Кућа Добрих Вести

Login

Наш инжењер добитник стипендије Марије Кири за бетон који чува животну средину

Оцените овај чланак
(1 Глас)

gradnjanikolagggggДр Никола Тошић је добио је прилику да истражи могућности микроармираних бетона са рециклираним и отпадним материјалима, који омогућавају употребу мање количине цемента, уштеду природних ресурса и смањење емисија угљен диоксида.

 

Бетон је други најкоришћенији материјал на свету након воде – производи се у количини од преко 20 милијарди тона годишње – и као такав, захтева велику количину природних ресурса за производњу. Такође, производња цемента је одговорна за око 7% свих емисија угљен диоксида услед људских активности. Дакле, потребна је хитна акција ради смањења негативног утицаја бетона на животну средину. Др Никола Тошић, маст. инж. грађ., доцент Грађевинског факултета Универзитета у Београду, има идеју да помогне планети микроармираним бетонима с рециклираним и отпадним материјалима који имају мањи утицај на животну средину у односу на „стандардне“ бетоне са цементом и природним агрегатом, а у томе је добио подршку од важног ЕУ фонда.

 

Строга селекција

 

Европска Унија финансира научна истраживања кроз такозване оквирне програме од којих је последњи Хоризонт 2020, програм који траје од 2014. године и у оквиру кога ЕУ са више од 70 милијарди евра финансира три стуба истраживања – изврсност у науци, вођство у индустрији и друштвени изазови. Србија у овом програму учествује као Придружена земља и ужива пођеднака права као и ЕУ чланице.

 

У оквиру стуба изврсност у науци, сваке године се расписују позиви за пријаву истраживачких пројеката у оквиру акције Марија Склодовска Кири. Међу различитим типовима ових пројеката, најпрестижније су Марија Склодовска Кири индивидуалне стипендије. Сваке године, ЕУ издваја преко 250 милиона евра како би најбољи научници из целог света могли да дођу и обављају своја истраживања у земљама ЕУ (и придруженим земљама), док научници из ЕУ и придружених земаља могу отићи у било коју земљу на свету.

 

Пројектне пријаве се подносе у септембру сваке године и од пристиглих преко 10.000 пријава, око 1.000 бива одабрано за финансирање. Истраживачи који добију пројекат одлазе на институцију коју су одабрали и уз одлична финансијска средства која покривају њихове трошкове рада и живота током једне до две године обављају пројекат који су пријавили. „Пројекте оцењују по три рецензента по критеријумима изврсности, утицаја и имплементације. Као пример компетитивности, довољно је рећи да је пролазност око 10% и да је за успешан исход потребно често и преко 90 од 100 поена.“ – каже Др Никола Тошић за наш портал, и додаје да је пројекат пријавио у оквиру стандардних европских стипендија са професором Албертом де ла Фуентеом са Политехничког универзитета у Каталонији, као и да је пројекат одобрен са чак 95% успешности!

 

Испитиваће се дробљени отпад од грађења и рушења, летећи пепео добијеног спаљивањем угља, згура добијена из железара…

 

Никола се пријавио с пројектом Микроармирани бетон са рециклираним и отпадним материјалима, оптимизован за побољшану одрживост градских пројеката, са акронимом ГРЕЕН-ФРЦ, у склопу којег ће бити испитиване могућности употребе разних рециклираних и отпадних материјала, као што су рециклирани агрегати добијени дробљењем отпада од грађења и рушења, летећег пепела добијеног спаљивањем угља, згуре добијене из железара, у микроармираним бетонима у којима кратка челична или пластична влакна мењају део или сву арматуру. Биће испитивана физичко-механичка својства ових бетона како би се постигао мањи утицај на животну средину у односу на „стандардне“ бетоне са цементом и природним агрегатом.

 

Такође биће истраживани нови начини испитивања ових бетона како би били практичнији за извођење на градилиштима или малим лабораторијама уз фабрике бетона. На крају, биће произведени конструкцијски елементи попут греда од ових бетона, испитана њихова својства, а затим је план да ови бетони буду примењени у једном инфраструктурном пројекту у Шпанији, на пример, у тунелима. Почетак пројекта је планиран за јануар 2020.

 

Биће испитивана физичко-механичка својства ових бетона како би се постигао мањи утицај на животну средину

 

Бетон који штеди планету

 

Као решење за смањење негативног утицаја бетона на животну средину примењују се разни рециклирани и отпадни материјали – агрегати добијени дробљењем отпада од грађења и рушења и различити индустријски нуспроизводи као што је, на пример, пепео биомасе о чему смо раније писали.

 

Рециклирани агрегати омогућавају уштеду природних сировина и решавање питања отпада од грађења и рушења док индустријски нуспроизводи имају тзв. пуцоланска својства, реагују са цементом и доприносе карактеристикама бетона. Сходно томе омогућавају употребу мање количине цемента, уштеду природних ресурса и смањење емисија угљен диоксида.

 

Примена микроарматуре доноси већу жилавост бетону, боље понашање при затезању и мање прслине под различитим дејствима.

 

„Микроармирани бетони са друге стране омогућавају значајне уштеде у времену и трошковима изградње с обзиром да уколико потпуно замене класичну арматуру, елиминише се потреба за армирачким радовима и знатно се убрзава изградња, па је уједно и мања потреба за радном снагом.“ – додаје Тошић за наш портал и додаје да примена микроарматуре доноси и користи са механичког и конструкцијског аспекта у смислу веће жилавости ових бетона, бољег понашања при затезању (што је иначе слаба тачка бетона) и мањих прслина под различитим дејствима.

 

Нажалост, за ширу примену рециклираних и отпадних материјала је потребно и даље радити на подизању свести грађевинске индустрије и шире јавности, како у Србији тако и у свету, док је примена микроармираних бетона у великом замаху у свету, али у Србији тек у повоју.

 

Даље усавршавање у САД

 

Др Никола Тошић је такође добитник Fulbright Visiting Scholar стипендије коју додељују Сједињене Америчке Државе за стручно усавршавање у САД. „У периоду август-новембар ове године планирам одлазак на Универзитет Нотр Дам, Индијана, како бих радио на оптимизацији нумеричких модела конструкција од бетона са рециклираним и отпадним материјалима, узимајући у обзир њихов ефекат на животну средину.

 

Извор: Gradnja.rs


Последњи пут измењено петак, 31 мај 2019 11:08

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија