Кућа Добрих Вести

Login

Прослављено 70. година независности Мјанмара

Оцените овај чланак
(2 гласова)

mjanmaraioddАмбасада Републике Уније Мјанмар прославила је у Београду 70 година своје независности.

 

Амбасадор Републике Уније Мјанмар Мјо Еј казао је да су односи његове домовине и Србије били блиски и пријатељски од узајамног успостављања дипломатских односа 29. децембра 1950. па све до данас.

 

“Прошлог месеца смо обележили 67. годишњицу наших дипломатских односа,” подсетио је амбасадор Мјо на пријему који је приредио поводом 70. годишњице Дана независности Мјанмара. Амбасадор је рекао како верује да ће односи између Мјанмара и Србије бити настављени још много година.

 

Амбасадор Мјо је у говору четвртак увече  у београдском хотелу Метропол, поред осталог, казао:

 

„Ове дивне вечери, у име владе и народа Републике Уније Мијанмар, желео бих да изразим искрену захвалност свима вама на присуству нашој прослави 70. годишњице Дана независности Мјанмара, која је у ствари 4. јануара. То је коинцидирало са српским новогодишњим празницима, тако да смо померили датум прославе Дана независности. Велико ми је задовољство да поделим ову прилику са вама, јер славимо заиста посебан дан за Мјанмар.

                                        flagrai

 

На овој великој церемонији, дозволите ми да представим кратку историју пријатељских односа између Мјанмара и Србије. Уколико се осврнемо на историју нашег односа, Мјанмар и бивша Југославија су имале пријатељске односе пошто је Мјанмар поново стекао независност од британске колонијалне владавине. Наши односи су били блиски и пријатељски од успостављања дипломатских односа између наше две земље 29. децембра 1950. па све до данас. Прошлог месеца смо обележили 67. годишњицу наших дипломатских односа. Верујем да ће они бити наставити још много година. Мјанмар и Србија су оснивачи Покрета несврстаних, тесно су сарађивали и међусобно се помагали и то не само у Покрету несврстаних, већ и у међународној арени.

 

Било је много размена посета укључујући и највише нивое две земље. Његова Екселенција Маршал Јосип Броз Тито, председник Социјалистичке Федеративне Републике Југославије, посетио је Мјанмар два пута, у јануару 1955. и 1959. године. Основа блиског пријатељства и међусобног разумевања између наше две земље, коју су саградили премијер У Ну и председник Тито, постоји и данас.

                                    union

Екселенције, Даме и Господо,

 

Током 70 година, наша земља је прошла кроз много значајних промена. Демократски изабрана цивилна влада, на челу са Државном Саветницом До Аунг Сан Су Ћи је на функцију ступила 30. марта 2016. године и са председником У Тин Ћо и са својим руководством, Мјанмар тежи да постане мирна, модерна и развијена нација. Нова цивилна влада у Мјанмару наставља да искрено цени постојеће пријатељство и партнерство са свим земљама. Ја сам посебно сигуран да ће ова прослава вечерас додатно ојачати постојеће пријатељске односе и билатерално разумевање између две земље и народа у годинама које су пред нама.”

 

Пријему су присуствовали министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије Зоран Ђорђевић, представници дипломатског кора, укључујући и војне дипломате, као и личности из јавног и културног живота Београда и Србије.

 

Посебност овог догађаја је било извођење националне химне Мјанмара “Каба Ма Кyеи” ("До краја света") и српске “Боже правде” у интерпретацији Градског хора Барили из Пожаревца.

                                  PETsmeh

Мјанмар

 

Република Уније Мјанмар (некадашња Бурма), је суверена држава у Југоисточној Азији, са површином од 676.578 квадратн их километара. Мјанмар се граничи са Индијом И Бангладешом на западу, Тајландом и Лаосом на истоку, те Народном Републиком Кином на северу и североистоку. На југу се, дуж 1.930 км простире обала која излази на Бенгалски залив и Андаманско море, чинећи трећину од укупно 5.876 км граничних линија Мјанмара.

 

Прве државе градови су настали у централном делу данашњег Мјанмара око другог столећа пре наше ере. Краљевство Паган је између 1050. и 1060. године нове ере прво ујединило регионе који ће касније постати савремена Бурма (Мјанмар). После три Англо-бурманска рата у 19 веку, Уједињено краљевство је колонизовало Мјанмар 1885. године. Мјанмар јед поново стекао независњост и суверенитет 4. јануара 1948.

                                         imelin

 

Процењује се да је 2017. у Мјанмару живело око 54 милиона људи. Власти Мјанмара признају 135 етничких група у земљи у којој се чује 108 различитих језика. Процењује се да припадници Бамар народа чине 68 одсто становника, а следе Шан  (10 одсто), Кајин (седам), Ракинђа (четири) И Кинези (три одсто).

 

Главни град Републике је новосаграђени Непјидо са близу милион житеља. Највећи град и привредно средиште је Јангон, својевремени главни град, у коме обитава седам милиона људи.

 

Мјанмар је члан Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН), од 1997.

 

Привреда Мјанмара

 

Мјанмар је земља обдарена различитим сировинама, земним гасом и минералима. Представници Мјанмара са поносом истичу да највећи бисер, рубин и ћилибар потичу из те ремље, која, уз то, поседује земљиште плодно за пољопривреду и значајне могућности за развој туризма.

 

Преоцењује се да је номинални укупан домаћи производ (БДП) Мјанмара у 2017. изнео 72,4 милијарде долара (72. у свету), а БДП по становнику 1,374 долара(150. у свету). БДП мерен паритетом куповне моћи (PPP, по тржишним ценама) је процењен на 334,8 милијарди долара (53. на свету), а пер капита доходак 6.360 долара (127. у свету). На крају 2016. је Мјанмар сврстан на 145. место међу 188 земаља на Индексу људског развоја (ХДИ),

 

Председник Републике У Тин Ћо је на прослави националног празника обећао да ће бити грађена демократска федерална република у складу са резултатима политичких дијалога. Он је нагласио потребу колективног рада на стварању одговарајућег новог устава државе.

 

У Тин Ћо је у поруци позвао на наставак рада у подручјима образовања, здравства и реформе у секторима привреде и страних инвестиција, као и на усредређење ради побољшања друштвено-економског положаја људи. Улажући напоре за развој нације, треба да радимо на политичкој стабилности, напретку и јединству међу свим етничким заједница,а закључио је председник Републике Уније Мјанмар.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено субота, 20 јануар 2018 22:06
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија