Кућа Добрих Вести

Login

poslanicahrvatiggfgfgfgПредрага браћо и сестре,

предраги сви ви, пријатељи, у Ускрслом Богочовеку Исусу Христу!

Објављено у Култура

 nadbiskupijahocevarerererer

 

Божићна посланица Београдског надбискупа Станислава Хочевара,

 

Предрага браћо и сестре,

 

драги сви ви слављеници, пријатељи и поклоници

 

пречудесне Тајне Утјеловљења!

 

Тако сам радостан што могу бити с Вама!

 

С Вама сам у заједништву неописиво дивне Тајне живота; с Вама сам у нади и вјери да смо од Носитеља свеколикога живота, то јест Исуса Криста, живот и примили те да смо сад у своме земаљском ходочашћу на путу према пунини правог живота.

 

То осјећам тим више сад, након 20 година своје бискупске службе и 20 година примљеног дара служења у Београду. Свјестан сам да и тај први и тај други дар нисам заслужио. Но управо због тога желим свима Вама, предрага браћо и сестре, још особније проговорити...

 

                Наиме, у тих сам 20 година могао дословце опипати како је судбински важно правилно схваћање живота. Јер живот се показује у свим својим многоврсним бојама и небројеним димензијама богатства само ако га се открива у Извору свеколиког живота, у неописивој Тајни Тројединог Бога. У том бесконачном Оцеану могућности свих могућности; у тим нотама Симфоније козмичког бескраја коју није могуће забиљежити; у том Извору без свакога извора ‒ тек се може колико-толико наслутити што је то заправо Живот.

 

                То је наиме онај Живот о којем говори Исус из Назарета: „Дођох“, вели, „да ви имате живот! И у изобиљу да га имате!“

 

                Јер Исус не шкртари са животом.

 

                Исусу свакако није драго што живимо у пандемији Цовида-19. Исус се није помирио с тим да живимо у страху и неизвјесности. Јер није по Његовој вољи да будемо затворени, да будемо изолирани и удаљени једни од других! А камоли да би Он могао жељети да живимо с маскама на лицу. На лицу које одражава наш идентитет, нашу оригиналност, наше јединствено повијесно и козмичко мјесто. Све то није по Његовој вољи, све то смо, нажалост, изабрали ми сами ‒ свјесно или несвјесно. Мислили смо наиме да можемо мијењати свој идентитет и прогласити се „творцима“, „боговима“, „реализаторима“ Божје снаге...

 

Не само у подизању величанственог торња у Паризу; не само у толиким атеистичким и антитеистичким идеологијама и режимима, него и у нашем практичком атеизму ‒ ми сами свјесно елиминирамо Бога, елиминирамо Извор живота, па тиме и здравље. Радије изабиремо своју мизерно редуцирану егоцентричност и тиме нарцисоидност, који нас бацају у ријеку пролазности, умјесто да живимо достојанство Божјих синова и кћери, па тако и достојанство сурадника Божјих.

 

Када у Цркви сваке неђеље и на сваку велику светковину молимо величанствени хвалоспјев захвале, познат по првим ријечима римског изворника „Те Деум лаудамус...“, сваки ме пут толико гану сљедеће ријечи, дотле да ми кољена клецају: „Ти, да за наше спасење постанеш човјеком, Кристе Господе, ниси се страшио крила Ђевице...“

 

Предрага браћо и сестре, зар није невјеројатно то што је кршћанство ‒ које је на први поглед тако универзално, но такођер (и то чини се за многе) тако апстрактно и (како многи мисле) неопипљиво, да је управо оно ‒ заправо тако конкретно, тако опипљиво, тако повијесно, тако елементарно? Кршћанство говори о нашем спасењу, о сваком конкретном човјеку, о конкретној жени, о крилу конкретне Мајке!

 

Може ли бити нешто конкретније, практичније, у већој мјери свакидашње, уочљивије и тако при руци?

 

Да, управо кршћанство које је тако недокучиво, тако универзално, уједно је и најопипљивије и најконкретније. Сȁмо кршћанство даје праву улогу микро и макро козмосу, и оно нам омогућује цјеловито разумијевање свих односа, свих релација и корелација, разумијевање свих улога, свих служби, свих задаћа и свих могућности.

 

Да, ова пандемија ‒ коју неки називају „пошасти“, док се други њоме баве само једнострано и једносмјерно, а трећи се ње само боје, бјеже од ње и чекају вакцинацију ‒ може за нас постати правом пророчком снагом. Наиме, већ давно је било записано: „Бог редовито прашта; човјек је способан, али ријетко прашта. Али природа никад не прашта.“ Јер природа нити не може праштати. Не може праштати, зато што: или функционира по од Бога даним законима, или пак сама нужно постаје бунт, отпор, болест, носитељ смрти. Пандемија је најопаснији бунт нашег неуређеног односа према појавном животу и оном истинском Животу.

 

Човјек, разумно и слободно биће, које може схватити, но често не жели схватити; човјек, који може хтјети логично, нормално те, дакле, етично поступати; истодобно може и не хтјети тако чинити; може рећи „не“, може окренути леђа добру, истини, хармонији, па тиме и здрављу. Осебујност нашега времена је у томе што се човјек само у једностраном смислу бори за аутономију; за неовисност у смислу самодостатности, то јест без односа према заједници; за слободу у апсолутном смислу, при чему слободу у апсолутном смислу може живјети само потпуно савршено биће ‒ Бог. Томе се усмјерењу, нажалост, углавном предала цјелокупна сувремена антропологија, наука о човјеку; па пречесто и сувремена филозофија; а нажалост ‒ ту и тамо и сама теологија. Чак се и Кристова Црква подијелила из тих логички неодрживих разлога. Медији пак, у складу са становитим психолошким законитостима, радо говоре о трендовима и моди сваког времена.

 

Зашто је, дакле, право слављење Божића тако важно? Управо зато што нам само Бог може рећи тко је Бог, а и тко је човјек и какав треба бити човјеков живот. Само зато је наиме Бог постао човјеком. Зато је сам чин гледања, проматрања, прихваћања, идентифицирања с Бого-Човјеком, Исусом Кристом ‒ и слављење Његовог утјеловљења ‒ једини излаз из свих данашњих редукција живота. Ако нам данас неки нуде вакцине у чији састав улазе дијелови манипулираних станица људског бића, људских фетуса, и говоре нам да нам доносе лијек, на дуге стазе доносе нам заправо нови КОВИД. Божић је наиме величанствено славље живота по законима Бога Творца. Не може нам себична људска рука, која тежи новцу и слави, доносити здравље; то може само безувјетна љубав склопљена у нераскидивом брачном савезу, која се зато бесплатно предаје, живи и рађа живот у мајчинском крилу. Због своје несебичне љубави, мајчинско крило именујемо „чистим жртвеником себедарја“.

 

Није св. Фрањо Асишки, сувременик Св. Саве, без разлога задрхтао док је читао пророка Изаију (Из 1, 2‒3) : „Чујте, небеса, послушај земљо… ; синове сам ти одгојио, подигао, али се они од мене одвргоше; вол познаје свога власника, а магарац јасле господареве, а народ мој не разумије!“ Схвативши те ријечи, св. Фрањо је одмах начинио оно што данас називамо „ јаслицама“ или „ Бетлехемом“. Пред њима је клечао, молио и вапио, да би он и сва његова браћа фрањевци имали спознају и свјесно се одлучивали само за добро.

 

Од срца желим свима нама, драга браћо и сестре, да и ове године имамо времена читати тај „револуционарни“ текст највећег пророка и наћи времена контемплирати пред јаслицама важност утјеловљења самога Бога.

 

Свестрано нас може исцијелити само наше слободно и свестрано сједињење с Богочовјеком Исусом.

 

Ето зашто је свето богослужје од судбинског значења за свакога од нас. Вјера и богослужје нису намијењени привилегиранима. Они су дар за све: „Нека мушкарци на свакоме мјесту подижу чисте руке, да би сви дошли до спознаје истине и до спасења“ – позива Апостол Народа.

 

Искрено се молим за сваког појединца, за све наше обитељи и све заједнице, да овим, пунијим открићем Божића омогућимо наше ново заједништво, нову близину, нову радост.

 

Нека нас, дакле, Новорођени уведе и води у интегралном здрављу тијеком читаве Године Господње 2021. „Тебе, дакле, Новорођени, молимо: помози својим слугама и својим службеницама!“ – закључимо захвалном пјесмом.

 

А ја Вас, драга браћо и сестре, најпонизније благосливљам: у Име Оца и Сина и Духа Светога.

 

Београдски надбискуп Станислав Хочевар,

 

Божићну посланицу можете послушати ОВДЕ.

 

Извор: Кућа добрих вести

Објављено у Култура

stanislavbiskupfddfdfdfУ Београдској надбискупији данас је свечано обележена двадесета годишњица бискупске службе у Београду и 75. рођендан набискупа и метрололите монсињора Станислава Хочевара.

Објављено у Култура

HOCEVARPOSLANICA2020343343434Доликује ли у ово вријеме свеопће пандемије писати или уопће хтјети посредовати ускрсну посланицу? Дубоко осјећам да бих за тако нешто требао бити много понизнији! И како то постићи?

Објављено у Култура

SANELУчесници Међународне Конференције “Идентитет Европе” одржане поводом стогодишњице завршетка Великог рата поручили су да овај велики јубилеј није само сећање на огромна страдања и небројене жртве већ и подстрех очувању мира у околностима сукобљних европских вредности.

Објављено у Култура

poslanicaБЕОГРАД - Поводом васкршњих празника београдски надбискуп и метрополит монс. Станислав Хочевар је у васкршњој посланици, насловљеној ,,Благо гладнима и жеднима правде!", поручио да нико од нас – ни као појединац, ни као члан неке од заједница – не сме да заборави шта је све за нас учинио Исус Христ, који је поставши човек, постао мерило за све људе свих времена – тога како треба да живимо, како да се опходимо са свим људима и које циљеве је потребно непрестано тражити у свом животу. 

Објављено у Култура

paapaoБЕОГРАД - Празник Рођења Господа Исуса Христа није само сећање на историјски  догађај у Витлејему, већ и извор надахнућа, размишљања и одлука за све хришћане који данас славе Бадње вече, навечерје Божића, најрадоснијег хришћанског празника.

Објављено у Култура

VaskrsenjeGospodnje5555Све хришћанске цркве ове године заједно славе највећи хришћански празник – Васкрсење Господа Исуса Христа и молитвено прате све догађаје страдања Господњег чије је учење пре више од два миленијума дало нови смисао човечанству.

Објављено у Култура

hocevarБЕОГРАД - Верници Римокатоличке цркве и друге хришћанске цркве западног обреда вечерас празнују Бадње вече и припремају се за Божић – празник Рођења Исуса Христа.

Објављено у Култура

Uskršnji prijemБЕОГРАД  - Поводом Ускршњих благдана 28. марта, београдски надбискуп и метрополита монс. Станислав Хочевар је са својим сарадницима у просторијама ординаријата организовао свечани ускршњи пријем. 

Објављено у Култура
Страна 1 од 2

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија