Кућа Добрих Вести

Login

Први дан школе - охрабрите ваше прваке

Оцените овај чланак
(1 Глас)

banjavurjiciУложена љубав и неизмерна брига за ваше дете мора дати резултате. Верујте у то, али прочитајте и пар савета једне учитељице.

 

Ако и ви имате ове године ђака првака, онда сигурно знате колика је то одговорност и са којим се све страховима сусрећете. Од тога, да ли живите у граду или на селу, зависи и обим ваших страхова. Делимично је лакше одгајати децу на селу, мада је и то мач са две оштрице. Истина, родитељи у граду страхују много више, него они у малим срединама, али неке бриге и неки страхови су потпуно исти.

 

Сваки родитељ жели дa има успешно дете и машта да управо његово дете буде похваљено на следећем родитељском састанку. Већина ће то и доживети, биће поносни на свог малог ђака, али ће неки остати и разочарани, или, напросто, ће њихова очекивања остати изневерена. Да вам се то не би дешавало, можда би било добро да не гајите претерана очекивања, али да се свакако трудите да вашем малом школарцу пружите несебичну и правилну помоћ и сарадњу.

 

Шта се подразумева под правилном помоћи и подршком?

 

Пре свега потребно је да свог школарца упознате са школским обавезама, да о томе опуштено причате пре самог почетка школске године и да са њим делите своја лепа искуства везана за школу.

 

Није паметно идеализовати школу и школске обавезе, али исто тако не би било пожељно о школи говорити у негативном контексту.

 

Пронађите неки баланс и покушајте да дете заинтересујете за школу, али и да подгрејете и дозу опреза, тако што ћете му објаснити да много тога зависи и од њега самог. Морате дете припремити да ће учитељ/учитељица од њега очекивати да седи 45 минута, јер толико траје школски час. Ако будете имали среће, па добијете учитеља/учитељицу који разуме потребе данашњих генерација, онда то и неће бити неки проблем, јер ће учитељ/учитељица знати да балансира ред рада, ред опуштања и ви нећете морати да бринете зашто ваше дете не може да седи мирно током целог часа, али ћете озбиљно порадити на санирању узрока проблема (у неким случајевима потражити и помоћ школског психолога, јер узрок може бити и дефицит пажње и хиперактивност). Подразумева се да ћете речником блиском детету да појасните шта је то школски час и којим звуком се означава крај школског часа и зашто. Просто, причајте о свему.

 

Причајте и о чињеници да је потребно да прати упутства учитеља/учитељице када је време за физиолошке потребе, ужину и сл., али и да уме да се обрати када има неке проблеме и када се не осећа добро.

 

Поред овог разговора упознајте дете да ће у учионици, осим њега, бити још доста његових другара и да мора да се научи стрпљењу. Учитељ/учитељица су један/једна, а њих је двадесетак, те стога он/она неће моћи да одговори на свако дететово питање, као што то мама чини. Не заборавите да га упутите и у важност да на време долази у школу, јер на тај начин поштује учитеља/учитељицу и своје другаре. Објасните му да није лепо прекидате другаре док раде са учитељем/учитељицом и да је зато потребно да свако јутро долази петнаестак минута пре учитеља/учитељице како би имао времена да се припреми за часове, да се мало одмори од путовања до школе, али и да се дружи са својим новим другарима.

 

Овде је важно и да ви родитељи схватите важност поштовања почетка наставе и да не доводите дете у непријатне ситуације тако што ће улазити после учитеља/учитељице.

 

Важно је да дете упознате и са појмовима, попут делова школског прибора, свескама у линије, свескама у квадратиће (никако не користити термин коцкице), свескама без линија, блоком за цртање, уџбеницима, али и наставним предметима које ће имати у првом разреду основне школе. Све то ће вашем школарцу олакшати прве дане школе и појачаће му самопоуздање, јер ће бити у прилици да пред друговима и учитељицом покаже да зна више од других, а то је у периоду адаптације јако важно. Исто тако, није наодмет да му кажете како се зове школа коју ће похађати, а можете одвојити и време да заједно на Интернету „изгуглате“ податке о личности по којој је школа добила име.

 

Већ почетком септембра време је да дете упознате са термином „домаћи задатак“ и нека то буде у време када је и учитељица у школи о томе говорила. Упутите ваше дете да сви у кући имају неке своје обавезе, као што мама и тата иду на посао, тако и дете мора да иде у школу и да ради своје домаће задатке. Важно је да и ви и дете знате да су домаћи задаци намењени детету и да су одмерени наспрам његових могућности. Наравно да је током прва три месеца потребно више времена уторшити на контролисање домаћих задатака, али то већ од децембра или, најдаље, другог полугодишта можете ставити у други план и контролу вршити са дистанце. Можете само прегледати када дете заврши домаћи задатак, можете га усмерити да неке задатке поправи, али можете га послати и са нетачно урађеним задацима, јер учитељ/учитељица и не очекују да сви задаци буду перфектно урађени.

 

О чему родитељ мора да води рачуна када су у питању домаћи задаци?

 

Родитељ би морао да зна следеће:

 

Домаћи задатак припада детету и то је искључиво његова брига.

Домаћи задатак је обавеза која мора да се ради и изговори никада не смеју да постоје (породична славља, различита путовања и сл. не могу бити оправдање за неиспуњавање школксих обавеза).

Домаћи задатак се ради на једном „сталном“ месту, било да је то трпезарија, дневни боравак, било који део стана или дечја соба.

Домаћи задатак се сваки дан ради у приближно исто време.

Место за израду домаћег задатка бирајте наспрам навика вашег детета. Уколико оно тешко подноси да седи само у соби, не приморавајте га на то, већ му обезбедите место у неком простору где неко од старијих укућана борави, баш у то време када дете ради задатак (старија браћа или сестре, бака дека, родитељи..).Важно је да та особа поштује дететову потребу и не омета га током рада.

Родитељ, или неко старији, мора бити негде у близини док дете ради домаћи задатак, нарочито током првог полугодишта првог разреда, како би му се нашли ако му је помоћ потребна. Никако не седите поред детета док ради задатак,јер ни учитељ/учитељица не стоје поред вашег детета док обавља школске обавезе.

Домаћи задаци су важни, јер изграђују радне навике детета.

Не пишите домаћи задатак уместо детета,јер ћете му на тај начин рушити самопоуздање показујући му да је неспособно да уради обавезу коју му је дао учитељ/учитељица.

Запамтите, учитељ ће увек препознати уколико је неко други урадио домаћи задатак, без обзира колико се ви трудили да то прикријете (некада учитељи познају свог ученика боље него што га познаје родитељ).

Не дозволите себи тај луксуз да сумњате у компетенције учитеља тако што ћете проверавати да ли је тежина и количина домаћег задатка примерена узрасту детета (сваки учитељ задаје сврсисходне и примерене задатке и има јасан циљ који жели да оствари).

Домаћи задатак у којем морате да учествујете је набавка материјала који је потребан за школу, али по упутствима детета, а не тако што ћете позвати учитеља да то проверите (ако се и деси да нешто погрешно набавите или уопште не набавите, то вам може бити сигнал да је потребно да разговарате са дететом о његовој пажњи током часова и на усредсређености ка упутствима учитеља).

Као родитељсте дужни да детету обезбедите повољне услове за израду задатака, као што су: проветреност просторије, осветљеност места на којем ради, загрејаност или расхлађеност просторије, ниво буке (подразумева се да старија браћа или сестре неће у то време у истој просторији играти игрице на рачунару или телефону, али ни да баке или маме неће гледати серије или тата и деда дневник).

Оно што је јако важно, то је да ограничите време за израду домаћег задатка и нека то не траје дуже од једног школског часа. Ово је важно и због концентрације, али и навикавања да се обавезе завршавају на време. У супротном ћете обликовати дете које неће знати правилно да користи време и стално ће каснити са својим обавезама током школских часова.

Будуте спремни да понекад пошаљете дете у школу и без домаћег задаткаили са непотпуно и нетачно урађеним задатком. Уколико ваше дете има учитеља који брине о испуњености обавеза (већина учитеља о томе и брине), он/она ће сигурно умети да васпитно делује на ваше дете.

Имајте, увек, на уму да је учитељ/учитељица ваш савезник и да имате потпуно исте циљеве. Као што ви стремите да ваше дете буде успешно, тако и учитељ/учитељица жели да сви његови/њени ђаци буду успешни, јер то ће бити потврда и успеха учитеља/учитељице.

 

Писање домаћих задатака има велику корист, јер осим што задаци служе за увежбавање и припрему за следећу наставну јединицу, задаци развијају дечје радне навике и на тај начин ће ваше дете сваким даном бивати самосталније и одговорније. Први месец дана ће то бити веома конфузно, јер дете, осим што ће, мешати свеске, појмове, заборављати прибор или уџбенике у школи, него ће вам преносити и погреше информације. Зато се наоружајте стрпљењем, а корисно је да успоставите контакт са другим родитељима из одељења, како бисте размењивали информације. Уколико имате среће, па вам учитељ или учитељица буду доступни путем телефона, друштвених мрежа или на неки други начин, поштујте то, али никако не дозволите себи да будете нападни и да користите њихово слободно време и када то треба и када не треба.

 

Шта је најважније током првих месеци поласка у школу вашег детета?

 

Сва деца су на почетку првог разреда помало несигурна, нека и уплашена, а њихово понашање ће у великој мери зависити од ваших осећања. Ако сте ви уплашени, врло је вероватно да ће и ваше дете школу похађати са страхом. Значи, сада вам је јасно да морате да радите и на себи и својим осећањима, јер од њих у великој мери зависе дететова осећања.

 

Не заборавите колико је битно да сте сваки дан поред детета, да га испратите до школе и да долазите тачно на време по њега, уколико је то неопходно. У малим срединама, већ крајем октобра, можете полагано да детету указујете на потребу осамостаљивања тако што ће се из школе враћати са другарима. Током другог полугодишта дете ће бити самостално да само долази и до школе, наравно уколико ви не процените да је то опасно због саобраћаја или неких природних препрека.

 

Важно је да покажете бригу за дечје обавезе, да сваки дан прегледате шта је урадило у школи и да контролишете испуњеност школских обавеза. Ништа мање важно, није, и то да се потрудите да разумете дечје страхове и бојазни и да му дате подршку. Никако немојте то да омаловажавате, већ се трудите да га разумете и да нађете време да о томе причате. Никако не дозволите старијој деци да потцењују успех и могућности вашег ђака првака, већ и њих припремите да му пруже подршку.

 

И на крају, оно што је најважније, волите ваше дете, волите га и то му свакодневно и показујте. Радујте се сваком његовом појединачном успеху, исто колико бисте се радовали да је победник на неком великом спортском догађају. Сва та показана љубав може сутра и да га одведе до самих звезда. Верујте у моћ љубави и улагања у њу.

 

Извор: Кућа добрих вести/Kреативна чаролија


Последњи пут измењено недеља, 02 септембар 2018 23:17

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија