Кућа Добрих Вести

Login

Изложба "Иконостас светлости“ у Београду под куполом Храма Светог Саве

Оцените овај чланак
(1 Глас)

witraz2zzzzzzБЕОГРАД - У Храму Светог Саве у Београду је у току изложба витража пољског уметника Адама Сталони-Добжањског, под називом „Иконостас светлости“.

 

Изложба витража Сталони-Добжањског, својевременог професора Академије лепих уметности у Kракову је у форми инсталације израђене од монументалних репродукција витража на основи византијског храма Свете Софије у Истанбулу.

 

На свечаном отварању изложбе је амбасадор Републике Пољске у Србији Томаш Његођиш истакао да Амбасада овом културном манифестацијом почиње 2018, „годину од велике важности за Пољску у којој прослављамо годишњицу поновног стицања независности“.

 

Амбасадор Његођиш је додао да је „изложба, као и сам живот уметника чије је она дело, најбољи пример исказивања поштовања за обе традиције хришћанства – источну и западну“.

 

Изложба је пресек витражне уметности мистичара, теолога и православног иконописца Сталони-Добжањског, која је расута по читавој Пољској. Но, она представља тек делић огромног опуса краковског мајстора који се састоји од 32 полихромије и витражних композиција у 37 цркава различитих вероисповести.

 

У најави изложбе послатој из Амбасаде Републике Пољске надахнуто пише: „Сценографија изложбе доноси величанствени спој витража цариградске Аје Софије и у својој раскоши тежи исконском канону византијског светилишта са свим својим богатством мозаика и полихромије. Иконописачка каноничност како читаве композиције, тако и појединачних сцена и ликова светаца на зачуђујући начин се преплиће са језиком савремене апстракције, авангарде, чак и кубизма. Најнепојмљивији је, међутим, сам материјал који уметник користи - витраж који приказује храм, чисто византијски по својој форми и теолошкој поруци коју носи.

 

У оси апсиде Храма Аја Софија смештен је лик Доброг Пастира, свеприсутног у ранохришћанској иконографији. У северном трансепту главна сцена је изграђена уз помоћ витражне иконе Успења Пресвете Богородице, а у јужном уз помоћ композиције Дејсуса. Нартекс посетиоца поздравља преко Апостола и уводи у дубину храма, испуњеног сценама са ликовима Марије и Исуса, као и старозаветних пророка, анђела и светаца. Стајемо тако пред св. Kатарину Александријску и круг њене мученичке смрти, пред Анђеле Небеске, сцене Преображења и Успећа Исусовог. Пророци, Апостоли и свеци, који употпуњују читаву композицију, приказани су у целини, у попрсјима или чак само у портретима”, наведено је, такође, у саопштењу.

                                vitrazamabasoador

Живот Сталони-Добжањског

 

Адам Сталони-Добжањски рођен је 1904. године у Мену у Черњиховској губернији, источно од Kијева, на територији тадашње Руске империје, данас источне Украјине. Преминуо је у Kракову 1985. године.

 

У саопштењу из Амбасаде Пољске је наведено да је Сталони-Добжањски „своју четкицу је готово искључиво користио у служби Цркве.“ Иза себе је оставио 32 полихромије и композиције витража - укупно више од 200 прозора и 1.000 квадратних метара у тој техници, као и мање композиције мозаика и икона. Радио је за православну, католичку и евангелистичку цркву.

 

Породично порекло је овог уметника сместило у простор преплитања византијске и латинске културе и духовности. Мајка, Украјинка православне вере и отац, Пољак католик, одгајили су најстаријег сина у духу поштовања обе, источне и западне, хришћанске традиције. Одлуком оца - Адам је крштен је по православном обреду, који је одиграо велику улогу у његовој уметничкој свести и усмерио је према иконописању.

 

„Због одбијања да као агент у редовима цркве сарађује са комунистичком Државном безбедношћу избрисан је одлуком комунистичке цензуре са листа пољске културе. Од 1963. до много година након смрти 1989. на њега је примењивана безусловна забрана објављивања, приређивања изложби, путовања у иностранство и академске каријере,” наведено је, такође, у саопштењу

 

Београдско сећање унука Сталони-Добжањског

 

Јан Павлички, идејни творац изложбе и унук Адама Сталони-Добжањског, изјавио је на отварању манифестације да је она плод његовог прошлогодишњег „фасцинантног ходочашћа по најдревнијим средњовековним православним црквама и манастирима старе Србије. Дивили смо се Манасиији, Жичи, Студеници, Високим Дечанима, Фенеку, Пећкој патријаршији, Призрену, Грачаници, Цетињу, Острогу,” казао је Павлички пред многобројном публиком.

                                    vitrazzz

 

Павлички који је радио седам година са дедом до његове смрти, рекао је да је Адам Сталони-Добжањски „призвао, у самом срцу тоталитарног двадесетог века, тријумф Православља – тријумф иконе... Оно што изненађује – ову икону је уметник стварао како традиционалним, канонизованим византијским техникама полихромије и мозаика, тако и материјом витража, потпуно новом за православље.”

 

Унук је испричао да је мајсторско умење стварања витража Сталони-Добжањског било изузетно вредно у Пољској када је после Другог светског рата било потребно обновити рушевине стотина спаљених средњовековних цркава и попунити њихове прозоре витражима који су за готику толико важни. Тада је овај уметник, одгојен у догмама православља, приликом израде безбројних композиција прелио у сјај готичког витража мистику и раскош византијске иконе.”

 

Kуратор Павлички је казао да је изложба изграђена је на основи грчког крста, традиционалној за византијски храм, и представља својеврсан колаж састављен од осветљених фотограма витража уметника који се налазе у десетинама православних, католичких и чак евангелистичких храмова расутих широм Пољске. „Заједно, они чине потпуну, монументалну композицију састављену од десетина канонских слика пророка, апостола и светаца, као и маријанских и христолошких сцена. Читавом композицијом доминирају три вишезначне одреднице у виду иконе Доброг Пастира у апсиди храма, као и Дејсуса и Успења Пресвете Богородице у трансептима.”

                              ikonssta394u394

 

Изложба ИKОНОСТАС СВЕТЛОСТИ створена у витражној материји, новој за православље, превладава формулу изложбе која је ограничена на појам уметности уметника и одводи примаоца у мистични простор, свети простор, у канонску унутрашњост истински византијског храма. „Овим доказује аутентичност интуиције уметника који није оклевао да уведе витраж у сликарски језик и каноне иконе,” закључио је Павлички.

 

Изложба је реализована са благословом Његове Светости Патријарха Српског Господина Иринеја у оквиру манифестације „Божићно сеоце код Храма“ и уз средстава Министарства културе и народног наслеђа Републике Пољске.

 

Више информација о уметнику и његовом делу може се наћи ОВДЕ на вишејезичној интернет страни.

 

Изложба ће бити отворена до 10. фебруара 2018. год.

 

Извор: Кућа добрих вести

 

 


Последњи пут измењено субота, 03 фебруар 2018 18:14
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија