Кућа Добрих Вести

Login

Дани мароканске културе

Оцените овај чланак
(1 Глас)

serboropsusejeБЕОГРАД - У другој половини септембра Савско шеталиште на београдском Калемегдану је било десетак дана претворено у “Мали Мароко.” Проласком кроз капије крочили би у краљевску земљу са северозапада Африке, док је одјкивала традиционална мароканска музика, виорио се њен фолклор, приказивале занатске делатности Мароканаца и ширио мирис тамошњих јела.

 

 

Врелина сунца тих дана у Београду је доприносила веродостојности мароканског амбијента.


На простору од око 400 квадратних метара, Министарство туризма Краљевине Мароко и "La Мaison de l' Artisan", преко амбасаде те државе у Србији и уз помоћ Градске скупштине Београда, организовали су од 15. до 24. септембра “Дане мароканске домаће радиности”. Гости Србије су били и Мухамед Саид, министар туризма, ваздушног саобраћаја, занатства и социјалне економије Марока, те градоначелник престонице Рабата Мохамед Садики.


Тих дана су посетиоци уживали у богатству културе и традиције државе настале крајем осмог века. Десетак шатора, од којих неки прављени од камиље длаке какви могу да се нађу код номада на песку највеће светске пустиње Сахаре, били су дом различитим занатлијама из појединих делова Марока, позорница традиционалним музичарима и фолклорним извођачима, кулинарским шефовима.


Кроз културна и уметничка догађања је било могуће упознавати марокански начин живота и дуготрајно наслеђе краљевине. Ови су, пак, према амбасадору Краљевине Мохамеду Амине Бенхажу “саткани од арапско-исламске, берберске и сахарско-хасани компоненте, гајених и обогаћених афричким,андалузијким, јеврејским и медитеранским утицајем.”


Сличне манифестације су приређене у Варшави 2009, Загребу, Кијеву и Дохи 2013. теи Софији 2014. Њихов циљ је да прикажу најбоље из традиције старих краљевских градова Феса, Рабата, Маракеша и других у Мароку.

 

 

                                    igracikalimegdan

 

Марокански начин живота


Било је ту краснописаца (калиграфа који су гушчјим пером исписивали арапским писмом имена заинтересованих или њима драгих), кожара (осим што прави торбе и каишеве, у његовој радионици настају и пуфови - мароканска верзија табуреа који има свака кућа), мајстора израде бабуша (мароканска папуча), кујунџија, тесара, ткача (нарочито су били привлачни теписи од вуне бојени травама, па су природни, а творци их разликују по броју чворова), ковача, уметница тетовирања каном…


Музика је била андалушка, арапска, чији се различити стилови чују широм Магреба, а потиче од звукова Ал-Андалус (мулиманске Иберије) насталих између 9. и 15. века. Фолклорне игре Гнау проистекле из афричких братстава су изводили стасити момци са великим бубњевима, зурлама и гвозеним кастањетама и успут упражњавали акробатске скокове.


У поподневним сатима сваког дана је у традиционалном амбијенту шаторског насеља служена богата и различита мароканска храна.

 

Најчешће је то био тажин, старо берберско јело, у ствари гулаш справљан од меса и поврћа који се готови у глиненој посуди по којој је и добио назив. Тажин је најчешће са рибом, маслинама и лимуном; са говедином и сувим шљивама; или Тажин из Есауире са морским плодовима и кавијаром од плавог патлиџана (намаз од патлиџана, сардела, белог лука, влашца, капра, бибера, лимуна, маслиновог уља и декорисан першуном). Пробани су, такође, ћуфтице и марокански палачинци и кускус, зрнаста, тврда, дурум пшеница кувана на пари и преливена различитим гулашима и поврћем, стандардна храна народа у Магребу.

 

 

                                         fashionsohu

 

Музичка ревија као врхунац манифестације


Врхунац је ипак била ревија колекције кафтана мароканске високе моде на тему „Султанија Андалузије“ креаторке Салме Дебах, приређена у Свечаној сали Скупштине града. По амбасадору Белхаџу, кафтан је "драгуљ мароканске одеће" и сведочи о уметности људи чији су се животи мењали, а они, поносни на своју традицију, елегантно се оријентисали ка уметничким правцима на Западу.”
Креаторка, родом из Феза је инспирисана високом модом и традиционалним различитостима. Креације су јој рађене од свиле и памука, увезених из Индије, Италије и Француске, а украшене кристалима „Сваровски”.


Гледаоцима су представљен низ лепо сложених кафтана који су истицали различите моделе најпознатије мароканске одеће настале из мешавине ношњи Бербера, Јевреја, Африканаца, Арапа и Мавара. Сваки је рађен неколико недеља, ручно, повезујући старе традиције и модеран изглед. У интервалима је сала претварана у концертну дворану наступом традиционалних музичара из групе Гнау.

                                          tepososos

 

Споразуми за унапређење сарадње Србије и Марока


Краљевина Мароко и Србија ове године обележавају шест деценија од успостављања дипломатских односа и непрекидне сарадње између Рабата и Београда. То је и био повод за манифестацију на којој су богата култура и традиција Марока представљени грађанима Србије.


Иако је сарадња Србије и Марока дуготрајна, њихове добре политичке односе нису увек пратили економски. Зато би ова манифестација требало да буде корак ближе јачању економске и културне сарадње.


„Током посете потписали смо неколико споразума. Посебно бих истакао споразум о ваздушном саобраћају, који би требало да омогући нашим авио-компанијама да припреме све потребно за успостављење директне авионске линија између Марока и Србије“, објаснио је министар Саид.


Градоначелници Садики и Синиша Мали су потписали Споразум о партнерству и сарадњи између Рабата и Београда. Такође и Меморандум о разумевању између два града.


“Желимо да допринесемо даљем јачању привредних веза. За даљу сарадњу Србије и Марока постоји огроман потенцијал, који превасходно видимо у области туризма, због чега смо договорили наступе на сајмовима, Београда у Рабату и Рабата у Београду,” рекао је Мали, који је за 2018. најавио „Дане Београда у Рабату”.


Садики је оценио да је 60 година дипломатских односа, “јако пуно времена и због тога би требало уградити више динамике у нашу сарадњу”. Градоначелник сматра да се међу темама по важности истичу заштита животне средине, обновљиви извори енергије, као и заштита споменика културе.


“Прошетао сам градом и приметио да постоји доста сличности између Београда и Рабата. Београђани су веома срдачни и то је нешто што ћете такође пронаћи код нас,” закључио је Садики.


Поводом јубилеја дипломатских односа између две државе у галерији Војног музеја на Калемегдану, је 2.октобра отворена изложба фотографија под називом ,,Мароко-Србија 60 година пријатељских односа“, кустоса Наташе Томић. Изложба ће бити отворена за посетиоце до 2. децембра ове године.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 31 октобар 2017 12:09
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија