Кућа Добрих Вести

Login

Индија: Земља изобиља у људима

Оцените овај чланак
(2 гласова)

upmondiИндија би већ ове године могла да претекне Велику Британију и Француску и постане пета највећа национална привреда у свету мерено америчким доларима, предвидео је недавно Центар за економска и пословна истраживања (Cebr) из Лондона.

 

 

Према извештају Cebr, био би то велики скок за ту земљу у односу на садашњу седму позицију на листи коју саставља институт. Испред ње ће бити САД, НР Кина, Јапан и Немачка.


Cebr даље предвиђа да ће се до 2032. Индија попети на треће место, само иза НР Кине и САД, које ће у међувремену заменити позиције. У ствари Индија је по прилагођеним мерилима трошкова живота, већ сада на трећем месту, сматра Cebr.


Табела светске економске лиге Cebr сврстава развијене и земље у развоју које су у успону на основу БДП мереном у америчким доларима по тржишним ценама до 2032. године. “Национална производња у ‘текућим америчким доларима по тржишном курсу’ се користи као мерило стварног новца, а не статистички модели попут паритета куповне моћи (PPP) или цене прилагођене за инфлацију,” навели су у центру.


ММФ прогнозира да ће Индији успети да буде пета у 2019. години. Према ММФ, величина индијске поривреде је сада 2,439 билиона долара. Уз стопу раста од 6.7 процента у 2017. и 7.4 у 2018, очекује се да величина привреде Индије буде 2,926 билиона долара у 2019. и по тим пројекцијама претекне Француску и Велику Британију, свог колонијалног господара до пре 70-так година.
За такав сценарио нису криви Брегзит или лоше стање француске привреде. Велика Британија бележи осму годину раста за редом и њена економија је у 2017. претекла Немачку и Француску. Влада Француске, пак, очекује да ће током 2017. бити премашена пројектована стопа раста од 1,7 одсто, а слично ће бити и у 2018. Према ММФ, највеће привреде света, мерено номиналним БДП су САД (19,362 билиона долара), НР Кина (11.937 билиона), Јапан (4.884 билиона), Немачка (3.652 билиона), Француска (2.575 билиона), Велика Британија (2.565 билиона долара) и Индија.

 

                                         komerce

Индијска демографска дивиденда


Заслуга за скок Индије, припада само тој земљи, њеном становништву и влади. Привреда Индије је остваривала раст по стопи од око седам посто годишње од када је 2014. премијер Моди ступио на дужност и на чело владајуће Баратија Џаната партије (BJP). Ове године ће привреда Индије бити за трећину већа у односу на ону пре четири године од када је Моди на дужности. Индија је почела деценију иза Велике Британије, Француске, Италије и Бразила, али их је у међувремену све претекла.


Промена таквих размера захтева тешка политичка решења. Но, то значи и велики преображај у највећој демократији у свету.


Ствар коју Индија има, а поменуте земље, са изузетком НР Кине, немају су људи – и то у изобиљу. Становништво Индије је три пута многобројније од Велике Британије, Француске, Италије и Бразила заједно. Ипак, производња по глави становника у Бразилу је пет пута већа него у Индији. БДП по глави становника у Великој Британији је „потпуно друга лига “.


Др. Ганешан Вигнарађа , председавајући Глобалног економског програма на Институту Лаксхман Кадиргамар на Шри Ланки, такође, сматра да је, између осталог, на привредни успон суседне Индије утицала демографија. Више од половине становништва у Индији – око 600 милиона људи – млађе је од 25 година; ниједна друга земља нема толико младих људи.


“Индија ће у наредних неколико година додавати 20 милиона људи у доби од 16 до 24 година, што је драматична промена,“ навео је шриланканшки стручњак. Процењује се да ће, уколико жели да отвори милионе продуктивних радних места и да управља светском привредом, Индија у наредних 10 година морати да изгради барем 1.000 универзитета и скоро 50.000 факултета техничких наука.
Но, др. Вигнарађа сматра да су и многи економски фактори утицали на привредни успон суседне Индије. “Индија огромно улаже у инфраструктуру, а то значи модернизацију пруга, лука, снабдевања електриком, што је суштина.” Такође, владине структурне реформе користе савезним државама на југу Индије које постају производна чворишта и укључују се у ланац додате вредности, што је раније био ређи случај, наводи др. Вигнарађа .


Друге теме Модијевог говора


Премијер Моди је у Давосу говорио превасходно о већем инклузивном привредном расту и међународној сарадњи. Наступио је и као бранилац отвореног глобалног поретка, упозоравајући на раст нових врста пореских и непорески баријера и успоравање прекограничног протока инвестиција.


Глобализација „полако губи свој сјај“. „Снаге протекционизма подижу своје главе против глобализације. Они желе да преокрену њен ток, “ упозорио је Моди.


Отуда је премијер цитирао речи вође индијског покрета за независност против британског колонијализма Махатме Гандија: "Не желим да прозори и врата моје куће буду затворени. Хоћу да ветрови култура свих земаља уђу унутра, али их нећу прихватити уколико то подкопава моју културу," навео је Моди.


Премијер Индије такође је навео да су климатске промене први међу највећим изазовима са којима се свет суочава. „Глечери и снежни врхови се топе“, упозорио је Моди наводећи да ће до 2022. Индија производити 175 гигавата обновљиве енергије.
По Модију то је веома висок циљ за Индију, јер је у протекле три године она остварила само 60 гигавата из тог сегмента. Опет, посматрачи истичу како је Модијев позив на међународну акцију у борби против климатске промене потенцијално значајан јер традиционално Индија није била међу земљама које су журиле да потпишу одговарајуће глобалне споразуме.


Моди је такође одбацио на „похлепи засновану“ потрошњу и нагласио корисност јоге. Посебну пажњу је посветио животу човечанства у сложеном сплету великих и комплексних низова информатичких података, вештачке интелигенција и робота. “Технологија утиче на сваки вид нашег живота”, истакао је Моди.


По Модију, брз развој технологије би могао да води човечанство ка напретку, али и да изазове раседе. Глобални проток података има велику важност у свету и може постати главно средство нечије власти. “Ко тиме буде управљао, владаће светом,” закључио је индијски премијер Нарендра Моди.

 

                                                               mombai
Повратак Давоса


Наступ Модија на самиту СЕФ у Давосу и појављивање аамеричког председника Доналда Трампа последњег дана указују на оживљавање важности Давоса као глобалног форума. Трампов говор је био први неког председника САД још од Била Клинтона из 2000. Трамп је затворио СЕФ 2018, уз слоган „Америка на првом месту“.


Председник Француске Емануел Макрон такође се први пут појавио у Давосу...По обичају је ту била и немачка канцеларка Ангела Меркел, председник Аргентине Маурисио Макри, домаћин овогодишњег самита Групе 20 (Г20) највећих, најразвијенијих и привреда у брзом успону, те ... Темер, челник Бразила чија се велика економија полако опоравља од продужене рецесије.
У Давосу су се током четири дана самита чула веома различита мишљења. Време у том месту и глобална социополитичка клима сведочили су о хладним и сивим условима. Закључак је да је убудуће потребна отвореност и безбедност за рањивије делове друштва. Да би то било обезбеђено, Индија, као највећа демократија на свету са јединственим демократским уделом, може и треба да одигра кључну улогу.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 31 јануар 2018 12:49
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија