Кућа Добрих Вести

Login

Тајне Новог Београда

Оцените овај чланак
(5 гласова)

uvodnaБЕОГРАД - Када је Бог стварао овај део света, вероватно је допустио Сави да сама одлучи како ће се улити у Дунав и тако окончати путовање, а своје воде посветити главној европској реци. Али, будући да Сава носи женско, а Дунав мушко име, и овде је симболика била више него моћна, с обзиром да се невеста хиљадама година нећкала и припремала венчање, видно неодлучна у избору места на којем би свечаност требало да се одигра.

Тако је данашњи плато Новог Београда, у ствари, област на којој је Сава спроводила своје недоумице, између Београдског гребена и Бежанијске косе. Миленијумима се траса њеног корита мењала, баш овде, при Ушћу.

На месту данашњих Београда и Земуна постојала су насеља још из млађег каменог доба, а у београдском лесу пронађени су и остаци „београдског прачовека“, нашег претка из последњег леденог доба. На најстаријим плановима и картама, наводи Шкаламера у раду „Подручје Новог Београда на историјским плановима“, од краја 15. века па до оних детаљних из 18. века, простор између Саве и Бежанијске косе увек је прекривен мочварама. А такав је сигурно био и у средњем веку.

А мало ка Дунаву и ближе Земуну, постојало је место које ће пaжљивом посматрачу карата и гравира старог Београда привући пажњу нечим врло необичним. То је скица из 1719. године, инжењера и поручника гренадира у служби баварског престолонаследника, која представља панораму Београда, али гледано, отприлике, са Гардоша. Та перспектива описује град какав и очекујемо у том периоду, али са једним детаљем који постоји на земљишту између Ушћа и Земуна. Пажљив посматрач ће ту угледати - џамију. Њено постојање помиње и Годишњак географског друштва у којем се тврди да се џамија налази на простору где је данас Палата Србија, некадашњи СИВ.

Откуд она тамо? Према истоименом извору, ова грађевина требало је да обележи место са којег је, наводно, Сулејман Величанствени руководио нападом на Београд 1521. године.  Историчари, ипак,тврде да је ова исламска богомоља вероватно грађевина на чијем је месту данас католичка црква у земунском Горњем граду. Могуће је дакле, да је примат Прве џамије - од Новог Београда преотео његов велики „ривал“, Земун. То уједно наводи и на помисао да се старим картама не може у потпуности веровати. Овај картограф је, како год, (земунску) џамију поставио на потпуно празан терен. 

Колико је познато, прве озбиљне грађевине које су настале на територији данашњег Новог Београда, биле су римска царинска станица Конфлуентес и могући делови пристаништа уз водоток подно Бежаније, оба из римског периода. Пошто су заузели Београд 1717. године,  Аустријанци су направили још једну важну историјску новобеоградску грађевину: утврђење крај понтонског моста, којим су повезали сремски и  балкански посед своје монархије. Према Шкаламериним наводима то се догађало између 1717. и 1720. године, наводи се у одломцима из књиге “Тајна Новог Београда", коју су написали Зоран Љ. Николић и Мирко Радоњић.
                    

Зоран Љ. Николић (1967), новинар и публициста, од 1997. године ради за Вечерње новости. Прву књигу, од укупно пет колико их је досада објавио,  “Београд испод Београда” (заједно са др Видојем Голубовићем) објавио је 2002. године. То истраживачко дело, које се бави заборављеним подземним објектима и другим тајнама које се крију испод престонице, за кратко време доживело је до сада чак девет издања и често је на врху листа читаности.

Три године касније, 2005, као аутор потписује књигу “Масонски симболи у Београду” која истражује трагове које су у главном граду оставили слободни зидари и која већ има пет издања и значајан број читалаца.

Априла 2007. године изненађује публику сатиричном књигом „Глобализација за неупућене“ која се на саркастичан начин бави данашњицом, да би се 2010. године поново вратио истраживачком новинарству и публицистици, овог пута са Мирком Радоњићем, објављујући књигу Тајна Новог Београда, чији је други део “Тајна Новог Београда 2 – Ново доба” објављен 2012. Очекује се и да његов роман “Град тајни” доживи ускоро пето издање.

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено петак, 21 септембар 2012 10:37
Надежда Спалевић

Надежда Спалевић, рођена 1961. године у Ариљу, где је завршила гимназију. Филозофски факултет  је завршила у Београду, по звању је дипломирани андрагог. Бави се менаџментом људских ресурса. Интересује је психологија, књижевност, алтернативна медицина која укључује холистички приступ лечењу,  здрав начин исхране и живота и слично.

Опредељење да постане пријатељ и сарадник „Куће добрих вести“ произашло је из вишегодишњег познанства и пријатељства са Агнезом Трпковски.  Такође и лична орјентација „помагати другима“  поклапа се у целости са орјентацијом новина.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија