Кућа Добрих Вести

Login

Почиње Фестивал етнолошког филма

Оцените овај чланак
(1 Глас)

galerija-uvodnaБЕОГРАД - Двадесет први по реду међународни фестивал ентолошког филма биће отворен вечерас у просторијама Етнографског музеја у Београду. Фестивал ће трајати до 15. октобра, а публика ће имати прилике да погледа три домаћа и 17 страних филмова у такмичарском програму.

У оквиру фестивала биће приказано 15 филмова у информативном програму, као и 11 студентских филмова. Поред главног филмског програма гледаоци и слушаоци ће имати прилике да посете предавања домаћих и страних стручњака у области етнологије.

 

Народне светковине и визуелна антропологија

 

Данас ће од 13 часова на Филозофском факултету у Београду, одељење за етнологију и антропологију, сала 508, бити одржано предавање на тему "Народне светковине алпског и балканског подручја". Предавање ће одржати Ђовани Кезич и Антонела Мот, гости из Италије из Музеја обичаја и традиције регије Трентино.

Љубитељи филма моћиће да учествују на округлом столу 12. октобра у 13 часова, који организује Центар за нематеријално културно наслеђе Србије на тему "Нове перспективе у развоју визуелне антропологије".

У оквиру последњег дана фестивала биће представљени и радови полазника радионице из виртуелне антропологије на тему "Уочити оно што је битно: Визуелна антропологија у великом граду".

Улаз за све посетиоце је бесплатан, а детаљан Програм фестивала, од 11. до 15. октобра, можете наћи на сајту Етнографског музеја.

Међународни фестивал етнолошког филма

Овај, већ традиционални фестивал, данас представља широк спектар тема етнографског филма, као и аутора који истражују традиционалан и модеран начин живота у свету. Филмска остварења у програму приказују разноврсне увиде и методологије рада.

Међународни фестивал етнолошког филма започео је свој живот 1992. године, углавном приказујући националну телевизијску продукцију с темама из области фолклора, обичаја и традиционалних заната у Србији и у суседним земљама. С временом се обим филмских тема на Фестивалу проширио на целокупну област културне и социјалне антропологије из свих крајева света.

Фестивал жели да охрабри истраживање, промишљање и креативне приступе у етнографском документарном филму, као и да посредством филмског медија образује публику. Фестивал проноси и глас савести када се друштво суочава с проблемима недовољног, или лошег вредновања културног наслеђа.
Етнографски музеј у Београду сваке године организује овај догађај, а од ове године у организацији Фестивала учествује и његов новоформирани Центар за нематеријално културно наслеђе.

Најважнија циљна група Фестивала су млади људи и академска популација, посебно из области друштвених и хуманистичких наука, као и са у метничких академија. Фестивал настоји да привуче и локалне заједнице, негујући њихово културно наслеђе.

Центар за нематеријално културно наслеђе Србије

При Етнографском музеју у Београду 20. јуна 2012. отворен је Центар за нематеријално културно наслеђе Србије. Министарство културе је, на основу обавеза из Конвенције УНЕСКО-а о очувању нематеријалног културног наслеђа, коју је Србија ратификовала у мају 2010. године, поставило нов систем зашите и формирало мрежу за очување нематеријалног културног наслеђа.Мрежу чине Национални комитет за нематеријално културно наслеђе, Комисија за упис у регистар нематеријалног културног наслеђа, мрежа координатора и Центар за нематеријално културно наслеђе Србије.

Задатак Центра је истраживање, пописивање, обрада, чување и презентација нематеријалног културног наслеђа у Србији, али и помоћ локалним заједницама у препознавању, вредновању, практиковању и преношењу сопственог културног наслеђа наредним генерацијама. Циљ је и постизање бољег статуса културног наслеђа Србије, као и његово укључење у развојне пројекте.

Надлежна комисија Министарства културе упутила је Националном комитету за нематеријално културно наслеђе Србије 36 предлога за упис. Од тога су за упис на УНЕСКО-ву Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанстава предложени: крсна, породична слава, молитва, ђурђевдански обред, коло, коло у три и коло у шест корака, певање уз гусле, фрулашка пракса, наивно сликарство Словака, обичај изливања и паљења ратарских свећа, пиротско ћилимарство и грнчарија из Злакусе.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 11 октобар 2012 04:22
Александра Гавриловић

Завршила основне и мастер студије на Филозофском факултету у Нишу, одсек новинарство. Прве текстове писала је у нишком дневном листу "Народне новине", а касније и у "Нишком гласнику". Опробала се и у радио, телевизијском и онлајн новинарству. Воли да путује, учи језике и аматерски се бави фотографијом.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија