Кућа Добрих Вести

Login

Део библиотеке Aлександра Соловјева у Aдлигату

Оцените овај чланак
(2 гласова)

vojkksksksБЕОГРАД - Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ у оквиру ког су отворени за јавност Музеј српске књижевности и Музеј књиге и путовања откупио је мали али драгоцен део библиотеке историчара и слависте Александра Соловјева (1890-1971).

 

 

Један од најславнијих истраживача законодавства цара Душа, богумила, хералдике, нумизматике и археологије, преводилац са руског и француског језика, професор историје словенског и византијског права на Правном факултету у Београду и Сарајеву, био је руски емигрант који је после Октобарске револуције дошао у Србију, да би, затим, значајно допринео изучавању српске историје и, нарочито, средњовековног српског права. Докторску дисертацију о законодавству цара Стефана Душана одбранио је 1928 године у Београду.

 

 

Професор Соловјев после Другог светског рата није смео да настави да предаје на Универзитету у Београду, искључиво због свог порекла. После резолуције Инфобироа 1949. године био је ухапшен и, без суђења, у затвору у Сремској Митровици провео је годину дана. Његова супруга је такође ухапшена, да би, после шест месеци истраге, била пуштена на слободу. После ових догађаја Соловјев се преселио у Швајцарску, где је изабран за професора словенских језика и руске литературе на Универзитету у Женеви. Ту ће убрзо објавити преводе сабраних дела Достојевског и Толстоја на франуски језик.

 

Највећи познавалац српског средњег века

 

Професор Соловјев био је један од највећих познавалаца српског средњег века и средњовековних рукописа, нарочито правних докумената. Његов научни допринос српској култури је немерљив. Председник Адлигата, књижевник и адвокат Виктор Лазић, каже: „Његово име би требало увек да се изговара са поштовањем; заслужио је да о њему генерације знају, заслужио је своју улицу у Београду. Иако смо га на крају одавде истерали, заувек је волео наш народ и историју и био везан за Србију. Изненадили смо се када се на тржишту појавио део његове библиотеке, иако се ради о свега двадесетак наслова, с обзиром на то да је од његове смрти већ прошло 47 година, а умро је и сахрањен је у Швајцарској. Зато смо веома брзо реаговали: у року од 24 сата од пријема понуде већ је договорен откуп. Захвални смо продавцу који је прво Адлигату понудио ове драгоцености и који је био спреман да драстично смањи цену коју је првобитно одредио, како би књиге остале у Србији и биле доступне широј јавности у нашој институцији.

 

Ове публикације су посебно драгоцене због посвета на њима, које сликовито говоре о важним пријатељствима овог великана. Тако се на више књига могу видети посвете Соловјевог блиског пријатеља и сарадника, професора Владимира Мошина (1894-1987), такође руског емигранта, историчара и свештеника који је већи део живота провео у Југославији. Може се рећи да су Соловјев и Мошин славистици и визанотологији заједно дали изузетан допринос, не само у југословенским и српским, већ у светским оквирима. Они су незаобилазне научне величине које нешто значе свуда у свету у својим пољима рада. А у својим истраживањима често су се бавили историјом средњовековне Србије, којој су дали огроман допринос. Без њих, Срби би далеко мање познавали своју историју. Професор Мошин, оснивач арехографске збирке Народне библиотеке Србије, посебно је велики допринос дао датирању многих српских средњовековних повеља.

 

Ова двојица професора, заједно са Георгијем Острогорским годинама су радили на Светој Гори. Срамота је да њихов рад буде заборављен, а њихове књиге расуте без трага.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 27 март 2018 14:25

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија