Кућа Добрих Вести

Login

Индија на 62 Међународном београдском сајму књига

Оцените овај чланак
(1 Глас)

naridnerБЕОГРАД - Амбасада Индије учествује на 62. Међународном београдском сајму књига од 22-29. октобра 2017. Ово је четврта узастопна година како Амбасада друге најмноголјудије землје на свету и једне од најстаријих култура, учествује на популарној београдској манифестацији литературе.

 

Свечано отварање индијског штанда је било у недељу, 22. октобра, у хали бр. 2 Београдског сајма. Штанд су отворили амбасадорка Индије Нариндер Чохан и Државна секретарка у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Татјана Матић.

 

Свечаности су присуствовали представници индијске индустрије туризма, филма и медија, као и представници Београдског универзитета, школа, издавачи књига, медији и остали уважени гости.

 

Учешће Индије на овогодишњем сајму обухвата: (I) специјалну поставку књига на тему јоге и ајурведе, са свеобухватним приступом за постизање оптималног здравља, виталности и вишег нивоа свести; (II) књиге о савременој Индији, укључујући политику, економију, индијску културу и историју; (III) књиге о индијској кухињи, најстаријој у свету и јединственој по употреби зачина; (IV) литературе о религију и филозофију, како би се боље разумела култура и филозофија Веда, Упанишада, филозофија хиндуизма, Цивилизација Долине Инда; (V) публикације о будизму и будистичкој уметности, попут храмова исклесаних у стенама, што представљају један од највећих покрета у индијској уметности;

 

На штанду се могу видети, такође (VI) многе од преко 150 књига индијских аутора преведених на српски језик; (VII) литература за децу, енглеско-хинди речници, као и приручници за самостално учење хинди језика; (viii) широк избор романа; (ix) књиге о индијским великанима, које представљају живот и учења Махатме Гандија, Шри Ауробинда, Рабиндраната Тагореа, Џавахарлала Нехруа….

 

Индијски павиљон, такође, представља дела награђиваних савремених индијских писаца као што су: Салман Ахтар, Четан Багат, Анита Десаи, Викас Сваруп, Анита Наир, Аравинд Адига, Кунал Басу, Манџу Капур, В.С. Најпол, Амитав Гош, Инду Сундаресан, Хари Кунзру, Радика Џа, Џампа Лахири, Махеш Рао, Викрам Чандра, Дипак Чопра, Упамању Чатерџи, Аша Миро, Рохинтон Мистри, Навтеџ Сарна и други.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 26 октобар 2017 10:18
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија