Кућа Добрих Вести

Login

Глобална привреда: Ипак се креће

Оцените овај чланак
(2 гласова)

svetskaprivredaБЕОГРАД - Глобална економија је 2017 године побољшана. Процењује се да је раст светске привреде достигао три одсто, најснажнији од 2011. и значајно побољшање у односу на период после кризе те 2,4 одсто забележених у 2016.

 

 

Раст је 2017. зебележен у више од пола националних привреда у свету указујући на распрострањени опоравак, оценила је Светска банка. Уопште, промене су набоље. Људи живе дуже него икада. Екстремно сиромаштво наставља да опада. Писменост расте. Иновације и технологија повећавају квалитет живота. Људски капитал је највећи покретач  богатства у савременом свету.

 

 

Но, током 2017. је било много нерешених и реметилачких догађаја и трендова. Регистрован је рекордан број урагана, земљотреса, бујичних монсунских киша и историјских поплава, те разарајућих пожара. Природне катастрофе су уништавале имовину и односиле животе од Јужне Азије до Кариба. Квалитет образовања у многим државама је опао иако је већи део света ушао у дигитално доба.

 

 

 

Данас се догоди око четити пута више природних катастрофа (у којима је погинуло више од 10 људи или је поврђено више од 100) него што их је било током 1960-тих. Катастрофе различито погађају људе. Сиромашни трпе само делић економских губитака које наносе катастрофе, али они подносе терет њихових последица. У извештају Светске банке (СБ) наводи се да је од критичне важности инвестирање у социјално-економску отпорност људи ради разбијања круга сиромаштва изазваног катастрофама.

                                        njujork

 

Милиони су се и у 2017. суочили са глађу и била им је неопходна хитна помоћ. Процењено је да је за 83 милиона људи у 45 земаља, била је неопходна хитна помоћ у храни током прошле године, за преко 70 посто више него 2015. У Јемену је највећа група људи којима прети ризик од глади – 17 милиона становника те државе на југу Арабијског полуострва нема довољно хране, а преко три милиона деце, трудница и дојиља, је акутно потхрањено. Сложена комбинација текуће несигурности и конфликта, велика пресељења становништва, климатска промена и смањење природних ресурса настављају да учвршћују нестабилност у снабдевању храном милиона људи широм света. Према прогнозама, потражња за храном наставиће да расте по стопи од 20 посто на глобалном нивоу у наредних 15 година.

 

 

Људи и образовање

 

 

 

Две трећине светског богатства представља људски капитал. Богатство представља имовинску базу која омогућава земљама да увећавају укупан друштвени производ (БДП) и расту. Инвестирање у људе доводи до већег богатства и бржег економског раста.

 

 

 

Људски капитал – знање, искуство и настојања становништва, представља највећу имовину света. Он чини готово 65 посто светског богатства. Међутим, у земљама са ниским примањима, само 41 посто богатсва представља људски капитал.

 

 

 

Како се земље развијају, удео људског капитала постаје све важнији. Међу осталим изазовима, убрзања у технологији захтевају од земаља да хитно инвестирају у своје људе уколико мисле да имају конкурентну економију у будућности.

 

                                        rukolaaaa

 

Образовање је једна од највећих инвестиција коју друштво може да уложи у своју децу – и у свој људски капитал. Но, постоји криза у учењу. У Извештају о светском развоју за 2018. наводи се да квалитет и квантитет образовања варирају у великој мери од једне до друге земље. У најсиромашнијим земљама, мање од једног међу пет ученика основних школа је успешно у математици и читању. Стотине милиона деце одраста без најосновнијих животних знања.

 

 

 

Очит је утицај образовања на економску мобилност међу генерацијама. На пример, у неким земљама у Подсахарској Африци, са економијама ниских примања или крхким, око 12 посто одраслих рођених током 1980-тих стекло је боље образовање него родитељи. У истој генерацији, у деловима Источне Азије, тај проценат је преко 80 посто.

 

 

Млади, посао и зараде

 

 

на учење утиче исхрана због чега милиони деце остају недовољно развијена. Пре шестог рођендана детета, мозак се развија брже него у било ком другом периоду живота. Слаба исхрана може имати далекосежан, доживотни утицај на учење детета, здравље и зараду кад одрасте.

 

 

 

Број деце која су неухрањена генерално је опао од 1990. Но, број неухрањене деце је порастао у Подсахарској Африци са готово 45 милиона 1990, на 57 милиона 2015. Уколико тај тренд не буде преокренут, регион неће достићи глобални циљ смањења неухрањености деце за 40 посто до 2025. Опет, са радним местима будућности за која се очекује да ће захтевати нова и савременија знања, постаје све важније рано улагати у људе. 

 

 

 

Високе личне и економске трошкове носи ступање деце у брак. Сваког дана се 41.000 девојака уда пре напуњене 18 године, што је 15 милиона сваке године. Удаја дубоко утиче на децу невесте, њихову децу, фамилије, па чак и њихове државе. Девојке које се младе удају имају мање шансе да заврше средњу школу; вероватно ће родити децу пре него што напуне 18 година; смањују будуће зараде; и у већој су опасности од кућног насиља. Уколико са дечјим браковима буде окончано до 2030, повећање благостања могло би да достигне преко 500 милијарди долара  годишње.

 

 

Светско становништво је младо. И без посла. Послови пак представљају излаз из сиромаштва, али 60 посто младих људи старости између 15 и 24 године широм света је незапослено. У Јужној Азији и Подсахарској Африци број људи између 15 и 24 године непрекидно расте и достигао је 525 милиона у 2015. што је готово половина глобалне популације младих.

 

                                                     sunrasie

 

Послови за младе важни су за социјално, економско, и политичко укључивање појединаца. Како се приступ интернету повећава, људи желе да остваре веће приходе него раније. Само у Африци у којој живи 1,2 милијарди људи, 226 милиона паметних телефона било је прикључено на интернет крајем 2015.

 

 

Екологија и обновљива енергија

 

 

У свету је произведена рекордна количина угљеника. Председници држава и други лидери истакли су своју посвећеност борби против климатских промена на самиту Једна планета у француском главном граду 12. децембра, на двогодишњицу потписивања Париског споразума.

 

 

 

Позив државника на конкретну акцију дошао је пошто је концентрација емитовања угљен диоксида (CO2) достигла највиши ниво у последњих 800.000 година. Емисија CO2 порасла је за 60 посто у периоду између 1990. и 2014. Toko последње три године, глобална емисија почела је да се смањује, али је недавно почела поново да расте. Годину 2017. која је била једна од три најтоплије икада забележене, обележила је јунска одлука предсаедника Сједињених Америчких Држава Доналда Трампа  о напуштању прекретничког Париског споразума о клими из 2015.

 

 

Природни капитал и биодиверзивитет су потцењени. Глобално, живот више од милијарду људи зависи од шума, чија је вредност процењена на преко 600 милијарди долара годишње. Животиње, биљке и морски биодиверзивитет чине “природни капитал” који чува екосистем Земље функционалним и економско продуктивним.

 

 

 

Но, човечанство је суочено са драматичним нестајањем биодиверзивитета. Климатска промена, ловокрађа, претерано рибарење и загађење праћени су смањењем површина под шумама, крајолика и екосистема, чиме животне средине постају много рањивије. Док су у 2017. откривене нове животињске врсте као што је Тапанули орангутан у Индонезији, готово једна четвртина врста сисара у свету је угрожена или изумрла.

 

 

Опет, забринутост због емисије гасова. али и јефтиније батерије и могућност савладавања већих растојања, побољшали су перспективу електричних возила. Волво је постао први велики произвођач који је објавио да ће прекинути производњу аутомобила са мотором на унутрашње сагоревање. Из Велике Британије и Француске је саопштено да ће у наредним деценијама забранити продају аутомобила на бензин и дизел.

 

 

 

Више од аутомобила, напредак обећава моћ обновљиве енергије. Она преображава глобални систем електичне енергије, са новим капацитетима и вредношћу инвестиција које стално премашују оне у сектору фосилних горива. Током 2016. широм света саграђено преко 160 гигавата енергије добијене од сунца, ветрова, вода,  пара и магме или биомасе, за шта је уложено 297 милијарди долара.

 

 

 

У 2017. је петина светске енергије потицала из обновљивих извора. Годину дана раније, међу новим енергетским капацитетима широм света, обновљиви извори су чинили више од пола.

 

                                                          kidsmadaksara

 

 

Светска привреда

 

 

Има мишљења да је светска привреда главни узрочник немира у свету. Но, постоје трачци наде за глобалну привреду, после дуготрајног таворења у кризи. Међународни монетарни фонд (ММФ) је повећао своју прогнозу за глобални раст током 2017. и 2018, после распрострањеног опоравка у Европи, Народној Републици Кини, Јапану и САД. Узлазни тренд пружа прилику за предузимање неопходних реформи, указано је из ММФ.

 

 

Светске берзе су имале богату жетву.  Берзански индекси, мере вредности делова акција, попут Дау Џонсовог индустријског просека, S&P 500 и NASDAK су обарали рекорд за рекордом. Еуфорију за раст вредности акција су подстицала веровања да ће председник Трамп поједностављивати прописе и смањивати порезе, као и јачање светске привреде.

 

 

Многе централне банке су пооштриле монетарну политику, пошто су се појавили инфлаторни притисци. Америчка Федерална резерва је повећала каматну стопу три пута. Банка  Енглеске је повећала камате први пут за деценију, Канадска централна банка први пут за седам, а јужнокорејска за шест година. Европска Централна банка је предузела корак ка укидању свог програма стимулисања.

 

 

СБ је, у међувремену, оценила да је током протеклих 15 година постало лакше покренути пословне подухвате. Време потребно за започињање посла је преполовљено. Живахни приватни сектор води ка отварању нових радних места што може преобразити земље и заједнице. Пројекат Doing Business је забележио готово 3.200 реформи у пословном окружењу 186 привреда широм света. Подручје у коме је утврђен највећи број реформи јесте покретање посла. Данас је за покретање малог или средњег посла потребно, у просеку, 20 дана широм света, у поређењу са 52 током 2003.

 

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено недеља, 21 јануар 2018 21:46
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија