Кућа Добрих Вести

Login

Обележен национални празник Бугарске

Оцените овај чланак
(2 гласова)

stejskdkdjfjdБЕОГРАД – Амбасадор Бугарске у Србији Ратко Влајков казао је да његова земља као председавајућа Саветом Европске уније (ЕУ) до краја јуна, веома активно ради последњих месеци са европским институцијама и државама-чланицама на узајамном повезивању земаља Западног Балкана, те на њиховој повезаности са ЕУ.

 

 

„Ми смо изабрали приступ који чини непрекидни контакт лидера земаља-кандидата са лидерима европских институција и држава-чланица,“ казао је амбасадор Влајков на пријему у Београду поводом националног празника Бугарске.


Бугарска као национални празник слави 3. март када је 1878. године потписан је Санстефански (прелиминарни) мировни уговор по завршетку руско-турског рата. Мировним уговором је коначно завршена османлијска владавина у тој земљи. Бугарска је 2007. године постала чланица ЕУ.


Амбасадор Бојков је оценио да никада у историји бугарско-српских односа није постојала боља политичка атмосфера између две суседне државе. „Највредније је што се више не ставља акценат на проблеме из прошлости, него се гради будућност,“ оценио је Бојков.


Пријему су присуствовали представници дипломатског кора, верских заједница, међународних мисија у Београду, политичког, културног и јавног живота Србије. У говору је амбасадор Бојков казао:


Поштоване даме и господо!


Честита Баба Марта!


Као и много векова уназад, сваког првог марта ми Бугари се поздрављамо и честитамо Празник мартенице.


Ево, данас, већина гостију има на реверима бугарску мартеницу. А она је један од многих категоричких доказа да у Европској унији чувамо свој идентитет и традиције. Евроскептицима, којих нажалост има и у Србији, могу да пружим још доста доказа да Европска унија не одузима и не брише идентитет држава и народа.


Напротив, културна разноликост и толеранција се охрабрују и подржавају.


Постајући пуноправна чланица Европске уније 01. јануара 2007. године ми смо обогатили Унију нашим националним вредностима, писменошћу, језиком, традицијама. Бугарски језик постао је један од 24 званична језика у Унији. А заједничка за Бугаре и Србе ћирилица истог дана – 1. јануара 2007. године постала је једно од три званична писма уз латиницу и грчко писмо.


Грађани Србије, тако, не треба да се боје за сопствени идентитет. Напротив – свака нова земља-чланица додаје своју културу и традиције, те доприноси разноликости Уније.


Ми смо задовољни да је Бугарска допринела да Европска унија врати на свој дневни ред питање проширења Уније државама као што је Србија и друге земље региона.


Као земља, која председава Саветом Европске уније, ми врло активно радимо последњих месеци са европским институцијама и са државама-чланицама како и на међусобној повезаности земаља Западног Балкана, тако и на њиховој повезаности са Европском унијом. Ми смо изабрали приступ, који чини непрекидни контакт лидера земаља-кандидата са лидерима европских институција и држава-чланица.


Тако, например данас у Софији бугарски председник Владе Бојко Борисов био је домаћин радног ручка председника Европске комисије Жан-Клода Јункера са председником Србије Александром Вучићем и са другим лидерима земаља региона.


А кулминација бугарског Председавања Саветом Европске уније у вези са Србијом и регионом биће 17. маја у Софији. Тада ће први пут после 2003. године лидери наше Уније имати заједничку седницу са лидерима земаља-кандидата из региона. Очекујемо да се у Софији потврди перспектива проширења Уније у складу са већ усвојеном Стратегијом проширења.


Дакле, врата Европске уније су поново отворена! Верујем да српска политичка елита одлично схвата важност тренутка. Верујем да ће се толико потребне реформе остварити да би се испунили критеријуми за чланство. А српски грађани ће осетити да се реформе не спроводе због Брисела, него да њихов живот буде бољи.

 

sskdjfkdjfkdf


Поштоване даме и господо,

 

У току претходне године лидери Бугарске и Србије сретали су се у различним форматима и разговарали више него 6-7 година пре тога. Највредније је што се више не ставља акценат на проблеме из прошлости, него се гради будућност. Никад у историји бугарско-српских односа није постојала боља политичка атмосфера.


И резултати говоре сами за себе. У 2017. години робна размена достигла је милијарду евра што је пораст од 39 одсто. Српских туриста у Бугарској било је пет одсто више него претходне године, а број бугарских туриста у Србији повећан је за 14 одсто. Огроман је напредак на пројектима повезаним са преносом гаса, путном и железничком инфраструктуром, прекограничном сарадњом и са много других области.


Ценимо и напредак који се у последње време постиже у другој виталној за бугарско-српске односе области као што је наша мањина.
Много бих хтео да верујем да је одустајање од говора мржње и од предрасуда, наметаних готово једно столеће како према мањини, тако и према Бугарској, дефинитивно и неповратно. Европска интеграција значи и прихватање вредности. Таква интеграција је неспојива са рецидивима из блиске прошлости.


С тим у вези, хтео бих да се обратим нашим сународницима, припадницима Бугарске националне мањине у Србији. Надам се да сте се током претходне године уверили колико сте нам важни. За решавање ваших проблема залагали смо се на свим сусретима са српским званичницима. И на наше задовољство, наишли смо на разумевање и подршку. Од вас зависи да ли ћете бити уједињени и јаки. Сада је на вама да се користите правима, која вам пружају закони Србије. На изборима за Национални савет изаберите такве људе који ће се заиста залагати за ваша права пред српском државом.

 


И памтите: Бугарска стоји иза сваког од вас!


Моја супруга Јоана и ја врло смо захвални што сте прихватили позив да заједно обележимо национални празник наше Отаџбине Бугарске!


На крају послушајмо сви скупа Оду радости – химну наше Европске уније која ће нас све више обједињавати!

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 06 март 2018 14:44
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија