Кућа Добрих Вести

Login

Кореја: Мој узор и пријатељ, награђени есеј Нине Ђукић

Оцените овај чланак
(5 гласова)

nagradeniesejistiБЕОГРАД - ,,Кореја и ја – две другарице удаљене тачно 8476 километара. Кореја – земља на самом истоку Азије, пуна боја, зачина, јела и вредних, живахних људи. Ја – девојка из мале земље веселог народа који исто тако воли храну, славља, живот. Просто смо биле суђене једна другој", написала је студенткиња Филолошког факултета Универзитета у Београду Нина Ђукић у есеју насловљеном ,,Кореја: Мој узор и пријатељ", којим је освојила треће место на конкурсу за писање есеја који традиционално организује Амбасада Републике Кореје у Србији.

 

Тема есеја у 2016. години је била ,,Моја Кореја: са којим аспектима корејског друштва и културе сте упознати и због чега су они важни за вас?". Конкурс, на који су пристигла 32 есеја, организован је ради ширења интересовања за Јужну Кореју и даље унапређење односа Србије и те азијске земље.

 

,,Кућа добрих вести", која је лане била званични медијски партнер корејске Амбасаде за њихов пројекат - конкурс у писању есеја, објавила је два првонаграђена рада - први Филипа Марића, студента кинеског језика и студенткиње Правног факултета у Београду Нине Рашљанин, која је освојила друго место. Марић је за освојено прво место на овом конкурсу награђен и путовањем у Републику Кореју у којој је у новембру боравио заједно са још двоје првонаграђених студената у говорништву на корејском језику за 2016. - Александром Сарачевићем (мастер студент кинеског језика) и студенткињом јапанског језика Даницом Димитров, а чије ћемо утиске са овог пута објавити у наредном периоду.

 

                          Fotkenagradeni

 

У наставку ћемо објавити комплетан есеј (после објављеног првог пасуса у лиду текста) београђанке Нине Ђукић која студира енглески језик, поред кога течно говори и француски, а планира да током студија још научи и корејски језик као изборни. Нина за себе каже да је веома комуникативна и весела и да је велики гурман који воли да испробава нова јела. Добар је студент са просеком 9,6 и ужива у учењу, откривању нових култура, а посебно ужива у томе да упознаје нове људе. У слободно време чита, гледа серије и филмове (углавном корејске), како каже за наш портал, а често волонтира на фестивалима и Црвеном крсту, углавном преводећи текстове.

 

Наставак есеја Нине Ђукић о Кореји

 

,,Наше пријатељство почело је као свако добро и искрено – сасвим случајно и неочекивано. „Ђосеон ера? Занимљиво“, помислила сам читајући чланак о највећим азијским династијама док сам плутала по интернету. Већ у следећем тренутку прсти су ми летели преко тастатуре док сам жељно ишчекивала резултате претраге. Одједном, екран су ми обасјале прелепе ношње плаве и беле боје, материјала који ми је деловао лепши и нежнији него најфинија свила. Осећала сам се као какав мали Колумбо који је открио читав један себи неистражен свет. Цело то вече провела сам ишчитавајући бројне чланке и списе о Ђосеон династији која је обележила чак пет векова у Кореји и оставила за собом велико наследство у савременом језику и култури.

 

Знала сам да сам морала сутрадан рано да устанем због школе, али нисам марила. Невероватно је како је само један податак постао окидач за велику љубав према далекој земљи коју сам од тог момента сањала да посетим. Тај фасцинантни спој вековима очуване традиције и високе технологије, развијене привреде у мени је будила дивљење, велико поштовање, али и незаситу радозналост. Као када вам се путеви укрсте са изузетним појединцем, па имате жељу да сазнате све о њима за врло кратко време – тако сам имала жељу да знам о сваком аспекту Кореје – њеној историји, култури, народу, језику.

 

                    seul

 

Посебно ме је одушевио знаковни систем који сам провела месец дана пажљиво изучавајући и током летњег распуста научила свих 40 знакова. Наравно, како познавање писма не вреди много без познавања језика, већ тада, лето пред почетак факултета, знала сам да ћу изабрати корејски као свој факултативни језик током студија. Такође, иако пре свега љубитељ историје, нисам могла одолети корејској популарној, савременој култури. Музика корејских бендова, старих и нових, као што су Shinxwa и BTS и EHO, испуњавала је моју листу све више свакога дана, а та заразна мелодија је одзвањала нашим станом, поставши свакодневница моје породице.


Непроцењиво ми је било сазнање да се може искрено уживати и у тексту који, на самом почетку, уопште нисам разумела. Уколико се само боље послуша, лако се може осетити емоција иза тог предивног језика.


Већ тако кратко познанство са Корејом указало ми је на сувишност тих вештачких баријера, зидова које сами без разлога дижемо, а који са лакоћом нестају када се мало потрудимо. Осетила сам да се мој укус променио, а видици проширили. Ипак, ово вредно познанство има много дубље последице.

 

Животна филозофија: Давати увек све од себе

 

Често гледајући корејске серије и филмове, нарочито оне у којима глуми Ким Сухјон, уочила сам једну њима заједничку одлику - било да је радња смештена у Ђосеон ери, 21. веку, било да су главни ликови богати или једва спајају крај с крајем - они су увек, по сваку цену давали све од себе. Та животна филозофија наједном се нашла насупрот моје честе несигурности и страха од неуспеха, а онда их прогутала избрисавши их потпуно. Приметила сам у почетку наизглед ситне промене – на часовима се нисам стидела да се јављам. Макар и погрешила, знала сам да ћу дати све од себе да ту грешку исправим и не поновим. Временом сам стекла много више самопоуздања, а то поткрепила вредним радом и трудом, знајући да успех неће изостати. Управо у томе видим највећу вредност пријатељства себе и своје драге Кореје - учинила ме је борцем, поштеним радником и то јој никада нећу заборавити.


Задивљеност страним земљама изазвана је управо тиме што су стране, необичне и далеке. Страна земља често се своди на своја позната обележја, а Кореју свести само на Гјонгбокгунг палату, само на Сеул или Самсунг - за мене је страхотна помисао. Моја Кореја, она коју ја познајем, јесте ризница богатстава и дом вредних, поштених, веселих људи. Попут праве личности, она је на прву руку шарена, гласна, упадљива, а ако се поглед задржи који трен дуже, и мистериозна, умилна и грациозна. Она је моја далека другарица, коју се надам да ћу једнога дана и посетити, а самим тим и боље упознати".

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 08 јануар 2017 15:35
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија