Поред награђеног дела, у ужој конкуренцији за награду биле су и књиге Енеса Халиловића "Ако дуго гледаш у понор" (Албатрос плус) и Владана Матијевића "Сусрет под необичним околностима" (Лагуна).
Миомир Петровић (Београд, 1972) је романом "Кућа од соли" остварио дело које у исти мах може да комуницира са широм читалачком публиком, али и да покреће важна питања о савременом појединцу, његовом идентитету и вредностима. Петровић је писац који уме да пронађе занимљиву тему и оформи око ње причу коју потом суверено води. Језгро приче Куће од соли је једна културолошка утопија – оснивање Музеја Кнеза Павла у Београду и судбина његове уметничке збирке.
Главни јунак романа, човек несигурног, сложеног, мозаичког идентитета, конвертит и бонвиван, учествује у изградњи и неуспешној заштити те утопије. Преплитање документарног и фикционалног плана, историјских и романесксних личности, места и догађаја, чини "Кућу од соли" узбудљивим и интригантним штивом, у коме се, речима из саме књиге, остварује „калеидоскопска, огледалска игра у којој се више не зна да ли је уметничко дело имитација стварности или је, заправо, стварност само лош имитатор уметничког призора.
Извор: Кућа добрих вести/Новосадски сајам