главног дела концерта.

Ево шта је Јан Гилан био изјавио који дан пре концерта:“ Током деценија, навикао сам да наступам са рок бендовима, али певати са симфонијским оркестром и пратећим вокалима за мене је луксуз и велико задовољство! Ово је заиста фасцинантна фузије и не знам да ли и када ћу поново бити у прилици да је поновим, јер на сваком концерту наступам са другим оркестром /филхармонијом. С Београдским симфонијским оркестром, на пример, имаћу пробу тек на дан концерта.

Јако се радујем доласку у Србију, а с обзиром да наступам са својом кћерком, овај концерт за мене има посебно значење.
Срећан сам што ћу моћи да певам нумере, које раније нису извођене као што су ’’Razzle Dazzle’’ и ’’The Unwritten Law’’, а биће ту и мог соло материјала“.

                                             
Публика је била усхићена чим је чула прве тонове планираног репертоара, у ком су поред поменуте две песме у изјави биле и „Perfect Strangers“, „Anya“(за који је рекао да није песма оријента, него европска са тим утицајем), „Lazy“, „When A Blind Man Cries“, када је Гилан пре њеног извођења рекао да човек у животу уради много лоших ствари, несвесно или свесно, и да треба да научи да ужива у сваком моменту који му се пружа, јер заиста није све баш лепо како многи млади замишљају да јесте, без падова, пез стреса и без губитака. То се све обично схвати кад се зађе у озбиљне године.

Како је концерт одмакао даље, расположење публике је било све јаче, а верујемо и код извођача. Заиста смо уживали у музици коју су свирали, легендарној у сваком смислу, било да ли су то била дела једног од најбољих светских бендова, Deep Purple, или Бетовена(Ludwig van Beethoven). Да, да... Свирали су „Оду радости“, што заиста увек додирне емоције.

Кулминација догађаја је наступила при њиховом изласку на бис, када су се зачули први тонови вечног хита „Smoke on the Water“. Многи, ако не и сви, су скочили на ноге и кренули да играју и машу рукама. Након тога је уследила песма „Hush“, коју су Deep Purple давно обрадили, као и многи други што су урадили, и чија верзија важи за најбољу. То је већ био моменат кад желите да вриштите од среће, јер слушате нешто што волите, и то in real.На крају су одсвирали „Black Night“ и уз громогласни аплауз захвалили се и поклонили публици.

Извор: Кућа добрих вести