Кућа Добрих Вести

Login

Снага друштва је у афирмацији једнаких могућности

Оцените овај чланак
(7 гласова)

forummladidfdfdfdfФорум младих са инвалидитетом (ФМИ) основао је Платформу за запошљавање особа са инвалидитетом.

 

Платформа је замишљена као неформална мрежа послодаваца кроз коју ће им се пружити подршка у спровођењу активног запошљавања особа са инвалидитетом. Кроз Платформу се послодавцима пружају савети, информације, обавештења, консултације и тренинзи. Главна услуга која се пружа чланицама Платформе јесте приступ веб порталу за запошљавање особа са инвалидитетом.

 

Тим поводом разговарали смо са извршном директорком Форума младих са инвалидитетом Јованом Кривокућом Миловановић.

 

Шта очекујете од Платформе и како сте дошли на идеју да се овај пројекат реализује?

 

Форум младих са инвалидитетом је удружење грађана које од 2010. године активно ради у области запошљавања особа са инвалидитетом. Наше услуге подразумевају континуирани рад са појединцима – особама са инвалидитетом (радионице, тренинзи за меке вештине, професионално информисање, саветовање и израда индивидуалног плана запошљавања, индивидуални саветодавни рад, израда биографије и припрема за посао, курсеви језика, и друго), као и подршку послодавцима.

 

У складу са нашим десетогодишњим искуством, те кроз разговор са сарадницима различитих компанија, почетком 2021. године покренули смо Платформу за запошљавање особа са инвалидитетом, која за циљ има афирмацију једнаких могућности особа са инвалидитетом на тржишту рада, као и пружање подршке послодавцима у процесу запошљавања.

 

Платформа представља неформалну мрежу послодаваца, кроз коју се пружа стратешка подршка послодавцима у њиховом активнијем приступу дугорочном и одрживом запошљавању особа са инвалидитетом. Платформа треба да послужи као место окупљања, саветовања, информисања, консултација и подизања капацитета домаћих и иностраних компанија, као и других заинтересованих субјеката, које послују на територији Републике Србије. Поред тога, чланови Платформе ће моћи да користе услуге које пружа Форум младих са инвалидитетом, а које се односе на претрагу Портала, тј. базе кандидата за запошљавање, подршку у разумном прилагођавању радног места, обукама за запослене и консултативне услуге.

 

Верујемо да свако од нас може својим знањем, квалификацијама и способностима да допринесе развоју организације у којој ради, тиму са којим сарађује, али и држави и друштву у целини. Снаге и капитал друштва се огледају у различитостима, а ми смо испуњенији и отворенији једини за друге када препознамо и разумемо те снаге. Наш циљ је стварање друштва отвореног за различитости, у ком сваки појединац има могућности да допринесе свој максимум.

 

Како коментаришете то да је оваква једна идеја потекла од невладиних организација домаћих и инострараних попут Швајцарске агенције за развој и сарадњу?

 

Током последњих неколико деценија дошло је до наглог ширења невладиног сектора у целом свету. Позиционирајући се између тржишта и државе, ове организације заузеле су толики део друштвеног простора да се често називају «трећи» сектор. Историјски посматрано, овај феномен се не може сматрати производом новијег доба, пошто на сличан начин већ веома дуго функционишу бројне религиозне и хуманитарне организације, професионална и културна удружења, друштвени покрети, па и удружења грађана. Брз раст, развој и све већи значај невладиних организација међутим новијег је датума и према неким схватањима једна је од најважнијих одредница краја 20. и почетка 21. века. Ширење невладиног сектора се делимично објашњава и тражењем «трећег пута» за решавање бројних друштвених и економских криза.

 

Један број невладиних организација оријентисан је пре свега на пружање услуга. Други сегмент је заправо више окренут остварењу неких специфичних циљева својих чланова, који могу, али и не морају бити од ширег друштвеног значаја. У ову групу спадају различита бизнис удружења, синдикати, спортска и професионална удружења и сл. Најзад трећи сегмент чине оне невладине организације чија је основна функција залагање за друштвене промене. При том наравно треба имати у виду да се значајан број невладиних организација налази у више улога ођедном, тако што поред пружања неке одређене врсте услуга заступају и интересе појединих угрожених група, истовремено лобирајући и за шире друштвене промене.

 

Стога није изненађујуће да једна оваква иницијатива полази од невладиног сектора. Такође, мотиви пословања невладиног у односу на приватан и државни сектор су прилично различити. У невладином сектору свакако је присутан алтруистички мотив, што значајно може да доприносе пружању не само јефтинијих услуга, већ и услуга бољег квалитета. Додатно невладине организације поседују флексибилност и ефикасност коју не поседују ни централне, а ни локалне власти и институције, те су у стању да креирају и обогаћују понуду услугама које приватне и државне организације из различитих разлога не пружају.

 

Зашто инклузија рањивих група каска за развијеним деловима света?

 

Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом свакако је један од најзначајнијих правних докумената чији је циљ да промовише подстицање запошљавања и стварање услова за равноправно укључивање особа са инвалидитетом на тржиште рада. Ово је јако важно из разлога што међу одраслим особама са инвалидитетом у великој мери преовлађују незапослене особе, а та чињеница не говори толико о способностима и одликама ових особа, већ о друштвеном систему Републике Србије који се према особама са инвалидитетом односио тако што их је постављао у пасиван положај и наметао околности у којима ове особе морају да се ослањају на помоћ и бригу других. Особама са инвалидитетом било је намењено специјално образовање које им није омогућавало велике шансе за запослење, а државне институције преузеле су социјалну и здравствену бригу и старање о њима. Захваљујући пре свега залагању и активизму особа са инвалидитетом и подршци појединих структура државног система, и у нашој земљи је почело да се говори о социјалном моделу инвалидности, а о особама са инвалидитетом као особама које имају потребе и потенцијале као и све друге особе.

                                                        zaposljavnjammalididfdfdfdfd

 

Запошљавање особа са инвалидитетом није једноставан ни лак процес јер претпоставља одређене предуслове које послодавац треба да обезбеди и који често делују демотивишуће. У досадашњем спровођењу Закона примећено је да се највећи број компанија које су у обавези да запосле особе са инвалидитетом углавном одлучују на плаћање одређене надокнаде у буџет Републике Србије него да активно приступе запошљавању. Оваква ситуација доводи до тога да се особе са инвалидитетом и даље у највећем степену перципирају као социјални проблем и социјална категорија, а не као потенцијални социјални капитал заједнице.

 

Са друге стране, неактивност особа са инвалидитетом је често узрокована предрасудама послодаваца и мањком жеље да се радно окружење прилагоди потребама особа са инвалидитетом. Такође, узроци ниске активности су и неповољна образовна структура, као и недостатак радног искуства ове групе становништва.

 

За остваривање једнаких могућности у остваривању права на образовање особа са инвалидитетом од клјучне важности је обезбедити несметани приступ зградама школских установа, као и адаптацију простора на начин који омогућава тзв. непрекинути ланац кретања, односно потпуну приступачност читавог окружења. Такође, потребно је обезбедити одговарајуће информатичке и асистивне технологије, који младима са сензорним и другим видовима инвалидитета омогућавају активно учешће у свим облицима наставе и доприносе повећању нивоа њихове аутономије, самосталности и независности. Ипак, приступачност школских установа у највећој мери зависи од воље појединаца и иницијатива особа са инвалидитетом, а не од примене и надзора примене закона.

 

У пракси се млади са инвалидитетом суочавају и са неприлагођеним уџбеницима и наставним средствима, поједини родителји су принуђени да децу уписују у специјалне школе јер нису у могућности да им на други начин обезбеде прилагођене уџбенике.Треба рећи и да многи наставни садржаји и уџбеници за основну и средњу школу у Србији обилују употребом некоректног језика и терминологије када се говори о појединим друштвено осетлјивим групама. Истакнуто је и да су особе са инвалидитетом у наставном материјалу потпуно „невидлјиве“, а и када се помињу, то су углавном уопштени или дискриминаторни заклјучци и интерпретације који додатно учвршћују постојеће стереотипе и предрасуде. Такође, недоволјно је садржаја и тема о лјудским правима, недискриминацији, поштовању и уважавању различитости.

 

Мада се ситуација по питању високог образовања побољшала и уведене су посебне мере за упис студената са инвалидитетом, њихов број је и даље далеко испод броја студената из опште популације. Зграде многих факултета су и даље неприступачне, а уџбеници нису свуда обезбеђени у прилагођеним форматима. Поред тога, недостају програми целоживотног образовања за особе са инвалидитетом.

 

Умањен обухват младих са инвалидитетом процесом образовања за последицу има знатно нижи општи образовни ниво читаве популације особа са инвалидитетом, умањену разноврсност радних места на која је могуће ангажовати особе са инвалидитетом, смањену могућност запошљавања, као и незадовољавајући квалитет живота.

 

 

У Србији постоји законодавни оквир који обавезује послодавце да на одређени број стално запослених има и запослену особу са инвалидитетом. У којој мери се та обавеза поштује?

 

Закон о професионалној рехабилитацији и запошљавању особа са инвалидитетом увео је обавезу запошљавања особа са инвалидитетом за сваког послодавца који има најмање 20 запослених. Послодавац који има од 20 до 49 запослених дужан је да у радном односу има једну особу са инвалидитетом, послодавац који има 50 и више запослених најмање две особе са инвалидитетом, а на сваких наредних 50 запослених по једну особу са инвалидитетом. Обавезу запошљавања особа са инвалидитетом, без обзира на број радника, нема новоосновани послодавац у трајању од 24 месеца од дана оснивања.

 

Запошљавање је подстакнуто и субвенцијом зараде до 75% укупних трошкова зараде, а до висине минималне зараде, за особу са инвалидитетом без радног искуства у трајању од 12 месеци, као и кроз подстицаје за прилагођавање послова. Такође, послодавац обавезу запошљавања особа са инвалидитетом, осим директним запошљавањем може да оствари и на један од следећих начина: (1) учешћем у финансирању зарада особа са инвалидитетом запослених у предузећу за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом или социјалном предузећу или организацији, у износи од 50% просечне зараде по запосленом у Републици Србији, (2) извршењем финансијске обавезе из уговора о пословно техничкој сарадњи, куповини производа или вршењу услуга са предузећем за професионалну рехабилитацију и запошљавање особа са инвалидитетом у вредности од 20 просечних зарада по запосленом у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике у моменту закључења уговора. Контролу испуњавања обавезе запошљавања и наплату износа од 50% просечне зараде по запосленом у Републици Србији уколико послодавац није испунио обавезу запошљавања врши Пореска управа.

 

Резултати Пописа становништва из 2011.године показују да у Србији живи око 571.000 особа са инвалидитетом, од чега је 38% старосне доби између 15 и 65 година (између 215 000 и 220 000 грађана), а што представља категорију потенцијално радно ангажованог становништва. Ипак, попис даље показује да економски активно становништво чини свега 71.107 особа са инвалидитетом, што чини да је готово 90% особа са инвалидитетом економски неактивно. Од свих особа са инвалидитетом, само 9% је у тренутку пописа имало запослење.Ти подаци се увелико разликују од земаља ЕУ где је стопа запослености особа са инвалидитетом око 50%.

 

Према подацима Пореске управе, у 2017. години обавезу запошљавања особа са инвалидитетом пријавило је 8.216 послодаваца, који су запослили 19.016 особа са инвалидитетом. У 2018. години, обавезу запошљавања особа са инвалидитетом пријавило је 8.801 послодаваца, који запошљавају 21.218 особа са инвалидитетом.

 

 

Из којих области вам се јављају послодавци и да ли већ имате заинтересованих компанија са којима сте направили неку врсту анкетирања да ли би учествовали у овом пројекту?

 

Послодавци генерално нису упознати са ограничењима, те могућностима особа са инвалидитетом, нарочито с обзиром на тип инвалидитета, што потенцијално доводи до предрасуда. Наиме, недовољно познавање типова инвалидитета може довести до дисквалификовања кандидата који би могли несметано да обављају одређене послове. Такође, послодавци често нису свесни значаја прилагођавања радног места и радних услова, што свакако спада у једну од највећих баријера за запошљавање особа са инвалидитетом. Информисаност послодаваца о томе шта особе са инвалидитетом могу да раде, а шта не, и како прилагодити радно место и процес рада, од изузетне је важности за став послодаваца према особама са инвалидитетом, те самим тим за успешно запошљавање. Проблем је што негативни ставови послодаваца, заједно са недовољном доступношћу информација о специфичностима запошљавања особа са инвалидитетом доводи до тога да се послодавци и не информишу о свим могућностима и тако Закон доживљавају као намет. Зато није зачуђујуће што послодавци у Србији нису у довољној мери информисани о важним карактеристикама особа са инвалидитетом и како услове рада прилагодити карактеристикама особа са инвалидитетом.

 

Са друге стране, многи послодавци запошљавају особе са инвалидитетом због законских обавеза. Из свега наведеног, значајном броју послодаваца је потребна подршка у овом процесу. Платформа за запошљавање ће им управо то и омогућити – континуирану подршку у свим сегментима процеса запошљавања.

 

Компаније које су већ постале део Платформе су Delta Holding, Njurth, Ernst&Young, IKEA, Generali Osiguranje, Enetel Solutions, Roaming netnjorks, Contactservice и Техноманија.

 

Користим ову прилику да позовем све заинтересоване послодавце да постану део Платформе за запошљавање особа са инвалидитетом и да допринесу нашем коначном циљу, а то је афирмација једнаких могућности, здраво радно окружење и атмосфера поверења у којој сви могу напредовати.

 

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено недеља, 04 април 2021 17:21

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија