Logo
Одштампајте ову страницу

Данас је Међународни дан социјалне правде

Оцените овај чланак
(1 Глас)

scoijalnaaaaaaБЕОГРАД - Социјална правда је стање у коме већина или сви чланови друштва имају иста основна права, могућности, обавезе и социјалне бенефиције.


Као кључна вредност социјалног рада, она захтева заступање клијената како би се супротставили дискриминацији, репресији и институционалним неједнакостима.


Када би питали политичаре на власти да ли је њихова држава заснована на социјалној правди, сви би здушно одговорили потврдно!
Али, да ли је то случај у земљама у свету, Европи па и код нас?


Свакако социјалну правду не треба сводити само на редистрибуцију дохотка и додељену финансијску помоћ социјално угроженим категоријама становништва. То је у потпуности погрешно.


Филозофија је тако врло рано открила шта је главни узрок социјалне неправде. У данашњем фетишизирању приватног власништва и приватизације заборавили смо да је у почетку власништво припадало заједници која га је створила, и да приватно власништво настаје као учинак приватизације до тада заједничког власништва.


А приватизација, што и сам њен језички корен говори, значи присвајање за себе нечега што је било заједничко, што је истовремено и лишавање других, и заједнице у целини, власништва над оним што је присвојено. Овај чин увек почива на насиљу оних који су у тренутку узурпације били доминантни у датој заједници.


Значи, удаљавање од заједништва и заједнице и приближавање концепту капитализма и приватне својине, неминовно је довело до социјалне неправде са којом се човечанство и данас бори као са неком „пошасти“.


Зато, зар не треба да забрине податак да само осам људи на свету, од којих су свих мушкарци, поседује богатство колико и 3,6 милијарди људи на планети, односно половина светске популације. Имовина 80 најбогатијих породица на свету износи као имовина 3,5 миијарди људи. Десет одсто најбогатијих поседује 87 одсто свих богатстава овог света. А тренд пораста јаза између богатих и сиромашних се наставља!


А какво је стање у Србији?


Према јавно доступним подацима стопа ризика од сиромаштва или социјалне искључености у 2015. години износи 41,3% одсто. При томе, стопа ризика од сиромаштва износи 25,4%. Ова лица нису нужно сиромашна, већ само имају већи ризик да то буду. Праг ризика од сиромаштва (релативна линија сиромаштва) у 2015. години износи 14.920,00 динара просечно месечно за једночлано домаћинство. За домаћинства с двоје одраслих и једним дететом старости до 14 година праг ризика од сиромаштва је 26.856,00 динара3 , док је за четворочлано домаћинство с двоје одраслих и двоје деце старости до 14 година овај праг 31.332,20 динара.


Посматрано према старости, лица 18‒24 годинe највише су изложена ризику од сиромаштва (30,3%), као и лица млађа од 18 година (29,9%). Најнижу стопу ризика од сиромаштва имају особе старије од 65 година (19,7%).


Највишу стопу ризика од сиромаштва имају лица у домаћинствима која чине две одрасле особе с троје или више издржаване деце4 , 35,8%, као и самохрани родитељи с једним дететом или више издржаване деце, 35,4%.


У зависности од радног статуса, код лица старих 18 и више година, најизложенија ризику од сиромаштва су незапослена лица (46,2%), док је најнижа стопа ризика од сиромаштва код запослених код послодавца (8,5%).


Организације цивилног друштва и синдикати у Србији постоје и боре се за права угрожених, али њихова борба још увек није на нивоу цивилизацијских очекивања. Многе маргиналне групе нису задовољне третманом у друштву, почев од особа са инвалидитетом, до ромске популације и других националних мањиан.


Социјална правда подразумева и да би свако би требао да има једнако право и на запошљавање и на лечење. Запитајте се да ли је то тако?


Генерална скупштина Уједињених нација је, 26. новембра 2007. године, одредила 20. фебруар као Међународни дан социјалне правде.


У последњих осам година, овај дан се у целом свету, обележава као дан посвећен борби против сиромаштва и незапослености, односно дан у којем се промовишу принципи солидарности, једнакости, равноправности и пружања једнаких шанси за све.


Концепт социјалне правде, односно “друштва за све”, био је у фокусу организатора Светског економског форума у Давосу, одржаног од 16. до 20. јануара ове године, а са кога је поручено да би развијене државе света, као и земље у развоју, требало да дају предност животном стандарду над апсолутним растом као најбољем показатељу економских перформанси.


Организатори Форума су предложили заокрету у глобалној политици, како би се ефикасније одговорило на несигурност и неједнакост које прате технолошке промене и глобализацију.


Данас су, у циљу обележавања Међународног дана социјалне правде, Уједињени грански синдикати „Независност“ организовали и Округли сто на тему „Има ли социјалне правде у Србији?“.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 20 фебруар 2017 21:01
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015