Logo
Одштампајте ову страницу

Партнерство финске филозофије и кинеске марљивости

Оцените овај чланак
(1 Глас)

sidjuicНародна Република Кина и Финска су успоставили кооперативно партнерство новог типа оријентисано ка будућности, током посете председника Си Ђинпинга Хелсинкију раније ове недеље.

 

 

Делегације на највишем нивоу су у заједничкој декларацији објавиле да ће наставити да шире практичну сарадњу у трговини и инвестицијама, иновацијама, заштити природне средине и урбанизацији.

 

Већ уочи посете коју су домаћи медији назвали најзначајнијом за њихову домовину у 2017, у којој Финска слави 100 година независности, председник Си је одао признање “земљи великог композитора Јана Сибелијуса и добро познатог оперативног система Линукс.” Си је одао признање “финској филозофији развоја која цени вредности марљивости и новина”, те истакао “изузетна остварења у националној независности и напретку”.  Финска, такође, “има једно од највиших места на Светском индексу среће и Индексу опажене корупције,” додао је Си у чланку написаном за дневник Хелсиншко време (Helsinki Time).

                               xiaoxueyuyuyu

Председник НР Кине је навео и да су његовој земљи “многе финске компаније успешне, што указује на обострану корист од наше привредне, научне и технолошке сарадње.” Си је даље навео да се привреде две државе “веома допуњавају.”

 

“Кина је у протеклих 14 година за Финску највећи трговински партнер у Азији. Узајамна улагања брзо расту. Кинески 13. Петогодишњи план се уклапа са Визијом: Финска 2025, што обећавајући бодру сарадњу у подручјима попут иновација, предузетништва, чисте енергије, био-економије и истраживања Арктика, да наведем тек неке. Не и на крају, Финска је добродошла да активно учествује у кинеској иницијативи копненог и поморског Пута свиле,” написао је председник Си.

 

Према подацима Уједињених нација о међународној трговини (COMTRADE), размена добара и услуга између НР Кине и Финске је у 2016. достигла 7,17 милијарди долара. При томе је Финска извезла у НР Кину робе и услуге у вредности од 2,8 милијарде, а увезла из те земље за 4,37 милијарде. Фински извоз у НР Кину је током 2016. порастао за 4,1, а увоз за 6,9 одсто. Према медијима у НР Кини, та земља је Финској шесто највеће извозно тржиште у свету. Опет, НР Кина је четврти највећи извозник у Финску. Ка је трећи по величини трговински партнер НР Кине у Северној Европи.

                         lapland

 

Даље, према кинеским Царинским властима, из те земље је до краја 2016, у нефинансијски сектор у Финској инвестирано 217 милиона долара. Финске компаније су, пак, уложиле 1,36 милијарде долара у 541 пројекат у НР Кини, укљућујући индустрије челика, бродоградње и ваздухопловства. Опет, подаци амбасаде Финске у Пекингу говоре да је готово 400 компанија из те земље уложило у НР Кину близу 10 милијарди долара.

 

Привредна сарадња НР Кине и Финске

 

Билатерални економски односи између две државе огромно су порасли последњих година захваљујући развоју конкурентних финских индустрија попут еколошки чисте енергије и модерне индустрије, повољном пословном амбијенту у земљи и њеном стратешком положају, наводе званичници кинеских компанија. Иако је финско тржиште релативно мало са становништвом од око пет милиона, положај земље на капији где се НР Кина спаја са Европском унијом (ЕУ), подиже апетит компанија “које настоје да истраже европско тржиште”.

 

Иако је кинеска економија ушла у нову нормалност у којој је усмерење владе на квалитет пре него на брзину развоја, то је, такође, помогло финским компанијама. НР Кина се налази у значајној фази реструкурирања економије, а Финска је препозната као иновативна земља.

 

“Финска је међу предводницима заштите природне средине, биотехнологије, медицинске и интернет технологије. То је потребно Кини. Са друге стране, огромно кинеско тржиште је Финској веома привлачно”, рекао је бивши амбасадор НР Кине у Шведској Чен Мингминг.

 

Кински привредници верују да, упркос културним разликама, постоје снажне надопуне за узајамну економску сарадњу. Кинеско тржиште капитала може се повезати са финском водећом светском технологијом. Кинеско постојано умеће доношења одлука и искуство тржишног пословања могу помоћи ослобађању огромног потенцијала финске концентрисане способности истраживања и развоја.

                             dsfe0400404

 

Финска привлачи многе кинеске компаније отвореним ставом и првокласним пословним окружењем, како за транснационалне компаније тако и за мале компаније почетнике. Финска поздравља долазак кинеских компанија и даје им исте привилегије као домаћим.

 

Даљи врхунац финског тржишта представља изузетна група инжењера и научника са свих страна света, наводе кинески привредници. На пример, Хуавеи, највећи произвођач телекомуникационе опреме у свету, брзо се развија у Финској захваљујући великом броју запослених тамошњих талентованих људи и предностима које је донело смањење броја запослених у Нокији 2014.

 

Финске компаније су такође похрлиле на тржиште НР Кине како би уграбили “парче економског колача у тој земљи”. Све већи број финских компанија настоји да повећа присуство на кинеском тржишту због огромног броја потрошача и плана владе у Пекингу да унапређује индустрије и еколошки здраву привреду. На пример, произвођач лифтова KONE који је ушао на кинеско тржиште 1996, акумулира у тој земљи трећину својих прихода захваљујући напорима власти да “убрзају процес урбанизације и подизања виших зграда”, изјавио је Вилијем Б. Џонсон, председник KONE Greater China.

 

Сарадња НР Кине и Европске уније

 

Привредне и трговинске везе између Финске и НРК Кине могу, такође, дати добар увид у економску размену потоње и Европске уније (ЕУ). Председник Си је навео да две стране “добро напредују у изградњи пет договорених платформи, укљућујући Узајамни инвестициони фонд Кина-ЕУ и Платформу повезивања Кина -Е. Кина и европске земље спроводе структуралне реформе ради већег економског и друштвеног развоја. Од виталног је значаја за заједнички раст Кине и Европе да удружимо наше развојне стратегије и проширимо заједничке интересе,” навео је шеф државе Си.

 

Вредност трговине између Кина и ЕУ дневно премашује милијарду евра. ЕУ је остала 11. годину за редом највећи економски партнер НР Кине. НР Кина је интеграцији други по величини партнер 12. годину за редом.

                             cajnaise

 

Кинеске директне инвестиције у ЕУ су током 2016. порасле за 76 посто. Но, у поређењу са експанзијом трговине, узајамне инвестиције имају још простора за раст. На НР Кину отпада само шест посто укупних инвестицаја ЕУ у иностранству, док је удео ЕУ у кинеским инвестицијама у иностранству сличан.

 

Такав статус кво може се објаснити приступом тржишту, правилима о инвестирању и другим разлозима. Но, убрзани преговори о инвестиционом споразуму између НР Кине и ЕУ не само да ће продубити њихову постојећу сарадњу, већ ће улити додатну енергију у њихов економски раст, тако да ће предводити нову рунду таласа економске глобализације, оцењују кинески медији.

 

У НР Кини цене финска достигнућа у образовању

 

Сарадња у образовању постала је последњих година у односима НР Кине И Финске једна од водећих области сарадње и одвија се на низу подручја и на свим нивоима. Кинески медији наводе да је Финска често добро пласирана у рангирању образовних система у свету, да је та земља позната што не оцењује ученике који имају проблеме са школованјем и да они, без обзира на способности, уче у истом разреду са осталим ђацима.

 

Кинески стручњаци сматрају да се достигнућа финског образовног система виде не само у основном образовању, већ и у вишем и стручном. “Финске школе и учитељи уживају велику самосталност у одређивању градива које предају и њиховог садржаја,” навео је Лиу Баоцун, декан Института за међународно и компаративно образовање Пекиншког општег универзитета.

 

“Учитељима се у Финској веома верује, на њих се не утиче директно…,” изнео је даље декан Лиу. “Бити учитељ је једна од најпожељнијих професија у Финској.”

 

У финским школама се обично не раде тестови и ученици се подучавају вештинама, пре него чињеницама. Стручно образовање има исти статус као и академско учење, а сви сектори вишег образовања су складно повезани, тако да студенти не наилазе на “слепу улицу.”  

 

Цаи Јуђуо, оснивачица Центра за кинеско образовање, студије и размену на Универзитету Тампереа у Финској је навела да је реформа образовног система у тој земљи почела 1970-тих и да се трагало за искуствима других земаља, те саветима међународних организација. “Они су потом развили ‘Финске лекције’ интегришући страна искуства и прилагођавајући их јединственом финском експерименту,” навела је Цаи. 

 

По амбасадору Чену, “таленат представља предност Финске у областима високе технологије, а образовање представља извор ове предности. Кина има око 1.000 студената који студирају и баве се истраживачким радом у Финској,” навео је он.

Синергија Финске, нација зимских спортова и НР Кине, домаћина ЗОИ 2022.

 

Очекује се да ће билатералне везе између две државе бити даље унапређене блиском сарадњом у зимским спортовима. НР Кина је домаћин Зимских Олимпијских игара (ЗОИ) 2022, а Финска је традиционална спортска сила.

 

Становници Финске су ентузијасти и добри у спортовима, нарочито у зимским, због једнинственог природног окружења те земље. Ледене и снежне зиме могу потрајати пет, шест месеци у земљи која је далеко од екватора.

 

Пошто је Пекинг изабран за домаћина ЗОИ, НР Кина и Финска су утврдили огромне могућности за билатералну сарадњу у земским спортовима и покренули сарадњу на владином, пословном и клупском нивоу. Повећане размене су дале подстицај техничком дијалогу, спортском туризму и тржишној експанзији зимских спортова.

 

Процењује се да ће до 2025. око 300 милиона кинеских грађана учествовати у зимским спортовима. Вредност те индустрије ће достићи око билион јуана (преко 150 милијарди долара).

 

Јука Кохонен, директор водећег професионалниог хокеј клуба Јокерит из Хелсинкија, верује да изградња стотина спортских објеката у НР Кини представља велику пословну прилику за светске компаније. Финска, такође, може да обезбеди техничку опрему и професионалне савете за иградњу објеката у НР Кини, додао је он.

 

Си Ђинпинг и његов домаћин председник Финске Саули Нинисто су означили 2019. као годину Кинеско-финских зимских спортова, обавезујући се да ће заједнички подржати ЗОИ 2022. у НР Кини. “Са Финском која је тако добра у зимским спортовима и Кином као домаћином ЗОИ 2022, постоји много тога што можемо заједно урадити у овој области”, казали су државници.

                           Arcticccccc

Сарадња у AIIB, на Новом путу свиле, Арктику

 

Кинески медији подсећају да је Финска 2015. приступила Азијској банци за инфраструктурна улагања (AIIB) као потенцијални оснивач. АИИБ је институција која финансира изградњу инфраструктуре ипромовише регионално повезивање и економску интеграцију.

 

Односи НР Кине И Финске према председнику Сију, другим кинеским званичницима и стручњацима, пружају нове могућности и за иницијативу Један појас један пут (1B1R). Финска је позитивно одговорила на Иницијативу 1B1R коју је НР Кина покренула са циљем изградње трговинске и инфраструктурне мреже која би повезивала Азију са Европом и Африком.

 

Такође се указује да би Финска и друге нордијске државе могле да имају користи од њихове близине Арктику. Током државне посете Финској је Си у неколико махова помињао велику могућност за НР Кину да учествује у пословима на Северном полу. 

 

Но, како бивши амбассадор Чен указује, “Арктик није као Антарктик, који је отворен за све земље света. Уколико друге земље желе да учествују у експлоатацији и развоју Арктика оне морају да сарађују са земљама које га окружују, а земље северне Европе, укључујући Финску, су идеални партнери за Кину да пронађе пут ка Северном полу,” подвукао је Чен.

 

Једини начин за земље које не припадају Северном полу да учествују у пословима тог региона је Арктички савет. Савет је међувладин форум који се бави питањима са којима се суочавају земље Арктика и њихово становништво, а само државе чије се територије налазе на Арктику могу бити чланице. Савет се састоји од осам чланица, Канаде, Данске, Финске, Исланда, Норвешке, Русије, Шведске и Сједињених Америчких Држава.

 

НР Кина је 2013. У Савету постала посматрач. Ласи Хеининен, професор Арктичке политике на Факултету друштвених наука Универзитета Лапланд у Рованиемију на северу Финске, оценио је како су два фактора, огромно становништво и друга по величини економија у свету, доказ да ће НР Кина одиграти значајну улогу у будућим арктичким темама.

 

Тренутно, земље Северног пола сарађују углавном међусобно. Отуда би сарадња између Финске и НР Кине у Арктичким савету представљала иновативни модел без преседана за међудржавну сарадњу у темама тог региона, додао је професор Хеининен.

 

НР Кина је већ учествовала у пројекту који је покренула Финска за изградњу подводних каблова на Арктику, за успостављање новог информационог “аутопута” који би повезао Азију и Европу, рекао је амбасадор Чен. Наиме, ранији фински премијер Паво Липонен је у пројекту сачињеном 2016. сугерисао полагање каблова дуж око 10.500 километара од Јапана и НР Кине до полуострва Кила у Русији и Киркенеса у Норвешкој.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 17 април 2017 22:48
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015