Кућа Добрих Вести

Login

Вече Срба из Мађарске

Оцените овај чланак
(2 гласова)

tambjraoreksetarБЕОГРАД - „Култура српске националне заједнице у Мађарској кроз векове“  била је тема којом се заједница Срба у  овој суседној земљи представила ове недеље   културној јавности Београда пригодним програмом у Мађарском културном центру Колегијум Хунгарикум (Collegium Hungaricum) у  оквиру којег је отворена изложба ликовног уметника из Мађарске,  Милана Ђурића, док се тамбурашки оркестар „Банат“ из Деске представио посебним музичким програмом. 

 

Истичући вековне културне и националне везе два народа, његова екселенција др Атила Пинтер, амбасадор Мађарске у Београду, посебно је нагласио дубоке историјско – културне везе два народа које датирају још од средњег века и подсетио да је српски краљ Стефан Драгутин Немањић био ожењен угарском принцезом Каталин. Сеоба српског становништа под вођством српског патријарха Арсенија Чарнојевића 1690.године када се више од 10.000 српских породица доселило на територију тадашње Угарске и населило уз Дунав до најсеверније тачке у Сент Андреји, трајно је везала два народа, истакао је госп. Пинтер.  

 

У свом предавању о активностима Срба  Мађарској, Милан Ђурић је посебно указао да се доласком у тадашњу Угарску српска национална заједница укључила у токове Западноевропске културе. Највећи искорак у том правцу остварен је у Сент Андреји, месту које већ више векова инспирише својим уметничким дометима, у коме су Срби подигли и потомству оставили седам барокних цркава и изузетно богату црквено-уметничку збирку која и данас привлачи пажњу посетилаца. Он је подсетио да је у Сент Андреји 1717. Г. штампан први српски буквар заслугом Гаврила Стефановића Венцловића, свештеника, преводиоца, иконописца и песника. Срби су у том периоду били добро организовани, па је у Будиму 1838 год. Теодор Павловић штампао „Српске народне новине“ исте године , један од најугледнијих Срба тога времена Сава Текелија, завештао је своју имовину  за добробит и школовање српске омладине, основао библиотеку и чувени „ Текелијанум“, организоване су прве српске грађанске школе. Културном процвату Срба у Аустроугарској огроман допринос, нагласио је Ђурић, дали су велики ствараоци тога доба: Константин Данил, Арса Теодоровић, Никола Алексић, отац српског театра Јоаким Вујић који је рођен у Баји, потом прва жена члан САНУ, сликарка Катарина Ивановић, чувени писац Јаков Игњатовић, рођен у Сент Андреји, затим Корнелије Станковић, рођен у Будиму, први српски школовани композитор, диригент и пијаниста. Ђурић нагласио да је број угледних ставаралаца у култури Срба у Мађарској, заиста импресиван и навео да је 1896. г у Пешти је основана Матица српска чије седиште је касније пресељено у Нови Сад. Милан Ђурић је подсетио и на значајне српске ствараоце двадесетог века, писца и песника Милоша Црнјанског који је рођен у Чонграду, сликара Петра Добровића, етномузиколога, писца, педагога, преводиоца, Тихомира Вујичића и нјеговог брата Стојана Вујичића, оснивача Музеја српске националне културне збирке у Сент Андреји.

 

Он је на крају посебно истакао да српска национална заједница и данас брижно негује своју културну традицију, своје вредности, иако  бројчано скромна (у Мађарској данас живи око 10.000 Срба), веома је активна и запажено присутна у културном животу Мађарске, али и одржава веома живе везе са матицом.

 

Тамбурашки орекстар „Банат“ из Деске, у саставу КУД „Банат“, извео је богат музички програм и тако српску националну заједницу у мађарској представио у најлепшем светлу. Овај оркестар је 2015. г.  на Тамбурашком фестивалу у Новом Саду освојио посебно признање  за очување и неговање тамбурашке музике.

 

Тамбурашки оркестар Банат из Деске

 

Под руководством Јосипа Будинчевића 2005 године је кренуо рад оркестра у садашњем саставу у нади попуњавања оркестра са младим извођачима. Није требало дуго чекати већ у истој години су се представили на Банатском сабору у Десци. Захваљујући блиској и тесној сарадњи са десчанским Културно-уметничким друштвом Банат оркестар је стални музички пратилац КУД-а. Старији чланови оркестра су Иствáн Меллар (контрабас), Сретен Адамов (тамбура) и Јосип Бундичевић (басприм,) они су били већ и раније чланови оркестра који је пратио КУД Банат, а уз њих су се прикључили Филип Адамов ( басприм тамбура ) и Марко Ђорђевић ( прим тамбура) као нови чланови. Остали чланови оркестра су Иван Мамузић из Суботице, Јасмина Бошњак из Печуја и Ана Михаљевић из Мохача. Сви они посвећују посебну пажњу очувању и гајењу традиција тамбурашке музике на разним концертима. Редовно наступају на смотри под називом Банатски сабор који се приређује из године на годину у Десци, али њихова уметност је већ представљена и у иностранству као нпр. у Румунији, Србији, Црној Гори, Италији, Бугарској чак и на острву Мадеири. Народне песме у извођењу певачице Естере Вујчин-Фрањо употпуњавају репертоар ансамбла.

 

Прекретница у животу оркестра је био наступ на Тамбурашком фестивалу у Новом Саду 2015. године, где су освојили посебну награду за очување и неговање тамбурашке музике.

 

Изложба слика Милана Ђурића, отворена је у Мађарском културном центру у београду до краја новембра, а посетиоцу могу да је обиђу од 10-17 ч.

 

Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 23 новембар 2017 20:26
Зорица Д. Марковић

Новинар ТАНЈУГ-а, у време када је државна новинска агенција била у светском врху по поузданости, брзини и професионалним стандардима. У сјајном окружењу великих ауторитета, имена која су ушла у историју српског новинарства, правом попришту духа, годинама ,,пекла", занат и научила најважније – нема краја, на себи се ради до краја живота, учиш док си жив. У таквом Танјуг-у прошла сам готово све редакције, последњих десетак година пратила сам здравство и екологију.
У време распада бивше Југославије, када је Танјуг постао партијско оруђе, напустила сам ту кућу, желећи да памтим само оно што је било добро у њој. Готово деценију потом провела сам у, тада тек рођеној новини, БЛИЦ-у. Млада новина, тим пун заноса и ентузијазма правио је нешто чега до тада није било на домаћем тржишту информисања. Радозналост ме је одвела из Блица, а као коаутор сценарија у сарадњи са редакцијом Научно-образовном програма РТС-а пуне две године радила сам на реализацији серије ,,Здравствени водич" од 22 епизоде, свака у трајању од по 30 минута, без реклама и тзв ,,сече". Ова серија доживела је више реприза и приказивања и на другим тв кућама широм бивше Југославије.
Добар део времена провела сам у невладином сектору, водећи удружење Клуб Здравље које се залагало за доношење Закона о заштити права пацијената и у томе и успело. Закон је усвојен у априлу 2013. године. Ратификацију Декларације из Овиједа, која регулише клиничка истраживања лекова и учешће пацијената у тим истраживањима, на иницијативу Клуба Здравље, Скупштина Србије спровела је 2011.године. Годину дана провела сам на месту директора Медија центра Клиничког центра Србије.
Сарађивала сам са великм бројем новина, часописа, недељника, магазина: Политика, Дневник, Вијести, НИН, Глас осигураника, амерички лист Србобран, јапански DIAMOND, црногорски ДАН, DINERS магазин, NEWS магазин, Геополитика, ревија ТРАГ, ревија 92, сајтове NSPM....
Рођена у Београду (08.06.1948), где сам похађала и завршила све школе, од основне ,,Браћа Рибар" ( данас ,,Краља Петра I") , преко чувене Прве београдске гимназије до Медицинског факултета. У новинарству сам се обрела стицајем неких животних околности, заволела тај посао и остала заувек. Поносна сам мама једног сина и своје ћерке, бака две дивне унуке. Музика и природа су моја велика љубав. Никада нисам престала да се дружим са планинарима, дугогодишњи сам члан ПД Победа, пасионирани трагач за неосвојеним даљинама, планинама, рекама, сваке године обавезно се дружим са пријатељима на неком рафтингу. Певање и музика ме испуњавају од ране младости, певала сам у КУД ЛОЛА, а након вишегодишње паузе обновила певање у КУД Ђока Павловић, потом у хору Браћа Барух. Сада певам у дивној земунској дружини, хору ОДЈЕК.
Мој сан да пишем само о добрим и племенитим стварима, надам се, моћиће да се реализује у сарадњи са кућом ДОБРИХ ВЕСТИ, где сам се поново срела са мојим драгим колегама из оног негдашњег Танјуга, из времена када је то била кућа за поштовање.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија