Logo
Одштампајте ову страницу

МАНЕК – Магазин независне културе

Оцените овај чланак
(2 гласова)

MANEKDFDRFУ просторијама НУНС-а прoтеке седмице представљен је нови број магазина “Манек”, Магазина независне културе.

 

Др Предраг Цвјетичанин из центра за емпиријске студије југоисточне Европе презентовао је резултате истраживања о положају независних културних сцена, социо-економском статусу, условима живота запослених и ангажованих у цивилном сектору који су објављени у петом броју "Манек". 

 

Резултати истраживања


Резултати истраживања обављени у сарадњи са Асоцијацијом Независне културне сцене Србије (НКСС) показују да су организације, у цивилном сектору у култури у Србији, углавном мале, по броју чланова и запосленима, као и по буџету којим располажу. Њих око 40 од сто има годишњи буџет мањи од 10.000 евра годишње, а нешто више од 30 од сто од 10 до 50.000 евра. Већина њих, преко 50 од сто има вискоко образовање, а око 10 процената има месечна примања мања од 100 евра месечно, ђто је поражавајуће. Око 60 процената упослених нема дефинисано радно време и често ради ноћу и празником и некористе годишњи одмор, а не примају накнаду за прековремени рад (60 од сто), мањи проценат прима накнаду понекад (око 33 од сто).


Синдром сагоревања


Више од половине (51,2 процената) испитаника има “синдром сагоревања”, који је последица дуготрајног стреса и интензивног и неадекватно плаћеног посла, а већ 12, 2 од сто њих сматра да им је потребна стручна помоћ.
Ипак, велика већина испитаника је изразила да је, без обзира на лоше услове, задовољна својим послом, а само њих 15 од сто је изразило незадовољство.


Без обзира на све, или, захваљујући искључиво ентузијазму ангажованих, добра вест је да је годишња продукција у цивилном сектору је изненађујуће велика: више од 200 пројеката и 2.000 појединачних културних програма годишње.

 

Финансирање


“Манек” истражује и начин финансирања незавизне културе из државног буџета, па је тако од 6,2 милијарде динара највећи део, у 2016.години, припао Министарству омладине и спорта (1,68 милијарди), политичким странкама око 871 милион, црквама и верским заједницама око 521 милион, а Министарству културе око 462 милиона, како се наводи.


Истраживање се бави и алтернативним начином финансирања независне културе, највише кроз корпоративну подршку (Теленор, Vip, Nelt, Erste банка...) О томе које су препреке за развој филантропије у области културе, говори текст Владимира Радојчића: “Развој филантропије и давања за општекорисне сврхе у Србији у значајном је порасту у последњих пар година, а истраживање које су реализовале фондације Траг и каталист током 2016. Године, показало је да постоје озбиљне мањкавости у коришћењу законских механизама.”


Посебно се обраћује и тема Европске престонице културе коју ће Нови Сад добити 2021. године, као и проблем недостатка простора намењених култури и друштвеним активностима.


Недостатак простора


Уз осврт на ту тему и још једну одбрану простора “Магацина” у улици Крањевића Марка промоција је наставњена и у “Оставинској галерији” у вечерњим часовима где се уз неформално дружење разговарало и учествовало у креирању инфографике. Учесници су на пет исцртаних графикона лепили тачке које су обележавале њихово виђење тог упита и сви су добили примерак новог броја “Манек”-а.


Aутор текста: Наташа Ускоковић

 

Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 26 март 2017 22:35
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015